Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Višegodišnje nesprovođenje izvršne presude za naplatu zarada, čak i u slučaju restrukturiranja dužnika, predstavlja povredu Ustavom zajemčenih prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4774/2011
03.04.2014.
Beograd

Ustavni sud , Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. I. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. I. i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 978/03 povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Vranju i Narodnoj banci Srbije da preduzmu sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. I. iz B. je 12. oktobra 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 978/03.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je na osnovu predloga za izvršenje podnosioca kao izvršnog poverioca, protiv izvršnog dužnika „J .“ a.d. V, radi isplate novčanog potraživanja u vezi neisplaćene zarade, a na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Bosilegradu P. 233/03 od 4. juna 2003. godine, Opštinski sud u Vranju doneo rešenje o izvršenju I. 978/03 od 2. oktobra 2003. godine; da izvršenje još uvek nije sprovedeno; da mu je nesprovođenjem izvršenja u periodu od osam godina povređeno pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, da mu je povređeno i pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima i drugim državnim organima iz člana 36. stav 1. Ustava jer mu je uskraćeno pravo da u izvršnom postupku ostvari svoje novčano potraživanje utvrđeno pravosnažnom i izvršnom presudom, te da mu je povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava jer su mu uskraćena stečena imovinska prava. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu navedenih Ustavom zajemčenih prava i naloži nadležnim organima da sprovedu predmetni izvršni postupak. Naknadu štete nije tražio.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava, dok je odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i dobijene podatke od Narodne banke Srbije utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac 1. oktobra 2003. godine podneo Opštinskom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika – H. k. P. k. „J.“ a.d. V, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Bosilegradu P. 233/03 od 4. juna 2003. godine, kojom je obavezan dužnik da isplati poveriocu odgovarajuće novčane iznose na ime neisplaćene minimalne zarade i troškova parničnog postupka. Predložio je da se izvršenje sprovede plenidbom novčanih sredstava koja se vode na računu izvršnog dužnika. Opštinski sud u Vranju je 2. oktobra 2003. godine doneo rešenje o izvršenju I. 978/03, kojim je usvojio predlog za izvršenje i dostavio ga je Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prinudnu naplatu u Kragujevcu.

Narodna banka Srbije je dopisom od 20. februara 2014. godine obavestila Ustavni sud o sledećem: da je rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 978/03 od 2. oktobra 2003. godine primljeno u Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga i da je uneto u evidenciju prinudne naplate 3. oktobra 2003. godine; da rešenje nije izvršeno zbog nedostatka novčanih sredstava na računu izvršnog dužnika i višegodišnje blokade računa; da je Agencija za privatizaciju 22. juna 2006. godine dostavila rešenje o restrukturiranju izvršnog dužnika, te su nalozi rešenja povučeni; da Osnovni sud u Vranju nije aktivirao naloge rešenja.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda po navedenoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava zajemčena je jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.).

Odredbom člana 60. stav 4. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupka hitno.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11) propisano je: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa, a da će u slučaju iz stava 5. ovog člana sud zastati sa izvršnim postupkom, u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku (član 9. st. 5. i 6.).

Članom 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07), koji je stupio na snagu 3. januara 2008. godine, propisano je da se posle člana 20đ, dodaju dva člana 20e i 20ž, a članom 20ž je, pored ostalog, propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršenje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 119/12), koji je stupio na snagu 25. decembra 2012. godine, izmenjena je odredba člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji, tako što je propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak pokrenut 1. oktobra 2003. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Vranju i da prinudno izvršenje još uvek nije sprovedeno.

Kada je reč o dužini trajanja izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da izvršni postupak traje deset godina i pet meseci i da još uvek nije okončan. Navedeno trajanje ovog prinudnog izvršenja ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog zahteva za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ispitujući složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovom predmetu, Ustavni sud je ocenio da je postupak bio složeniji usled činjenice da je u vreme kada je rešenje o izvršenju bilo dostavljeno Narodnoj banci Srbije, radi sprovođenja izvršenja, račun izvršnog dužnika bio u blokadi, te izvršenje nije moglo da se sprovede plenidbom novčanih sredstava koja se vode na računu izvršnog dužnika.

Ustavni sud je našao da je predmet spora bio od izuzetnog značaja za podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da je u pitanju izvršenje pravnosnažne sudske odluke koja se odnosi na neisplaćene zarade podnosioca po osnovu radnog odnosa kod poslodavca.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac kao izvršni poverilac nije doprineo produžavanju izvršnog postupka.

Ocenjujući postupanje suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je našao da izvršni sud nije delotvorno preduzimao radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se izvršni postupak okončao u razumnom roku. Naime, izvršni sud je u postupku izvršenja dužan da postupa hitno. Hitnost postupka podrazumeva brzo i efikasno donošenje odgovarajućih odluka, odnosno preduzimanje drugih radnji kojima se postupak izvršenja sprovodi i okončava.

Ustavni sud smatra da je prilikom ocenjivanja da li je izvršni postupak sproveden i okončan u razumnom roku, potrebno preispitati postupanje ne samo sudova pred kojima se vodi postupak, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji preduzimaju pojedine radnje u postupku ili u vezi sa postupkom, a čije učešće može značajno uticati na njegovu dužinu trajanja. U tom kontekstu, Ustavni sud naglašava da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi bitno i postupanje Narodne banke Srbije, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje izvršenja prinudnom naplatom potraživanja na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika.

Prema izveštaju Narodne banke Srbije koji je dostavljen Ustavnom sudu, račun izvršnog dužnika bio je u blokadi u vreme prijema rešenja o izvršenju, te izvršenje tada nije moglo da se sprovede. Međutim, iz izveštaja Narodne banke Srbije ne proizlazi da je račun izvršnog dužnika bio u blokadi nakon 24. februara 2011. godine, kada je Vrhovni kasacioni sud zauzeo načelno pravno shvatanje da se neće prekidati izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama prema dužniku, subjektu privatizacije u restrukturiranju, a da će se prekinuti postupci nastaviti i okončati. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je Narodna banka Srbije bila dužna da nakon 24. februara 2011. godine pokuša da sprovede rešenje o izvršenju sa računa izvršnog dužnika i bez naloga izvršnog suda.

Ustavni sud je, pri tome, uzeo u obzir da je 25. decembra 2012. godine stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kojim je, pored ostalog, propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (član 20ž stav 1.). Međutim, imajući u vidu navedeno pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda, odredbu člana 9. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i standarde i principe izraženje u odlukama Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud nalazi da odredba člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji nije od uticaja na izvršne postupke koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama upravljenim prema dužniku, subjektu privatizacije u restrukturiranju. S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da na sprovođenje izvršenja, u konkretnom slučaju, nema uticaja odredba člana 9. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, s obzirom na to da su predmet izvršenja neizmirene zarade podnosioca ustavne žalbe. Naime, to su potraživanja koja, saglasno odredbi člana 60. stav 4. Ustava, predstavljaju pravičnu naknadu za rad i kojih se niko ne može odreći. Ustavni sud, takođe, ističe da novčano potraživanje iz radnog odnosa dosuđeno pravosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. U konkretnom slučaju, podnositeljka ustavne žalbe je u periodu od pet godina i devet meseci onemogućena da mirno uživa svoju imovinu, te se svako dalje nesprovođenje izvršenja ne može smatrati srazmernim i opravdanim ograničenjem prava podnositeljke u cilju zaštite javnog interesa. Ustavni sud stoga nalazi da ni iz tog razloga, u konkretnom slučaju, nema mesta primeni odredbe člana 9. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

U vezi sa iznetim, a s obzirom na to da pravnosnažna i izvršna presuda Opštinskog suda u Bosilegradu P. 233/03 od 4. juna 2003. godine nije izvršena ni nakon deset godina i pet meseci od dana podnošenja predloga za izvršenje, Ustavni sud konstatuje da su podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 978/03 povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud krećući se u granicama ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede navedenih ustavnih prava naložio nadležnom sudu i Narodnoj banci Srbije da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

6. U vezi navoda podnosioca da mu je povređeno pravo iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe nije dostavio dokaze o nejednakom postupanju nadležnih organa u istim činjeničnim i pravnim situacijama, te je Ustavni sud ocenio da ustavna žalbe ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja podnosioca da mu je uskraćeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. U vezi navoda iz ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da nema pretpostavki utvrđenih Ustavom za ocenu povrede prava na pravično suđenje u postupku koji i dalje nije okončan. Stoga je Ustavni sud u tom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti