Odluka Ustavnog suda o primeni pravnih sredstava za ubrzanje izvršnog postupka kod javnog izvršitelja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Višeg suda kojim je odbijen prigovor za ubrzanje izvršnog postupka. Sud je zauzeo stav da se faza postupka pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da je obuhvaćena pravnim sredstvima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. S . iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. septembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. S . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Leskovcu Ržg. 41/20 od 24. aprila 2020. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Leskovcu Ržg. 41/20 od 24. aprila 2 020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Os novnog suda u Leskovcu R4 I. 134/19 od 17. decembra 2019. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova ustavnosudskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. S . iz Leskovca je 26. maja 2020. godine, preko punomoćnika D. D, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Leskovc u Ržg. 41/20 od 24. aprila 2020. godine, zbog povrede načela i prava iz člana 21. stav 1. i 2, člana 32. stav 1, člana 36. i člana 60. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim drugostepenim rešenjem pravnosnažno odbijen kao neosnovan njegov prigovor radi ubrzavanja navedenog izvršnog postupka, te da je neprihvatljiva ocena Višeg suda u Leskovcu da se u postupku po navedenom pravnom sredstvu ne može ceniti postupanje javnog izvršitelja, koji je u konkretnom slučaju nadležan za dalje sprovođenje izvršenja, a s obzirom na to da je na inicijativu predlagača kao izvršnog poverioca dostavljen u rad javnom izvršitelju, te da je prigovor radi ubrzavanja podnet nakon okončanja predmeta izvršenja pred Osnovnim sudom u Leskovcu. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i pon išti osporeno rešenje, a istakao je i zahtev za naknadu troškova pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Predlagač D. S , ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 23. jula 2019. godine prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu Ii. 1732/14, u kome ima svojstvo izvršnog poverioca.

Rešenjem Osnovnog sud a u Leskovcu R4 I. 134/19 od 17. decembra 2019. godine odbijen je kao neosnovan prigovor predlagača u pravnoj stvari Osnovnog suda u Leskovcu Ii. 1732/14 gde se izvršni postupak vodi pred javnim izvršiteljem i odbačen je kao nedozvoljen predlog predlagača da se naloži javnom izvršitelju da u što kraćem roku preduzme mere radi okončanja postupka i naplate potraživanja predlagača u postupku izvršenja.

Odlučujući o žalbi predlagača, Viši sud u Leskovcu je osporenim rešenjem Ržg. 41/20 od 24. aprila 2020. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je u postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno da je Osnovni sud u Leskovcu, po predlogu za izvršenje ovde predlagača, odredio izvršenje, pa je rešenje o izvršenju dostavljeno na sprovođenje javnom izvršitelju; da je pravilna odluka prvostepenog suda kojom je odbijen kao neosnovan prigovor radi ubrzavanja tog izvršnog postupka; da iz odredbe člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku sledi da stranka može podneti prigovor radi ubrzavanja postupka samo u predmetima koji nisu okončani; da je predlagač u konkretnom slučaju podneo ovaj prigovor nakon što je okončan postupak pred izvršnim sudom i da se postupak trenutno vodi pred javnim izvršiteljem, čije postupanje ne može da nadgleda sud .

4. Odredbom Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe kojim se pobija navedeno drugostepeno rešenje sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je osporenim rešenjem Višeg suda u Leskovcu Ržg. 41/20 od 24. aprila 2020. godine pravnosnažno odbijen kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu Ii. 1732/14, jer je navedeni drugostepeni sud ocenio da je prigovor radi ubrzavanja postupka podnet nakon okončanja izvršnog postupka. Obrazloženje osporenog pojedinačnog akta se praktično zasniva na oceni prema kojoj sud, u smislu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ne može da postupa po predmetnom prigovoru, jer postupak sprovođenja izvršenja vodi javni izvršitelj .

S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je odredbom člana 128. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđ enju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16, 113/17, 54/19 i 9/20), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Iz sadržine dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu proizlazi da se predmetni izvršni postupak najpre vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu, te da je zatim nastavljen pred javnim izvršiteljem. Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je Viši sud u Leskovcu izveo ustavnopravno neprihva tljiv zaključak da se prigovorom radi ubrzavanja ne može osporavati dužina trajanja izvršnog postupka koji se vodi pred javnim izvršiteljem. Stoga je Sud ocenio da je osporenim drugostepenim rešenjem povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud smatra da se štetne posledice nastale povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Leskovcu Ržg. 41/20 od 24. aprila 2020. godine, kako bi taj sud doneo novu odluku o žalbi podnosi oca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja O snovnog suda u Leskovcu R4 I. 134/19 od 17. decembra 2019. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

6. S obzirom na to da je podnosiocu utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporeno rešenje , Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavne žalb e u odnosu na istaknut u povred u prava iz čl ana 36. Ustava .

Ustavni sud smatra da se istaknuta povreda prava iz člana 60. stav 1. Ustava ne može dovesti u vezu sa sadržinom osporenog akta.

U odnosu na istaknutu povredu načela iz člana 21. stav 1. i 2. Ustava, Ustavni sud ističe da se odredbama člana 21. Ustava ne jemči nijedno određeno pravo ili sloboda, već se utvrđuju načela u skladu sa kojima se ostvaruju sva zajemčena prava i slobode, te je stoga p ovreda ovih načela akcesorne prirode, što znači da može biti vezana samo za istovremeno utvrđenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode, a što ovde nije slučaj.

Polazeći od napred navedenog, Ustavni sud je saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.