Ustavni sud: prigovor radi ubrzanja dozvoljen i u postupku pred izvršiteljem

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništavajući rešenja kojima je odbačen prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka. Potvrđen je stav da je faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem sastavni deo izvršnog postupka, te su pravna sredstva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku dozvoljena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4804/2018
18.03.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N . J . iz P . kod Žitorađe , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. marta 2021. godine, doneo je,

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. J . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Prokuplju R4i. 10/18 od 21. februara 2018. godine i rešenjem Višeg suda u Prokuplju Ržg. 22/18 od 3. aprila 2018. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništavaju se rešenje Osnovnog suda u Prokuplja R4i. 10/18 od 21. februara 2018. godine i rešenje Višeg suda u Prokuplju Ržg. 22/18 od 3. aprila 2018. godine i određuje da Osnovni sud u Prokuplju donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu Iv. 1637/11, a sada se vodi pred javnim izvršiteljem M. P.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se ustavna žalba N. J . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu Iv. 1637/11, a sada se vodi pred javnim izvršiteljem M . P.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. J. iz P . kod Žitorađe podneo je Ustavnom sudu, 20. aprila 2018. godine, preko punomoćnika J . C , advokata iz Prokuplja , ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Prokuplja R4i. 10/18 od 21. februara 2018. godine i rešenja Višeg suda u Prokuplju Ržg. 22/18 od 3. aprila 2018. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu Iv. 1637/11, a sada se vodi pred javnim izvršiteljem M . P.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Osnovnog suda u Prokuplju R4i. 10/18 od 21. februara 2018. godine i rešenje Višeg suda u Prokuplju Ržg. 22/18 od 3. aprila 2018. godine kojima je odbačen kao nedo zvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu Iv. 1637/11, a sada se vodi pred javnim izvršiteljem M . P , sa obrazloženjem da Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku štiti pravo na suđenje u razumnom roku u sudskom postupku, a u konkretnom slučaju izvršni postupak je obustavljen pred sudom i nastavljen pred javnim izvršiteljem.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da postupak nije okončan i dalje je aktivan između istih stranaka i povodom istog potraživanja .

Podnosilac ustavne žalbe je predl ožio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu. Tražio je naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u raz umnom roku u izvršnom postupku i troškove na ime sastavljanja ustavne žalbe .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe N . J . podneo je O snovnom sudu u Prokuplju prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu Iv. 1637/11 .

Osnovni sud u Prokuplju je osporenim rešenjem R4i. 10/18 od 21. februara 2018. godine odbacio prigovor. U obrazloženju navedenog rešenja je navedeno da je zaključkom Osnovnog suda u Prokuplju Iv. 1637/11 od 5. jula 2016. godine obustavljeno izvršenje pred sudom i predmet je ustupljen na dalje postupanje javnom izvršitelju M. P; da Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku štiti pravo na suđenje u razumnom roku u sudskom postupku, a u konkretnom slučaju izvršni postupak je obustavljen pred sudom i nastavljen pred javnim izvršiteljem. U pouci o pravnom leku ovog rešenja je konstatovano da je protiv rešenja dozvoljena žalba Višem sudu u Prokuplju.

Viši sud u Prokuplju je osporenim rešenjem Ržg. 22/18 od 3. aprila 2018. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca i potvrdio osporeno prvostepeno rešenje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Ustavni sud najpre ukazuje da protiv osporenog rešenja Osnovnog suda u Prokuplju R4i. 10/18 od 21. februara 2018. godine kojim je odbačen podnosiočev prigovor radi ubrzavanja postupka nije dozvoljena žalba, u smislu odredbe člana 8. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Međutim, u konkretnom slučaju, u navedenom osporenom rešenju data je pouka o dozvoljenosti žalbe protiv tog rešenja i osporenim rešenjem Višeg suda u Prokuplju Ržg. 22/18 od 3. aprila 2018. godine je meritorno odlučeno o podnosiočevoj žalbi. U vezi sa navedenim, Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe ne može da trpi štetne posledice u ustavnosudskom postupku po pitanju blagovremenosti ustavne žalbe zbog navedenog postupanja redovnih sudova.

6. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem g reška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre , konstatuje da se u stavnom žalbom osporava ju rešenje Osnovnog suda u Prokuplju R4i. 10/18 od 21. februara 2018. godine i rešenje Višeg suda u Prokuplju Ržg. 22/18 od 3. aprila 2018. godine , kojima je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu Iv. 1637/11, a sada se vodi pred javnim izvršiteljem M . P , sa obrazloženjem da Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku štiti pravo na suđenje u razumnom roku u sudskom postupku, a u konkretnom slučaju izvršni postupak je obustavljen pred sudom i nastavljen pred javnim izvršiteljem.

U vazi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14), koji je bio merodavan u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. U konkretnom slučaju, predmetni izvršni postupak je zaključkom obustavljen pred sudom i nastavljen pred javnim izvršiteljem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda : www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanov ište koje je zauzeto u osporenim rešenjima da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka nedozvoljen, jer Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku štiti pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred sudom , ustavnopravno neprihvatljivo.

7. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjima Osnovnog suda u Prokuplja R4i. 10/18 od 21. februara 2018. godine i Višeg suda u Prokuplju Ržg. 22/18 od 3. aprila 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem rešenja Osnovnog suda u Prokuplja R4i. 10/18 od 21. februara 2018. godine i rešenja Višeg suda u Prokuplju Ržg. 22/18 od 3. aprila 2018. godine i određenjem da Osnovni sud u Prokuplju donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu Iv. 1637/11, a sada se vodi pred javnim izvršiteljem M . P , saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku , Ustavni sud ukazuje na to d a će se o njegovom prigovoru radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u navedeno, Sud je odbacio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, r ešavajući kao u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

9. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kojem je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava , u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu Iv. 1637/11, a sada se vodi pred javnim izvršiteljem M. P , Ustavni sud konstatuje da je 1. januara 2016. godine stupio na snagu navedeni Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojim je predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni redovni sud, a ne Ustavni sud. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , odbacio ustavnu žalbu u tom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žal be, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už -633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

11. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Ustavni sud: prigovor radi ubrzanja dozvoljen i u postupku pred izvršiteljem

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti