Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku zbog smetanja poseda

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak zbog smetanja poseda, koji je po zakonu hitan, trajao je nerazumno dugo, preko osam godina, zbog neefikasnosti prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bose Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zore Vranić i Milutina Vranića, oboje iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. februara 2013 . godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Zore Vranić i Milutina Vranića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 2288/03, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

O b r a z l o ž e nj e

1. Zora Vranić i Milutin Vranić, oboje iz Kragujevca, preko punomoćnika Slobodanke Nedeljković, advokata iz Kragujevca, su 13. novembra 2010 . godine izjavili ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredb om člana 32. stav 1. U stava, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 2288/03.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da su podnosioci 29. septembra 2003. godine podneli tužbu Opštinskom sudu u Kragujevcu protiv tužen ih M.M. i Z.A , radi smetanja poseda; da je spor pravnosnažno okončan posle više od sedam godina i to donošenjem rešenja kojim se tužba smatra povučenom; da je sud, po mišljenju podnosilaca, odložio preko 30 ročišta, iako su mu uz tužbu i tokom postupka bili pruženi relevantni dokazi za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari , te da je okončao postupak "kao da je čekao da na neko ročište punomoćnik tužilaca ne pristupi". Predložili su da Sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku u navedeno m parničnom postupku. Nisu podneli zahtev za naknadu nematerijalne štet e.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Kragujevcu P. 2288/03 ( kasnije P. 358/10 pred Osnovnim sudom u Kragujevcu), i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužioci, ovde podnosioci ustavne žalbe, su 26. septembra 200 3. godine podneli tužbu Opštinskom sudu u Kragujevcu (u daljem tesktu: Opštinski sud) p rotiv tuženih M.M. i Z.A, radi smetanja poseda, tražeći da se utvrdi da su tuženi 30. i 31. avgusta 2003. godine izvršili smetanje poseda na štetu tužilaca, na taj način što su neovlašćeno i be z saglasnosti i odobrenja tužilaca, sa svog priz emnog objekta na k.p. broj 4867, KO Kragujevac 1 , skinuli postojeće oluke do tada naslonjene na gornji deo zida koji je na međnoj liniji parcela k .p. broj 4869 i k.p. broj 4867, obe KO Kragujevac 1, te produžili sedam rogova postojeće krovne konstrukcije za oko 10 cm i postavili nove letve, a zatim zamenili zadnji red crepa novim dužim crepom i postavili nove oluke koji su celom širinom izvan crepa, u dužini od 14 m kolika je dužina zida na međnoj liniji, pa ol uci celom širinom ulaze u vazdušni prostor iznad parcele tužilaca k .p. broj 4869, KO Kragujevac 1, č ime su tužioci lišeni državine zemljišta, s tim da se naloži tuženima da uspostave pređašnje stanje i da im se zabrani dalje uznemiravanje poseda tužilaca. Predmet je u Opštinskom sudu zaveden pod brojem P. 358/10 . Prvo ročište u ovoj pravnoj stvari zakazano je i održano 16. oktobra 2003. godine. Nakon još četiri održana ročišta na kojima je saslušano pet svedoka, određeno je veštačenje od strane veštaka građevinske struke, koji je svoj nalaz dostavio 2. septembra 2004. godine. Opštinski sud je 17. januara 2005. godine dao nalog punomoćniku tužilaca da uredi tužbu tako što će precizno navesti u faktičkom posedu čega su smetani tužioci opisanim radovima povodom kojih je podneta tužba, a sve u roku od 15 dana pod pretnjom propuštanja. Punomoćnik tužila ca je podneskom od 10. februara 2005. godine obavestio sud da mu nije uručen nalaz i mišljenje veštaka i da nema mogućnosti da precizira tužbeni zahtev.

Opštinski sud u Kragujevcu je rešenjem P. 2288/03 od 24. februara 2005. godine odbacio tužbu tužilaca kao neurednu. Odlučujući o žalbi tužilaca od 10. marta 200 5. godine, Okružni sud u Kragujevcu je rešenjem Gž. 566/05 od 21. aprila 200 5. godine ukinuo ožalbeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu, ali drugom veću, na ponovni postupak, našavši da nije bilo mesta traženju da se tužba uredi.

Predmet je pred Opštinskim sudom dobio novi broj P. 1024/05, te su, od strane istog sudskog veća pozvane stranke, uz dostavu drugostepenog rešenja, za dan 29. septembar 2005. godine, ali ovo ročište nije održano radi postupanja po nalogu drugostepenog suda da se predmet dodeli drugom veću u rad. U 2005. godini održano je jedno ročište, dok dva zakazana ročišta nisu održana radi dostave izjašnjenja veštaka na primedbe tuženih, koji iako uredno pozvani nisu pristupili, te zbog sastanka suda sa Vrhovnim sudom Srbije. Tokom 2006. godine Opštinski sud je zakazao 12 ročišta za glavnu raspravu. Na održanih devet ročišta saslušane su tužioci u svojstvu parnične stranke, veštak, tri svedoka, izvršen uviđaj na licu mesta, određeno veštačenje od strane veštaka građevinkse struke po novoj ličnosti veštaka na predlog punomoćnika tuženih , kojem se protivio punomoćnik tužilaca smatrajući da to vodi odugovlačenju postupka (ponovo na okolnost da li je došlo povrede vazdušnog prostora). Tri ročišta nisu održana , i to na predlog punomoćnika tuženih i jer nije bilo dokaza da su uredno pozvani, jednom drugotužena , a drugi put veštak . U 2007. godini bilo je zakaz ano 20 ročišta, održano je šest ročišta, dok preostalih 14 nije održano , bilo zbog neure dne dostave poziva za veštake i svedoke, bilo zbog neodazivanja uredno pozvanih veštaka, jednom zbog sprečenosti postupajućeg sudije i tri puta na predlog tuženih. Opštinski sud je u dokaznom postupku saslušao drugotuženu u svojstvu parnične stranke, te saslušao veštake više puta zajedno radi usaglašavanja nalaza.

Tokom 2008. godine bilo je zakazano 13 ročišta , pa je sud na održanih sedam ročišta suočio svedoke, opozvao rešenje o saslušanju prvotužene kao parnične stranke, zbog njene nemogućnosti da prisustvuje suđenju (opravdane medicinskom dokumentacijom), te , na predlog punomoćnika tužilaca sa ročišta od 11. juna 2008. godine, zatražio izveštaj od Službe za katastar nepokr etnosti Kragujevac o razmaku kuća prema stanju iz 1978. godine i sada. Po odgovoru te službe da je potrebno odrediti veštačenje od strane veštaka geodetske struke, Opštinski sud je doneo rešenje o određeivanju veštačenj a 28. avgusta 2008. godine. Šest ročišta nije održano, i to dva jer nije bilo uredne dostave za svedoka, a preostala četiri jer nije bilo izjašnjenja Službe za katastar nepokretnosti Kragujevac , čak ni po urgencijama . U 2009. godini nije održano nijedno ročište od deset zakazanih . Služba za katastar nepokretnosti Kragujevac je podnescima od 25. februara i 26. maja 2008. godine obavestila sud da treba izvrštiti veštačenje na licu mesta i pre pružanja usluge uplatiti naknadu za veštačenje. Punomoćnik tužilaca je izvestio sud da je 9. septembra 2008. godine uplatio iznos naknade , po dobijenom uputstvu. Opštinski sud je osam ročiša odložio jer nije bilo izjašnjenja Službe za katastar nepokretnosti Kragujevac , jedno je odloženo jer nije bilo uredne dostave za stranke, a jedno jer nije bilo uredne dostave poziva za punomoćnika tuženih. Veštak geometar iz Službe za katastar nepokretnosti Kragujevac je 9. decembra 2009. godine dostavio svoj nalaz.

Po izvršenoj reformi pravosuđa, predmet je pred Osnovnim sudom u Kragujevcu zaveden pod brojem P. 358/10. Ročište zakazano za 17. februar 2010. godine nije održano , već je zatraženo od Službe za katastar nepokretnosti Kragujevac da dopuni nalaz, što je učinjeno 25. marta 2010. godine. Kako na ročište zakazano za 7. april 2010. godine nisu pristupili punomoćnici stranaka iako su uredno pozvani usmenim saopštenjem na prethodnom ročištu, Osnovni sud u Kragujevcu je doneo rešenje P. 358/10 od 7. aprila 2010. godine kojim se tužba smatra povučenom.

Odlučujući o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje tužilaca od 12. aprila 2010. godine, Osnovni sud je zakazao tri ročišta. Nakon dva održana ročišta na kojima je saslušao dva svedoka na okolnost da li je punomoćnik tužilaca bio ispred sudnice u trenutku prozivanja, Osnovni sud u Kragujevcu je rešenjem P. 358/10 od 3. juna 2010. godine odbio predlog za vraćanje u pređašnje stanje kao neosnovan. Viši sud u Kragujevcu je rešenjem Gž. 1316/10 i Gž. 1321/10 od 22. septembra 2010. godine odbio kao neosnovane žalbe tužilaca i potvrdio rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu P. 358/10 od 7. aprila 2010. godine i P. 358/10 od 3. juna 2010. godine. U spisima predmeta nema dostavnica o uručenju navedenog rešenja strankama.

Po dostavljenom troškovniku tuženih 6. oktobra 2010. godine, Osnovni sud u Kragujevcu je rešenjem P. 358/10 od 11. februara 2011. godine obavezao tužioce da tuženima na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 618.355,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Odlučujući o žalbi tužilaca izjavljenoj protiv navedenog rešenja, Viši sud u Kragujevcu je rešenjem Gž. 594/11 od 31. oktobra 2010. godine odbio kao neosnova u njihovu žalbu i potvrdio rešenje Osnovnog su da u Kragujevcu P. 358/10 od 11. februara 2011. godine, u delu kojim su obavezani tužioci da tuženima solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 467.250,00 dinara, dok je preinačio prvostepeno rešenje, u stavu dva izreke, tako što je odbio zahtev tuženih da im tužioci na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od još 151.105,00 dinara. Drugostepeno rešenje dostavljeno je punomoćniku tužilaca 22. novembra 2011. godine .

4. Odredbama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme podnošenja tužbe u predmetnom parničnom postupku, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da će pri određivanju rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja poseda sud uvek obraćati pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema prirodi svakog pojedinog slučaja (član 440.); da će se raspravljanje o tužbi zbog smetanja poseda ograničiti samo na pretresanje i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja poseda i nastalog smetanja i da je isključeno pretresanje o pravu na posed, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti poseda ili o zahtevima za naknadu štete (član 441.) .

Zakon o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, ima sadržinski slične odredbe sa navedenim odredbama ranije važećeg ZPP koje se odnose na efikasno postupanje parničnog suda i posebna pravila postupka u parnicama zbog smetanja poseda, a odredbom člana 448. stav 2. Zakona je propisano da će sud doneti odluku o tužbi zbog smetanja državine u roku do 90 dana.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 26. septembra 200 3. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Kragujevcu, te da je okončan 22. novembra 2011. godine, kada je tužiocima, ovde podnosiocima ustavne žalbe uručeno drugostepeno rešenje kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja postupaka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni sudski postupak ukupno traja o osam godina i skoro dva meseca.

Imajući u vidu potrebu hitnog rešavanja predmeta po tužbi zbog smetanja državine, i to u roku od 90 dana, saglasno odredbi člana 448. Zakona o parničnom postupku, navedeno trajanje parničnog postupka ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih pravnih pitanja, ali su relativno složena činjenična pitanja zahtevala obimniji dokazni postupak, posebno u pogledu izvođenja dokaza veštačenjem na okolnosti izvedenih radova u činu eventualnog smetanja poseda, uz određivanja veštačenja od strane više lica i dopunskih veštačenja, te usaglašavanja nalaza veštaka, ali da to ne može biti opravdanje za osmogodišnje trajanje prvostepnog parničnog postupka koji, na kraju, i nije okončan meritornom odlukom suda.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da su oni ima li legitiman interes da postupajući sudovi u razumnom roku odluče o osnovanosti nj ihovog tužbenog zahteva.

Ispitujući ponašanje tužilaca, Ustavni sud je utvrdio da su tužioci i njihov punomoćnik doprineli trajanju postupka time što, pored jednog saglašavanja sa predlogom tuženih da se ročište odloži, nisu uplatili naknadu za veštačenje Službe za katastar nepokretnosti godinu dana, iako su oni dali predlog za izvođenje tog dokaza.

Opštinski sud u Kragujevcu je, posmatrajući osporeni period suđenja, mesečno, pa nekad i češće, zakazivao ročišta za glavnu raspravu, osim u 2005. godini, kada je neosnovano odbacio tužbu kao neurednu, što je doprinelo da postupak duže traje sedam meseci. Takođe stoji, da je taj sud, pre donošenja rešenja o odbačaju tužbe, propustio da punomoćniku tužilaca uruči nalaz i mišljenje veštaka više od šest meseci. U daljem toku postupka, a do donošenja prvostepenog rešenja kojim se tužba smatra povučenom, čak 35 ročišta nije održano iz različitih razloga (nepristupanje tuženih i/ili njihovih punomoćnika, sprečenosti suda, nedolaska pozvanih svedoka i veštaka , te nesprovođenja veštačenja od strane veštaka geodetske struke Službe za katastar nepokretnosti Kragujevac). Neefikasno vođenje postupka ogledalo se i u određivanju novog veštaka građevinske struke sa delimično istim zadatkom, te veći broj održanih ročišta sa razlogom da veštaci usaglase nalaze. Čak deset zakazanih ročišta ostalo je ne održano jer Služba za katastar nepokretnosti Kragujevac nije obavila veštačenje , što je uslovilo da se parnični postupak produži za godinu i po dana. Međutim, stoji i propust suda da, pored svakako neblagovremnog i neodgovarajućeg postupanja te Službe u vezi zadatka veštačenja, ceni i njena obaveštenja, u dva navrata, da naknada za veštačenje mora biti upalaće na pre obavljanja veštačenja shodno važećem podzakonskom propisu . Odgovornost za trajanje postupka van okvira razumnog roka snosi i Osnovni sud u Kragujevcu, pred kojim se vodio postupak po izvršenoj reformi pravosuđa , koji je tek posle četiri meseca od dostavljanja troškovnika tuženih odlučio o troškovima postupka u ovoj pravnoj stvari . Odlučujući o žalbama, drugostepni sudovi, Okružni u Kragujevcu i Viši sud u Kragujevcu, nisu uticali na odugovlačenje postupaka. Iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Ustavni sud je ocenio da prvostepeni sudovi u ovom sporu nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere da se sudski postupak efikasno okonča. U vezi s tim, Ustavni sud konstatuje da se prilikom odlučivanja da li je poštovana garancija suđenja u razumnom roku, uzima u obzir svako odugovlačenje postupka koje se može pripisati državi, jer je država odgovorna za kašnjenja koja su prouzrokovali ne samo sudovi, već svi njeni organi. Takvo stanovište je u svojoj praksi zauzimao i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu - npr. u presudi u slučaju ''Zimmermann and Steiner protiv Švajcarske'' od 13. jula 1983. godine (broj apilkacije 8737/79), kada je zauzeo stav da su države dužne da organizuju svoje pravne sisteme tako da sudovima omoguće da poštuju zahteve člana 6. stav 1. Evropske konvencije, uključujući tu i zahtev koji se odnosi na raspravu u razumnom roku.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da su u konkretnom slučaju povređen a prav a podnosi laca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je prevashodno nedelotvorno postupanje prvostepenog suda dovelo do toga da je predmetni parnični postupak vođen nerazumno dugo. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11 ), odlučujući u granicama zahteva ustavne žalbe, ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosi ocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku zbog smetanja poseda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti