Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Dušana Filipovića izjavljenu protiv presuda redovnih sudova. Sud je utvrdio da podnosilac, iako se formalno poziva na povredu prava na pravično suđenje, u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Filipovića iz Ljubljane, Republika Slovenija, sa boravištem u Loznici, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. februara 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Dušana Filipovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Loznici P. 1603/2000 od 8. maja 2001. godine, presude Okružnog suda u Šapcu Gž. 1482/02 od 3. februara 2003. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 2825/06 od 23. maja 2007. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Dušan Filipović iz Ljubljane, Republika Slovenija, sa boravištem u Loznici, je 4. januara 2008. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.
3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se razlozi za podnošenje ustavne žalbe samo formalno zasnivaju na povredi prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava. Međutim, iz sadržine ustavne žalbe proizlazi zaključak da povrede označenih ustavnih prava podnosilac ustavne žalbe obrazlaže nepravilno i nepotpuno utvrđenim činjeničnim stanjem u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, odnosno da prvenstveno osporava pravilnost ocene izvedenih dokaza od strane redovnih sudova.
Iz navedenog proizlazi da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge na kojima bi se zasnivali navodi o povredi označenih ustavnih prava, već se od Ustavnog suda u suštini zahteva da kao redovni sud još jednom oceni zakonitost osporenih presuda.
Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da u postupku pružanja ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, ovaj sud nije nadležan da preispituje pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenjuje valjanost zaključaka o izvedenim dokazima u postupku pred redovnim sudovima, niti da vrši instancionu kontrolu zakonitosti donetih sudskih odluka. Otuda formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava, bez navođenja ustavnopravnih razloga kojima se sa stanovišta sadržine zajemčenih prava potvrđuju navodi ustavne žalbe, ne čini po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić