Odbacivanje ustavne žalbe u carinskom sporu zbog nedostatka pretpostavki

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda u carinskom predmetu, utvrdivši da nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka. Sud je ocenio da Upravni sud nije proizvoljno primenio pravo i da je odluka adekvatno obrazložena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4787/2011
24.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi preduzeća ERC COMMERCE COMPUTERS D.O.O. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba preduzeća ERC COMMERCE COMPUTERS D.O.O. izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 20108/10 od 8. septembra 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće ERC COMMERCE COMPUTERS D.O.O. iz Beograda, podnelo je 14. oktobra 2011. godine, preko punomoćnika Tihomira Kneževića, advokata iz Vršca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 20108/10 od 8. septembra 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da su u postupku naknadne kontrole ispravnosti carinske deklaracije izmenjeni podaci u deklaraciji JCI UV4 broj 3654 od 28. februara 2006. godine, kojom su pravnosnažno ocarinjeni uvezeni monitori, zbog toga što je podnosilac ustavne žalbe u odgovarajućim rubrikama predmetne deklaracije naveo netačne podatke o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi; da Upravni sud u obrazloženju osporene presude nije naveo kako je utvrdio da su neistiniti i nepotpuni podaci o robi, koji su bili uneti u prihvaćenu carinsku deklaraciju, niti koji je to konkretno podatak netačan, imajući u vidu da svrstavanje robe po Carinskoj tarifi ne predstavlja podatak o robi, već radnju kojom se primenjuju propisi; da je Upravni sud bio dužan da utvrdi tačnost podataka o predmetnoj robi, koji su sadržani u carinskoj deklaraciji, fakturama i drugim ispravama, a ne da svoju odluku zasniva na pretpostavljenim činjenicama; da je Upravni sud bio dužan da utvrdi da li su činjenice na kojima je zasnovano konačno carinsko rešenje nesporno utvrđene, posebno u kontekstu novih dokaza koje je podnosilac ustavne žalbe dostavio uz tužbu u upravnom sporu (Odluka Komiteta za Harmonizovani sistem Svetske carinske organizacije o svrstavanju predmetnih monitora objavljena u „Službenom glasniku RS" broj 11 od 22. februara 2011. godine i presuda Suda pravde Evropskih zajednica Staatssecretaris van Financiën protiv Kamino International Logistics BV C-376/07 od 19. februara 2009. godine); da je podnosilac ustavne žalbe postupajući u skladu sa aktom Uprave carina 01/6 broj D-5938/1 od 13. maja 2004. godine o svrstavanju monitora, predmetne monitore u carinskoj deklaraciji svrstavao u tarifni stav 8471.60 90 00 Carinske tarife, da bi tek aktom Uprave carina 01/2 broj D-4122 od 19. februara 2007. godine prvi put bilo predviđeno da se predmetni monitori svrstavaju u tarifni stav 8528.21 90 00 Carinske tarife sa većom carinskom stopom; da je podnosilac navedenim aktima Uprave carina doveden u zabludu po pitanju svrstavanja predmetne robe u odgovarajući tarifni stav Carinske tarife, pa carinski organi nisu smeli da vrše naplatu naknadno obračunatog carinskog duga za robu ocarinjenu pre 19. februara 2007. godine, kad je podnosilac mogao da dođe do saznanja, odnosno bio dužan da zna da su podaci uneti u carinsku deklaraciju netačni, u smislu člana 3a Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu sprovođenja radnji i mera u postupku kontrole prihvaćene deklaracije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je osporenom presudom Upravnog suda U. 20108/10 od 8. septembra 2011. godine odbijena kao neosnovana tužba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, podneta protiv rešenja Ministarstva finansija - Uprava carina broj 148-04-039-00-113/2010 od 16. februara 2010. godine, kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja Carinarnice Subotica UP-24261/1-09 od 30. decembra 2009. godine, a kojim su, u skladu sa odredbom člana 105. stav 5. Carinskog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 73/03, 61/05, 85/05, 62/06 i 9/10), izmenjeni podaci u odgovarajućim rubrikama deklaracije JCI UV-4 broj 3654 od 28. februara 2006. godine CI Javna skladišta, te je tužilac obavezan da za deo robe iz naimenovanja 01 sa trgovačkim nazivom 770R, deo robe iz naimenovanja 02 sa trgovačkim nazivom 730BF, 930 BF, deo robe iz naimenovanja 03 sa trgovačkim nazivom 713VM, 240V, plati utvrđeni iznos na ime manje plaćenog carinskog duga.

U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno: da je Tim za naknadnu kontrolu u postupku naknadne kontrole uvozne deklaracije 2. marta 2008. godine, u prostorijama tužioca, izvršio kontrolu ispravnosti svrstavanja robe, između ostalog, iz naimenovanja 01, 02 i 03 predmetne deklaracije; da je na osnovu tehničkih karakteristika robe, utvrdio da roba nije pravilno svrstana po Carinskoj tarifi, što je imalo za posledicu manji obračun carinskog duga; da se roba trgovačkog naziva kolor monitori "Samsung" 770R, 713VM, 730BF, 930 BF, 204B, pravilno svrstava u tarifni stav 8528.21 90 00 Carinske tarife sa naimenovanjem "Video monitori / u boji / ostali", sa stopom carine 15%; da je o utvrđenom činjeničnom stanju sačinjen zapisnik broj D-83/18-09 od 25. avgusta 2009. godine, koji je dostavljen tužiocu; da je tužilac stavio primedbe na zapisnik, koje je Tim za naknadnu kontrolu ocenio i našao da nisu od uticaja na utvrđivanje drugačijeg činjeničnog stanja u pogledu svrstavanja predmetne robe od onog koje je utvrđeno u naknadnoj kontroli; da je Komisija za žalbe Uprave carina u postupku po žalbi pribavila mišljenje stručne službe Uprave carina - Odeljenje za Carinsku tarifu, akt broj 148-06-039-00-113/2010 od 8. februara 2010. godine, te je na osnovu priložene dokumentacije našla da roba čiji je trgovački naziv "Samsung" 770R, 713VM, 730BF, 930 BF, 204B predstavlja LCD kolor monitore, sa dijagonalom ekrana od 17", 19" i 20" i maksimalnom rezolucijom 1280x1024 piksela, odnosno 1600x1200 piksela; da se stoga navedena roba, u skladu sa Osnovnim pravilima za primenjivanje Carinske tarife 1. i 6. i napomene 5. uz 84. glavu Carinske tarife, svrstava u tarifni stav 8528.21 90 00 Carinske tarife sa naimenovanjem "Video monitori / u boji / ostali", sa stopom carine 15%.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Upravni sud je zaključio da je prvostepeni organ u postupku naknadne kontrole carinske deklaracije, na osnovu odredaba člana 105. stav 5. Carinskog zakona i čl. 3, 4. i 5. Pravilnika o načinu sprovođenja radnji i mera u postupku kontrole prihvaćene deklaracije („Službeni glasnik RS“, broj 53/04), pravilno svojim rešenjem izmenio podatke u odgovarajućim rubrikama predmetne deklaracije i obavezao tužioca na uplatu utvrđenog iznosa na ime manje plaćenog carinskog duga, imajući u vidu da je u postupku naknadne kontrole utvrđena drugačija činjenica u pogledu svrstavanja predmetne robe, koja predstavlja podatak od koga zavisi pravilan obračun carinskog duga. Upravni sud je ocenio da se tužilac u tužbi osnovano pozvao na to da je drugostepeni carinski organ pogrešno našao da u konkretnom postupku naknadne kontrole ispravnosti predmetne deklaracije nije bilo mesta primeni odredbe člana 3a) Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu sprovođenja radnji i mera u postupku kontrole prihvaćene deklaracije („Službeni glasnik RS“, broj 95/07), ali da, pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, navedena povreda nije bila od uticaja na zakonitost drugostepenog carinskog rešenja. Naime, Upravni sud je utvrdio da tužilac nije ispunio uslove za oslobađanje od obaveze plaćanja naknadno obračunatog carinskog duga na robu uvezenu po osnovu carinske deklaracije za koju je naknadno utvrđeno da je sačinjena na osnovu nepotpunih i neistinitih podataka, propisane odredbom člana 3a navedenog pravilnika. Ovo iz razloga što je Tim za kontrolu Uprave carina utvrdio da je u predmetnoj deklaraciji neistinito prijavljen podatak o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi, a u postupku naknadne kontrole, u postupku po žalbi i u postupku po tužbi, tužilac nije dokazao da je postupao u skladu sa propisima, odlukama ili merama u vezi sa carinom objavljenim u Službenom glasniku i drugim sredstvima informisanja, uključujući i elektronska sredstva, odnosno u skladu sa merama carinskog nadzora, konkretnim radnjama ili nalozima carinskog organa. Upravni sud nije prihvatio Odluku o svrstavanju robe Komiteta za Harmonizovani sistem Svetske carinske organizacije dostavljenu uz dopunu tužbe od 23. maja 2011. godine, jer je ista objavljena u „Službenom glasniku RS" broj 11 od 22. februara 2011. godine, nakon momenta odlučivanja, odnosno donošenja prvostepenog rešenja Carinarnice Subotica UP-24261/1-09 od 30. decembra 2009. godine.

4. Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na obrazloženu sudsku odluku, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, vidi kao posledicu odluke Upravnog suda da ne održi usmenu raspravu na kojoj bi utvrdio činjenično stanje, već da upravni spor reši na podlozi činjenica utvrđenih u postupku naknadne kontrole ispravnosti carinske deklaracije. Po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, Upravni sud prilikom ocene zakonitosti konačnog carinskog rešenja nije mogao da se osloni na činjenično stanje koje su utvrdili nadležni carinski organi, već je bio dužan da neposredno utvrdi da li podaci koji su uneti u carinsku deklaraciju po kojoj je predmetna roba stavljena u slobodan promet, odgovaraju stvarnom stanju te robe u pogledu njenog svrstavanja u Carinsku tarifu.

Ustavni sud konstatuje da je odredbom člana 33. stav 1. Zakona o upravnim sporovima propisano da sud u upravnom sporu rešava na osnovu utvrđenih činjenica na održanoj usmenoj javnoj raspravi. Sa druge strane, odredbom člana 33. stav 2. istog zakona je propisano da sud rešava na nejavnoj sednici samo ako je predmet spora takav da očigledno ne iziskuje neposredno saslušanje stranaka i utvrđivanje činjeničnog stanja, dok je odredbom člana 33. stav 3. istog zakona propisano da je sud obavezan da posebno navede razloge zbog kojih nije održao usmenu raspravu. Dakle, za ocenu Upravnog suda da predmet spora reši bez održavanja usmene rasprave od značaja je bilo da utvrdi da li su u sprovedenom carinskom postupku utvrđene sve pravno relevantne činjenice i da li je stranci omogućeno da, radi zaštite svojih interesa, učestvuje u tom postupku. Ustavni sud konstatuje da je Upravni sud imao u vidu da su nadležni carinski organi u postupku naknadne carinske kontrole, činjenično stanje u pogledu tehničkih karakteristika predmetnih monitora, koje su bile od značaja za pravilno tarifiranje uvezene robe, potpuno utvrdili na osnovu priloženih i pribavljenih isprava (kontrola komercijalnih dokumenata i podataka u vezi sa uvozom predmetne robe i u vezi sa naknadnim komercijalnim poslovima sa tom robom, mišljenje Stručne službe Uprave carina – Odeljenje za carinsku tarifu). Takođe, Upravni sud je vodio računa o tome da su nadležni carinski organi, saglasno odredbama čl. 9. i 133. Zakona o opštem upravnom postupku, omogućili podnosiocu ustavne žalbe da učestvuje u postupku i da se izjasni o činjeničnom stanju koje je konkretnom postupku proveravano i naknadno utvrđeno. Stoga Ustavni sud, ocenu Upravnog suda da predmet konkretnog upravnog spora nije iziskivao neposredno saslušanje stranaka i posebno utvrđivanje činjeničnog stanja, ne smatra proizvoljnom primenom relevantnog procesnog prava.

U pogledu navoda ustavne žalbe da je, u skladu sa odredbom člana 3a Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu sprovođenja radnji i mera u postupku kontrole prihvaćene deklaracije, podnosilac ispunio uslove za oslobađenje od obaveze plaćanja naknadno obračunatog carinskog duga na uvezenu robu ocarinjenu pre 19. februara 2007. godine kada je Uprava carina izdala akt 01/2 broj D-4122, Ustavni sud konstatuje da su drugostepeni carinski organ i sud u upravnom sporu ocenili ovaj navod i izneli razloge zbog čega ga smatraju neosnovnim. Naime, akte 01/6 broj D-5938/1 od 13. maja 2004. godine i 01/2 broj D-4122 od 19. februara 2007. godine, na koje se poziva podnosilac ustavne žalbe, doneo je direktor Uprave carina, u skladu sa svojim ovlašćenjem iz člana 255. stav 2. ranije važećeg Carinskog zakona, da obezbeđuje koordinaciju rada i jedinstvenu primenu propisa iz delokruga Uprave carina na celom carinskom području. Dakle, navedeni akti ne predstavljaju propise, odluke i mere u vezi sa carinom, koje se objavljuju u službenom glasniku i u drugim sredstvim informisanja, uključujući i elektronska sredstva, niti predstavljaju mere carinskog nadzora, konkretne radnje ili naloge carinskog organa, već predstavljaju unutrašnje akte Uprave carina. Zato se podnosilac ustavne žalbe nije mogao pozivati na navedene akte Uprave carina da bi ostvario pravo na oslobađanje od obaveze plaćanja naknadno obračunatog carinskog duga u smislu člana 3a navedenog pravilnika, a koji je nastao do momenta donošenja akta Uprave carina 01/2 broj D-4122 od 19. februara 2007. godine, kada je navodno prvi put saznao da su podaci uneti u carinsku deklaraciju netačni. Podnosilac ustavne žalbe je, u slučaju sumnje u pogledu pravilnog tarifiranja robe, imao mogućnost da, na osnovu člana 28. Carinskog zakona, od Uprave carina dobije obavezujuće obaveštenje o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi. U tom smislu se i Upravni sud u obrazloženju osporene presude pozvao na odredbe člana 28. Carinskog zakona, jer bi podnosilac ustavne žalbe na osnovu obavezujućeg obaveštenja, uz ispunjenje uslova propisanih odredbama člana 28. navedenog zakona, mogao da ostvari pravo na oslobođenje od obaveze plaćanja naknadno obračunatog carinskog duga na način kako je to propisano članom 3a pomenutog pravilnika.

Povodom navoda podnosioca ustavne žalbe da je u dopuni tužbe u upravnom sporu istakao da je Komitet za Harmonizovani sistem Svetske carinske organizacije doneo Odluku o svrstavanju predmetnih monitora, čijom primenom bi za predmetnu robu bio određen drugi tarifni stav uz primenu niže stope carine od onog koji je utvrđen u postupku naknadne kontrole, Ustavni sud konstatuje da Upravni sud nije prihvatio navedenu odluku kao dokaz o pogrešnoj primeni materijalnog prava, imajući u vidu da je ona objavljena u „Službenom glasniku RS“ nakon momenta donošenja prvostepenog carinskog rešenja u postupku naknadne carinske kontrole. Ustavni sud konstatuje da je odredbama člana 3a st. 2. i 4. Zakona o carinskoj tarifi („Službeni glasnik RS“, br. 62/05, 61/07, 112/07, 9/08, 111/08, 5/09, 10/09, 100/09 i 66/10) propisano da su obavezne za primenu odluke o svrstavanju koje je doneo Komitet za Harmonizovani sistem, a koje je kao klasifikaciona mišljenja u skladu sa članom 8. stav 2. Međunarodne Konvencije o Harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 6/87, 14/91 i "Službeni list SRJ", broj 2/97) potvrdila Svetska carinska organizacija, te da će se odluke o svrstavanju iz st. 2. i 3. ovog člana, koje su do sada donesene i koje budu donete objavljivati u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Pored toga, odredbom člana 19. stav 1. tačka 1) ranije važećeg Carinskog zakona, koji se primenjivao u konkretnom carinskom postupku, bilo je propisano da se iznos uvoznih dažbina za robu koja se uvozi, a za koju je nastala obaveza plaćanja tih dažbina utvrđuje prema stanju robe i u skladu sa propisima koji važe na dan prihvatanja deklaracije. Imajući u vidu da je navedena odluka, na koju se poziva podnosilac ustavne žalbe, doneta na 46. zasedanju Komiteta za Harmonizovani sistem Svetske carinske organizacije održanom septembra 2010. godine i da je objavljena u „Službenom glasniku RS" broj 11 od 22. februara 2011. godine, dakle nakon 28. februara 2006. godine kada je prihvaćena predmetna deklaracija JCI UV-4 broj 3654, ona nije mogla obavezivati nadležne carinske organe u konkretnom postupku. Takođe, činjenica koju ističe podnosilac ustavne žalbe da u vreme donošenja prvostepenog rešenja u postupku naknadne kontrole deklaracije, nije bio definisan stav o svrstavanju predmetnih monitora na nivou Svetske carinske organizacije, nije mogao biti od uticaja na rešavanje carinskih organa u konkretnoj carinskoj stvari, zbog toga što su u vreme pokretanja postupka naknadne carinske kontrole uslovi za određivanje tarifnog broja za predmetnu robu bili propisani napomenom 5 uz 84. glavu Carinske tarife.

Pozivanje podnosioca ustavne žalbe u tužbi u upravnom sporu na presudu Suda pravde Evropskih zajednica Staatssecretaris van Financiën protiv Kamino International Logistics BV C-376/07 od 19. februara 2009. godine, nije bilo od uticaja na drugačiju ocenu o ispravnosti prihvaćene carinske deklaracije, zbog toga što je odredbom člana 3a stav 3. Zakona o carinskoj tarifi propisano da su samo odluke o svrstavanju objavljene u "Službenom listu Evropske unije" obavezne za primenu.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da je Upravni sud u osporenoj presudi dao jasne i dovoljne zaključke, zasnovane na ustavnopravno prihvatljivoj primeni materijalnog prava. Budući da su carinski organi i Upravni sud dovoljno jasno obrazložili svoje odluke primenjujući odgovarajuće odredbe materijalnog i procesnog prava, Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi koji bi, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, ukazivali na to da su materijalnopravni propisi proizvoljno i nepravično primenjeni na štetu podnosioca ustavne žalbe, niti ima elemenata koji ukazuju na procesnu nepravičnost u smislu garancija u okviru prava na pravično suđenje. Pored toga, Ustavni sud konstatuje da su navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje identični navodima koji su već bili izneti u tužbi u protiv konačnog upravnog akta, a koje je Upravni sud razmotrio i detaljno ocenio.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.

5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe u carinskom sporu zbog nedostatka pretpostavki

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti