Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe u postupku uređenja načina korišćenja nepokretnosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o uređenju načina korišćenja zajedničke nepokretnosti. Nije utvrđena povreda prava na jednaku zaštitu prava, pravno sredstvo, niti prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-480/2008
17.07.2008.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi V.N. iz J., na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. jula 2008. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba V.N. izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž. Broj 657/08 od 20. marta 2008. godine i rešenja Opštinskog suda u Jagodini R. 298/07 od 15. januara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ustavnom sudu je podneta blagovremena i dozvoljena ustavna žalba V.N. iz J., protiv rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž.br. 657/08 od 20. marta 2008. godine i Opštinskog suda u Jagodini R. 298/07 od 15. januara 2008, donetih u vanparničnom postupku po­kre­­nu­tom predlogom N.M. iz J. protiv podnosioca ustavne žal­be, radi uređenja načina korišćenja nepokretnosti.
Osporenim rešenjima uređen je način korišćenja nepokretnosti Kp.br.2554/1, ukupne površine 3,13 ara, KO Jagodina, na kojoj je predlagač sukorisnik na 2/3, a protivnik predlagača, odn. podnosilac ustavne žalbe sukorisnik na 1/3 pred­met­ne nepokretnosti.
2. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su osporenim rešenjima, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, bitne povrede odredaba van­par­nič­nog i parničnog postupka, kao i pogrešne primene materijalnog prava, pre­kr­še­­­na njegova ljudska prava i osnovne slobode zajemčene čl. 36. i 22. Ustava Republike Srbije. U suštini, podnosilac ustavne žalbe ponavlja na­vode koje je isticao u toku dokaznog postupka pred prvostepenim sudom i u iz­javljenoj žal­bi na prvostepeno rešenje, bez navođenja u čemu se sastoji po­vr­e­da ili uskraćivanje Ustavom zajemčenih prava.
Podnosilac ustavne žalbe, dalje, ističe da u vanparničnom postupku sud nije bio nadležan za postupanje, da se u ovom po­stupku vrši nedopustiva fizička deoba gradskog građevinskog zemljišta, kao i da su bitne činjenice za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari utvrđene po­greš­nim veš­ta­če­njem, na osnovu netačne skice premera nepokretnosti koju je dao ov­laš­će­ni sud­­s­ki veštak, čime je, po njegovom mišljenju, povređeno pravo na jednaku zaš­ti­tu prava i pravno sredstvo, garantovano članom 36, kao i pravo na sudsku zaš­ti­tu ljudskih i manjinskih prava, garantovano članom 22. Ustava Re­pub­like Sr­bi­je.
Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe prigovorio na­či­nu na koji je vanparnični sud sproveo dokaze na kojima temelji pravno re­le­van­tne či­nje­ni­ce, kao i utvrđenoj obavezi na naknadu dela troškova na­stalih u vanparničnom postupku, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žal­be smatra da mu je povređeno i pravo na pra­vič­no suđenje u smislu člana 32. stav 1. Ustava.
3. Prema odredbama člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnog akta ili radnje dr­žav­nih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Us­ta­vom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja os­no­va­no­sti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Us­tav­ni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i oba­ve­za­ma pod­no­sioca us­tav­ne žal­be povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
4. Predmet odlučivanja u vanparničnom postupku koji je prethodio us­tav­no­sud­s­­kom postupku bio je zahtev za uređenje načina korišćenja izgrađenog gra­đe­vin­s­kog zemljišta kome se podnosilac ustavne žalbe protivio. Postupajući po pred­­logu predlagača, prvostepeni sud je izveo dokaz uviđajem na licu mesta i veštačenjem od strane veštaka geodetske struke, koji je dostavio skicu premera pred­met­ne nepokretnosti, sa merama i granicama površina koje bi držali i ko­ris­ti­li predlagač i podnosilac ustavne žalbe. Na osnovu ovako utvrđenog či­nje­nič­nog stanja prvostepeni sud je uredio način korišćenja parcele Kp.br.2524/1 KO Jagodina. Prvostepeni sud je svojim rešenjem obavezao podnosioca ustavne žal­­be da predlagaču naknadi deo troškova nastalih u postupku uređenja na­čina korišćenja nepokretnosti.
Odlučujući po izjavljenoj žalbi na prvostepeno rešenje, drugostepeni sud je u ce­lini prihvatio utvrđeno činjenično stanje i pravno stanovište prvo­ste­pe­nog suda i, između ostalog, naveo: "da prvostepeni sud nije vršio fizičku deo­bu nepokretnosti, jer nije odredio da se bilo koji deo parcele predaje u svo­ji­nu i državinu niti protivniku predlagača niti predlagaču, već je samo ure­dio način upravljanja i korišćenja zajedničke stvari predlagača i protivnika predlagača, kao sukorisnika, gde sukorisnički udeli nisu bili sporni". Po oceni Okružnog suda, odluka o troškovima postupka je, takođe, doneta pra­vil­nom primenom odgovarajućih odredaba Zakona o vanparničnom postupku
5. Ustavom Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.). Članom 32. stav 1. propisano je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbama člana 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.), kao i pravo svakog na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).
Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredaba člana 22. i člana 36. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima nisu pov­re­đe­na ustavna prava podnosioca ustavne žalbe garantovana ovim odredbama - niti pravo na jednaku zaštitu pra­va i na pravno sredstvo, niti pravo na sudsku zaštitu povređenog ili us­kra­­­­ćenog ljudskog ili manjinskog prava. Podnosilac ustavne žalbe nije naveo uverljive razloge, ni podneo dokaze u prilog tvrdnji da mu je doista uskraćena jed­naka zaštita prava pred sudovima ili da je isključen od prava na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv sudske odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Ustavni sud je ocenio, da se osporena rešenja Opštinskog suda u Jagodini i Okružnog suda u Jagodini zasnivaju na zakonito sprovedenom postupku i na us­tav­nopravno prihvatljivom tumačenju materijalnog prava, kao i da su pr­vo­ste­peni i drugostepeni sud obrazložili svoje pravno sta­no­­vi­š­­te u ovoj pravnoj stvari, tako da se ne može smatrati da su ta stanovišta po­sledica pro­iz­vo­lj­­nog tuma­če­nja ili neprihvatljive primene merodavnog pra­va. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari pokazuje da ni­je povređeno ni pravo podnosioca ustavne žalbe na pra­vično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je ustanovio da su os­po­rena rešenja doneli Us­ta­vom i zakonom ustanovljeni sudovi u granicama svoje nadležnosti i u pravilno i zakonito sprovedenom postupku. Podnosiocu ustavne žalbe bilo je omogućeno sudelovanje u postupku, praćenje njegovog toka, preduzimanje za­ko­nom dopuštenih radnji i ulaganje pravnog leka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da je vanparnični postupak, koji je prethodio ustavnosudskom postupku, bio vođen na način kojim je podnosiocu us­tav­ne žalbe bilo obezbeđeno pravično suđenje.
Na osnovu izloženog, u skladu sa članom 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), od­lučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić,s.r.

 

Slični dokumenti

• Už 4775/2013: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u imovinskom sporu
• Už 516/2008: Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog zastarelosti potraživanja
• Už 1460/2008: Neosnovanost ustavne žalbe zbog navodno neobrazložene sudske odluke
• Už 304/2007: Odluka Ustavnog suda o uređenju načina korišćenja zajedničke nepokretnosti
• Už 3190/2011: Odbacivanje ustavne žalbe u sporu za utvrđivanje prava svojine održajem
• Už 1978/2009: Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog navodne povrede prava
• Už 1742/2009: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi povodom gradnje na tuđem zemljištu