Povreda prava na žalbu protiv rešenja o određivanju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na žalbu iz člana 27. stav 3. Ustava. Odbacivanje žalbe na rešenje o pritvoru kao „bespredmetne“ nakon ukidanja pritvora je protivustavno, jer okrivljeni ima pravo na preispitivanje zakonitosti lišenja slobode.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov , dr Tijana Šurlan i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. R . iz Subotice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. januara 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. R . i utvrđuje da je rešenje m Osnovnog suda u Subotici Kv. 258/20 od 22. aprila 20 20. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe zajemčeno odredbom člana 27. stav 3. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Subotici Kv. 258/20 od 22. aprila 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi branioca podnosioca ustavne žalbe, advokata N. A . od 21. aprila 2020. godine, izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Kpp. 125/20 od 16. aprila 2020. godine.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. R . iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu, 27. maja 2020. godine, preko punomoćnika N . A , advokata iz Subotice, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 258/20 od 22. aprila 2020. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 22, 27. i 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je odbacivanjem žalbe protiv rešenja o određivanju pritvora kao bespredmetne, sud uveo novi osnov za odlučivanje o žalbi i tako uskratio podnosiocu ustavne žalbe kao osumnjičenom licu u krivičnom postupku da se ispita zakonitost njegovog lišenja slobode povodom blagovremene, dozvoljene i uredne žalbe koju je izjavio njegov branilac protiv rešenja o određivanju pritvora.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na pravno sredstvo, poništi osporeno rešenje i obaveže nadležni organ na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 180.000,00 dinara. Troškove ustavnosudskog postupka je tražio u iznosu od 90.000,00 dinara.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz dostavljene dokumentacije utvrdio sledeće:

Rešenjem Osnovnog suda u Subotici Kpp. 125/20 od 16. aprila 2020. godine prema podnosiocu ustavne žalbe je određen pritvor osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač ka 2) Zakonika o krivičnom postupku, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo nasilje u porodici.

Branilac, koji je osumnjičenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe , bio postavljen po službenoj dužnosti, izjavio je 21. aprila 2020. godine žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Kpp. 125/20 od 16. aprila 2020. godine.

Osporenim rešenjem Osnovnog sud a u Subotici Kv. 258/20 od 22. aprila 2020. godine odbačena je žalba branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja o određivanju pritvora Osnovnog suda u Subotici Kpp. 125/20 od 16. aprila 2020. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da je žalba branioca koji je osumnjičenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe bio postavljen po službenoj dužnosti, od 21. aprila 2020. godine, izjavljena protiv rešenja o određivanju pritvora, krivičnom vanraspravnom veću iz člana 21. stav 4. ZKP dostavljena dana 22. aprila 2020. godine, koje je utvrdilo da je pritvor, koji je osumnjičenom bio određen rešenjem Osnovnog suda u Subotici Kpp. 125/20 od 16. aprila 2020. godine, ukinut rešenjem tog suda Kpp. 129/20 od 21. aprila 2020. godine, te da je iz navedenih razloga odlučivanje o žalbi branioca „bespredmetno“.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale, a da gađani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom (član 22.); da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost. Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu, ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. stav 3.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Ostalim odredbama Ustava, koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari, utvrđeno je da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka ( član 30. stav 1.); da se pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja i da odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova ( član 30. stav 3.); ko je bez osnova ili nezakonito lišen slobode, pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom (član 35. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19) je propisano: da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače (član 211. stav 1. tač ka 2)); da o određivanju pritvora odlučuje sud na predlog javnog tužioca, a posle potvrđivanja optužnice i po službenoj dužnosti (član 212. stav 1.); da se pritvor u istrazi može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća (član 21. stav 4.), da se rešenje o produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca, da protiv rešenja o pritvoru stranke i branilac mogu izjaviti žalbu veću (član 21. stav 4.), da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću, da žalba ne zadržava izvršenje rešenja i da se odluka o žalbi donosi u roku od 48 časova (član 214.).

Odredbama člana 467. st. 3. i 4. ZKP propisano je da o žalbi protiv rešenja sudije za prethodni postupak odlučuje veće istog suda (član 21. stav 4.), ako ovim zakonikom nije drugačije određeno. O sednici veća sud može obavestiti stranke ako smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari (stav 3.); da rešavajući o žalbi, sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili neurednu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti i, po potrebi, predmet uputiti na ponovno odlučivanje (stav 4 ).

5. Ustavni sud i povodom ove ustavne žalbe polazi od činjenice da sa aspekta zaštite ljudskih prava, pritvor predstavlja posebno osetljivu meru ograničenja prava na slobodu, kao jednog od osnovnih prava garantovanih Ustavom i prava od „najvećeg značaja u demokratskom društvu“ ( videti: presudu Evropskog suda za ljudska prava, Veliko Veće, Medvedyev i drugi protiv Francuske, broj predstavke 3394/03, od 29 marta 2010. godine, stav 76 .). Polazeći od sadržine odredaba člana 27. stav 1. i člana 30. stav 1. Ustava, Ustavni sud ističe da navedene ustavne odredbe upućuju da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom , kako bi se obezbedila zaštita pojedinca od bilo kakve proizvoljnosti u ograničavanju prava na slobodu i bezbednost . Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 211. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti i produžiti samo ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka, propisani su u tač. 1) do 4) člana 211. ZKP. Navedene odredbe imaju za cilj da rešenje o određivanju/produženju pritvora bude u skladu sa ciljevima dozvoljenog ograničenja prava na slobodu, te da se spreči neopravdano lišenje slobode i da obezbede da niko ne bude lišen slobode na proizvoljan način, dok se odredbom člana 27. stav 3. i člana 30. stav 3. Ustava licu lišenom slobode garantuje pravo žalbe sudu i obezbeđuje da se hitno preispita zakonitost pritvaranja, te da se naredi puštanje lica na slobodu ukoliko se utvrdi da je lišenje slobode bilo nezakonito.

Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud takođe ističe da se odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđuje da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, kao i da se odredbom člana 27. stav 3. Ustava licu lišenom slobode garantuje pravo žalbe sudu i obezbeđuje da se hitno preispita zakonitost pritvaranja, te da se naredi puštanje lica na slobodu ukoliko se utvrdi da je lišenje slobode bilo nezakonito. Pri tom e, pravo na pravno sredstvo se ne iscrpljuje u strogo formalnom smislu samo kroz mogućnost izjavljivanja pravnog sredstva, već podrazumeva delotvornu pravnu zaštitu, koja označava dužnost nadležnog suda da o izjavljenom pravnom sredstvu odluči meritorno u slučaju njegove dozvoljenosti, odnosno dužnost da oceni sve relevantne navode pravnog sredstva i pravično raspravi i preispita razloge odluke koja se osporava, odnosno odluči o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe, kao osumnjičeni, imao Ustavom i zakonom zajemčeno pravo na žalbu protiv odluke o njegovom lišenju slobode, odnosno pravo da drugostepeni organ, u konkretnom slučaju krivično vanraspravno veće iz člana 21. stav 4. ZKP Osnovnog suda u Subotici, o izjavljenoj žalbi protiv rešenja o određivanju pritvora odluči i time preispita razloge zbog kojih je podnosilac ustavne žalbe bio lišen slobode.

Primenjujući navedene opšte principe na konkretan slučaj, Ustavni sud je utvrdio da je osumnjičeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, žalbu protiv rešenja kojim mu je određen pritvor izjavio 21. aprila 2020 godine , preko branioca postavljenog po službenoj dužnosti; da je sud podnetu žalbu odbacio 22. aprila 2020. godine, sa obrazloženjem da je o žalbi osumnjičenog o određivanju pritvora „bespredmetno odlučivati“, budući da je izjavljena žalba tom veću dostavljena na odlučivanje 22. aprila 2020. godine, odnosno nakon što je osumnjičenom pritvor ukinut po službenoj dužnosti i određena mera zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i posećivanje određenih mesta.

Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem sud nije žalbu odbacio kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili neurednu , niti je doneo neko drugo rešenje saglasno odredbi člana 467. stav 4. ZKP, već je ocenio da o izjavljenoj žalbi uopšte ne treba odlučivati, jer je u međuvremenu pritvor prema osumnjičenom ukinut i on je pre odlučivanja drugostepenog sudskog veća o žalbi pušten na slobodu.

Ustavni sud naglašava da odredba člana 27. stav 3. Ustava nameće obavezu da sud ispita osnovanost lišenja slobode, te da razmotri pitanje zakonitosti postupka u kojem je pritvor određen, te postojanja osnovane sumnje da je pritvoreno lice izvršilo krivično del o koje je predmet postupka, kao i postojanja pritvorskih razloga koji opravdavaju primenu ove najteže mere za nesmetano vođenje krivičnog postupka. Stoga Ustavni sud smatra da se ne može prihvatiti kao ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje osporenog rešenja da je „bespredmetno“ odlučivati o žalbi kojom se osporava rešenje o određivanju pritvora iz razloga što je žalba, koja je izjavljena u vreme kada se okrivljeni nalazio u pritvoru (kako to proizlazi iz osporenog rešenja) , drugostepenom sudskom veću dostavljena na odlučivanje sledećeg dana od dana predaje sudu, odnosno nakon što je pritvor prema okrivljenom ukinut po službenoj dužnosti.

S tim u vezi, Ustavni sud smatra da podnosilac opravdano ukazuje na to da, iako svakako prevashodni, nije jedini cilj žalbe protiv rešenj a o određivanju pritvora da se prema okrivljenom ukine nezakonit pritvor i da se odmah pusti na slobodu, već osumnjičeni ima opravdan interes da sud u zakonito sprovedenom postupku oceni da li je njegovo lišenje slobode i pritvaranje bilo zasnovano na razlozima predviđenim zakonom i da li je on lišen slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Ovaj interes podnosioca ustavne žalbe svakako proizlazi iz odredbi člana 35. stav 2. Ustava kojom je utvrđeno da svako ko je bez osnova ili nezakonito lišen slobode, pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom.

Ustavni sud smatra da je Osnovni sud u Subotici, u konkretnom slučaju, bio dužan da sveobuhvatno preispita osnovanost ograničenja prava na slobodu podnosioca žalbe garantovanog članom 27. Ustava, te meritorno odluči o blagovremenoj, dozvoljenoj i urednoj žalbi protiv rešenja o određivanja pritvora, koja je izjavljena i sudu dostavljena u vreme kada se okrivljeni nalazio u pritvoru, uprkos činjenici da je pritvor prema osumnjičenom u međuvremenu ukinut, po službenoj dužnosti, pre održavanja sednice drugostepenog sudskog veća i odlučivanja o izjavljenoj žalbi .

Polazeći od utvrđenog da Osnovni sud u Subotici podnetu žalbu podnosioca ustavne žalbe protiv rešenja o određivanju pritvora nije ocenio neblagovremenom, neurednom ili izjavljenom od strane neovlašćenog lica, niti je doneo bilo koje rešenje iz člana 467. stav 4. ZKP, Ustavni sud je ocenio da je time uskratio podnosiocu ustavne žalbe da se preispita zakonitost njegovog lišenja slobode i pritvaranja .

Saglasno izloženom, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Osnovnog suda u Subotici Kv. 258/20 od 22. aprila 2020. godine po dnosiocu ustavne žalbe povređeno prav o iz člana 27. stav 3. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu , u ovom delu , usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica učinjene povrede podnosiočevog prava, Ustavni sud smatra, da osporeno rešenje , uprkos činjenici da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe ukinut po službenoj dužnosti, nije temporalnog karaktera, s obzirom na to da je osporenim rešenjem uskraćeno pravo podnosioca ustavne žalbe da sud preispita zakonitost njegovog lišenja slobode. Stoga je Ustavni sud ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 258/20 od 22. aprila 2020. godine i određivanjem da isti sud donese novu odluku o žalbi branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja istog suda Kpp. 125/20 od 16. aprila 2020. godine, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Razmatrajući istaknuti zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava iz člana 27. stav 3. Ustava dovoljno pravično zadovoljenje za podnosioca. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenog akta. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ovaj zahtev kao neosnovan, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Budući da je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava iz člana 27. stav 3. Ustava, poništio osporeno rešenje i naložio ponovno odlučivanje o žalbi podnosioca ustavne žalbe protiv rešenja o određivanju pritvora, Ustavni sud nije posebno razmatrao navode ustavne žalbe o povredi načela i prava utvrđenih, odnosno zajemčenih članom 22 , članom 27. stav 1 . i članom 36. stav 2. Ustava.

9. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje u odnosu na istaknutu povred u prava iz člana 36. stav 1. Ustava , Ustavni sud i ovog puta ukazuje da samo formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga i pružanja dokaza na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83 .). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

11. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na žalbu protiv rešenja o određivanju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti