Odbijanje ustavne žalbe u sporu o dugovanju za komunalne usluge

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu protiv presuda kojima je podnosilac obavezan da plati dug za komunalne usluge. Utvrđeno je da zahtev za isključenje sa sistema grejanja nije doveo do prekida trajnog dugovinskog odnosa, jer nisu ispunjeni uslovi propisani opštinskom odlukom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-481/2008
20.05.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Vasiljevića iz Majdanpeka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. maja 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dragana Vasiljevića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Majdanpeku P. 342/07 od 25. septembra 2007. godine i presude Okružnog suda u Negotinu Gž. 108/08 od 31. marta 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Vasiljević iz Majdanpeka je 23. aprila 2008. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Majdanpeku P. 342/07 od 25. septembra 2007. godine i presude Okružnog suda u Negotinu Gž. 108/08 od 31. marta 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe navodi: da je 14. januara 2005. godine podneo tužiocu JKP “Komunalac” Majdanpek, zahtev za isključenje grejanja, jer ne koristi predmetni stan zbog čega mu usluge grejanja, vode i iznošenja smeća za predmetni stan nisu potrebne; da u Majdanpeku ima u vlasništvu još tri stana ali te stanove koristi i za njih uredno plaća sve komunalne usluge, što dokazuje da plaća one usluge koje koristi; da “ispada” po tužiocu i prvostepenom sudu da je grejanje obaveza, a ne pravo građanina, da se grejanje mora koristiti i platiti, iako se ta usluga ne koristi i iako je ta usluga apsolutno nepotrebna građaninu, te da je to „grubo kršenje sloboda i prava građanina”; da “nijednom odlukom organa lokalne samouprave se ne može uskratiti zakonsko pravo iz čl. 358 ZOO, da stranka otkaže ugovor i sud mora primeniti zakon koji je viši akt od odluke lokalne samouprave ... jer je iz navedenih zakonskih odredbi jasno da do prekida dolazi prostim otkazom jedne strane, a zahtev tuženika od 14. 01.2005. godine je taj otkaz iz čl. 358 ZOO”. Smatra i da je “neprihvatljivo” stanovište prvostepenog suda da nije došlo do prekida odnosa među strankama, jer je izvršio plaćanje nakon 14. januara 2005. godine, kada je tražio isključenje sa grejanja, i to zato što je plaćanjem od 28. februara 2005. godine izvršio plaćanje duga koji je postojao do 14. januara 2005. godine, a ne duga nakon toga datuma.

Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporene presude.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priložene dokumentacije utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osporenom presudom Opštinskog suda u Majdanpeku P. 342/07 od 25. septembra 2007. godine, u pravnoj stvari tužioca JKP “Komunalac” Majdanpek (u daljem tekstu: tužilac), protiv tuženog - ovde podnosioca ustavne žalbe, odlučeno je: u stavu I izreke - da je tužba tužioca sa zahtevom da se obaveže tuženi da mu na ime duga za pružene usluge grejanja, vode i iznošenja smeća, i to za period od 1. januara 2005. godine do 20. maja 2006. godine plati određeni novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom, povučena; u stavu II izreke je obavezan tuženi da tužiocu na ime duga za pružene usluge grejanja, vode i iznošenja smeća za period od 20. maja 2006. godine do 31. maja 2007. godine, isplati ukupan iznos od 32.153,07 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10. juna 2006. godine pa sve do konačne isplate, u roku od 8 dana po prijemu presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja; u stavu III izreke je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 7.640,00 dinara u roku od 8 dana po prijemu presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Po žalbi tuženog – podnosioca ustavne žalbe, Okružni sud u Negotinu je doneo presudu Gž. 108/08 od 31. marta 2008. godine, kojom je žalbu odbio kao neosnovanu, a presudu Opštinskog suda u Majdanpeku P. 342/07 od 25. septembra 2007. godine u stavu II i III izreke potvrdio.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Ustavni sud nalazi da su za odlučivanje o postojanju povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje na koje se podnosilac ustavne žalbe poziva, a u odnosu na osporene presude, od značaja odredbe Zakona o obligacionim odnosima "Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) (u daljem tekstu: ZOO), kojima je propisano: da trajni dugovinski odnos sa određenim rokom trajanja prestaje kad rok istekne, izuzev kad je ugovoreno ili zakonom određeno da se posle isteka roka dugovinski odnos produžava za neodređeno vreme ako ne bude blagovremeno otkazan (član 357.); da ako vreme trajanja dugovinskog odnosa nije određeno, svaka strana može ga prekinuti otkazom, da otkaz mora biti dostavljen drugoj strani, da se otkaz može dati u svako doba, samo ne u nevreme, da otkazni dugovinski odnos prestaje kada istekne otkazni rok određen ugovorom, a ako takav rok nije određen ugovorom, odnos prestaje po isteku roka određenog zakonom ili običajem, odnosno istekom primerenog roka, da strane mogu ugovoriti da će njihov dugovinski odnos prestati samim dostavljanjem otkaza, ako za određeni slučaj zakon ne naređuje što drugo, da poverilac ima pravo da zahteva od dužnika ono što je dospelo pre nego što je obaveza prestala protekom roka ili otkazom (član 358. st. 1, 2, 3, 4, 5. i 6.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta istaknutih povreda Ustava i Zakona, Ustavni sud je ocenio da su osporene presude doneli zakonom ustanovljeni sudovi, u granicama svojih nadležnosti, nakon postupka sprovedenog u skladu sa zakonskim odredbama, te da se osporene presude zasnivaju na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog materijalnog prava. Ustavni sud je našao da su osporene presude zasnovane na činjeničnom stanju koje je utvrđeno na osnovu dokaznog postupka sprovedenog u skladu sa zakonskim odredbama, u kome je između ostalog izvršen uvid u odluke SO Majdanpek od 22. januara 1997. godine, i od 25. juna 2004. godine. Naime, po Odluci SO Majdanpek o načinu i uslovima proizvodnje, isporuke i korišćenja toplotne energije od 22. januara 1997. godine, zavedene pod brojem 06-1/3, i to konkretno u članu 11. stav 1. tačka 1. zabranjena je obustava isporuke toplotne energije korisnicima usluga po posebnim zahtevima korisnika usluga za isključenje iz sistema gradskog grejanja. U članu 12. te odluke je predviđena novčana kazna od 5.000,00 dinara za prekršaj ukoliko se na ovaj način obustavi isporuka toplotne energije korisnicima usluga. Odlukom o izmeni i dopunama Odluke o načinu isporuke i korišćenju toplotne energije od 25. juna 2004. godine, broj 06-13/4, izmenjen je član 11. citirane Odluke, u smislu da korisnik usluge ima pravo, na lični zahtev, pod uslovima propisanim odlukom da bude isključen iz sistema centralnog grejanja. Isključenje u smislu člana 11. ove odluke, na lični zahtev, može se izvršiti ukoliko je korisnik toplotne energije izmirio sve obaveze po osnovu pružene usluge, zaključno sa danom isključenja. Podnosilac zahteva može biti samo vlasnik prostora za koji se isključenje traži. Isključenje na lični zahtev se ne može izvršiti u toku grejne sezone. Ukoliko se prostorije podnosioca zahteva nalaze u objektu sa više korisnika toplotne energije, odnosno vlasnika posebnih delova zgrade, podnosilac zahteva može se isključiti pod uslovom da pribavi saglasnost svih vlasnika, odnosno korisnika tog objekta. U tom slučaju davalac usluge je dužan da u roku od 7 dana od dana ispunjenja svih uslova iz te odluke, izvrši traženo isključenje iz centralnog grejanja, o čemu će izvestiti komunalnu inspekciju.

Pored toga, Ustavni sud ocenjuje da su redovni sudovi svoje odluke zasnovali na stanovištu da trajni dugovinski odnos u smislu čl. 357. i 358. ZOO, koji u konkretnom slučaju postoji između parničnih stranaka, što potvrđuje i odluka SO Majdanpek od 25. juna 2004. godine kojom su predviđeni uslovi za isključenje iz sistema grejanja koje tuženi ne ispunjava, nije prekinut.

Kako su redovni sudovi dali detaljne i jasne razloge za svoje odlučivanje, koje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim ili diskriminatorskim, Ustavni sud zaključuje da tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje predstavljaju izraz njegove subjektivne ocene o pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava, ali ne i stvarni dokaz o učinjenoj povredi navedenog Ustavom zajemčenog prava.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud nalazi da osporenim presudama Opštinskog suda u Majdanpeku P. 342/07 od 25. septembra 2007. godine i Okružnog suda u Negotinu Gž. 108/08 od 31. marta 2008. godine nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. Ocenjujući postojanje povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, te imajući u vidu stavove iz prethodnog dela ove odluke, Ustavni sud je utvrdio da su navodi podnosioca o povredi prava na imovinu neosnovani, jer osporenim presudama nije odlučivano o oduzimanju ili ograničenju imovine podnosioca, već o postojanju njegovog duga za isporučene komunalne proizvode i usluge, zbog čega je ustavnu žalbu u celosti odbio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS”, broj 109/07).

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje ustavne žalbe u sporu o dugovanju za komunalne usluge

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti