Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene zbog pogrešnog računanja roka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu kao neblagovremenu, jer je podneta nakon isteka roka od 30 dana od dostavljanja drugostepene presude. Sud je pojasnio da zahtev za zaštitu zakonitosti nije redovan pravni lek koji produžava rok za ustavnu žalbu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Marjana Stojanovića iz Leskovca, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. novembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Marjana Stojanovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Leskovcu K. 51/09 od 28. oktobra 2009. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 1246/10 od 9. februara 2011. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Marjan Stojanović iz Leskovca je 13. oktobra 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Leskovcu K. 51/09 od 28. oktobra 2009. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 1246/10 od 9. februara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, posebnih prava okrivljenog i prava na pravnu sigurnost zajemčenih odredbama čl. 32, 33. i 34. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji podnetu ustavnu žalbu, poništi osporene presude, naredi otklanjanje svih štetnih posledica, naloži da se podnosiocu ustavne žalbe na ime pravičnog zadovoljenja nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 360.000,00 dinara i dosudi mu troškove pisanja ustavne žalbe u opredeljenom iznosu.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Okružnog suda u Leskovcu K. 51/09 od 28. oktobra 2009. godine podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine; da je presudom Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 1246/10 od 9. februara 2011. godine, uvažavanjem žalbe Okružnog javnog tužioca u Leskovcu, preinačena prvostepena presuda u pogledu odluke o kazni u korist podnosioca, tako što je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine a u nepreinačenom delu, odbijanjem žalbe okrivljenih, prvostepena presuda je potvrđena; da je podnosilac ustavne žalbe, preko branioca, podneo 6. septembra 2011. godine inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužilaštvu; da je aktom Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 732/11 od 30. septembra 2011. godine obavešten branilac podnosioca ustavne žalbe da to tužilaštvo neće podizati zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presuda Okružnog suda u Leskovcu K. 51/09 od 28. oktobra 2009. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 1246/10 od 9. februara 2011. godine.

4. Ustavni sud ukazuje na to da, saglasno odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom koje mora biti iskorišćeno pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što ni okrivljeni, niti njegov branilac ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom u krivičnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. S obzirom na to da iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u krivičnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene sudske odluke, kojom je krivični postupak pravnosnažno okončan.

5. Ustavni sud je utvrdio da je osporena presuda Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 1246/10 od 9. februara 2011. godine, kao drugostepena odluka doneta u krivičnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, podnosiocu ustavne žalbe dostavljena najkasnije 6. septembra 2011. godine kada je, kako proizlazi iz priloga podnetih uz ustavnu žalbu, Republičkom javnom tužilaštvu podneo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporene presude.

Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 13. oktobra 2011. godine, dakle po isteku prekluzivnog roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 1439/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe
• Už 2350/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u prekršajnom postupku
• Už 5354/2010: Odbacivanje ustavne žalbe u krivičnom postupku zbog neblagovremenosti
• Už 2889/2011: Odbačaj neblagovremene ustavne žalbe u prekršajnom postupku
• Už 3757/2011: Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe zbog pogrešnog računanja roka
• Už 1866/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene
• Už 1688/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti u krivičnom postupku