Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku zbog neefikasnosti suda u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu lovačkog udruženja i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete koji traje preko sedam godina. Sud nalaže okončanje postupka i dosuđuje naknadu nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lovačkog udruženja „RADE JOKSIĆ“ iz Ježevice, Čačak, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lovačkog udruženja „RADE JOKSIĆ“ i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim su dom u Čačku u predmetu P . 107/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Lovačko udruženje „RADE JOKSIĆ“ iz Ježevice, Čačak, je 17. novembra 2010. godine , preko punomoćnika Milana Stevanovića, advokata iz Čačka, podnelo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 107/10.

Podnosilac ustavne žalbe, pored ostalog, navodi: da je tužba podneta 5. oktobra 2005. godine; da sud za neažuran rad nalazi opravdanja u slabostima unutrašnje organizacija; da podnosioca ne interesuje, niti može da ga interesuje „što je sud zatrpan predmetima, što je neko na bolovanju, što arhivar koristi slobodne dane, što ne radi fotokopir aparat u sudu, što nema dovoljan broj sudija i druge, slične navedenim , subjektivne slabosti u radu i postupanju suda“; da postoji „objektivna neizvesnost ubuduće dužine trajanja parničnog postupka“ koji već dugo traje; da do dana podnošenja ustavne žalbe nije presuđivano. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i da utvrdi da je u osporenom postupku povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, da naloži nadležnim sudovima da preduzmu sve potrebne mere kako bi se parnični postupak, u kome podnosilac ima svojstvo tuženog, okončao u najkraćem mogućem roku, kao i da doneta odluka bude osnov za podnošenje zahteva za naknadu štete i bude objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P. 107/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavno sudskoj stvari:

Protiv podnosioca ustavne žalbe, I.S. je podneo tužbu 5. oktobra 2010. godine Opštinskom sudu u Čačku, radi naknade štete. Predmet je zaveden pod brojem P. 1580/05. Tuženi je odgovor na tužbu dostavio 23. novembra 2005. godine.

Prvo ročište za glavnu raspravu koje je bilo zakazano za 25. januar 2006. godine nije održano, jer na isto nije prist upio niko za tuženog, a punomoćnik tuženog poziv nije primio, pošto je umesto punomoćniku tuženog – advokatu Milanu Stevanoviću, poziv dostavlj en advokatu Milanu Stanojeviću.

U toku postupka pred Opštinskim sudom u Čačku, kasnije Osnovnim sudom u Čačku, do dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu, od ukupno zakazanih 31 ročišta za glavnu raspravu, nije održano sedam ročišta . Ročišta za glavnu raspravu nisu održana iz sledećih razloga: na ročište zakazano za 31. maj 2006. godine nije pristupio punomoćnik tužioca, koji je obavestio sud o razlozima sprečenosti podne skom od 25. maja 2006. godine; na ročište zakazano za 2. april 2007. godine nije došao zakonski zastupnik tuženog koji je trebalo da bude saslušan u svojstvu parnične stranke , kome je dan i čas ročišta saopšten na prethodno održanom ročištu, a po rešenju doneto m na ročištu održanom 22. marta 2006. godine; tri ročišta nisu održana zbog sprečenosti sudije (21. septembar 2009. godine, 30. april i 8. oktobar 2012. godine); ročište zakazano za 21. novembar 2011. godine nije održano jer nisu bili vraćeni spisi predmeta koji su se tada nalazili kod veštaka; ročište zakazano za 6. mart 2012. godine nije održano jer je konstatovano da veštak nije primila rešenje suda od 25. januara 2012. godine kojim je određeno dopunsko veštačenje.

Na ročištu za glavnu raspravu održanom 24. septembra 2007. godine sud je, na predlog tuženog, odredio da se izvede dokaz veštačenjem od strane sudskog veštaka stručnjaka poljoprivrednih nauka, smer zaštite voćaka, na okolnosti obima, vrste i visine štete u tužiočevom voćnjaku na stablima jabuke, kao i veštačenje od strane sudskog veštaka stručnjaka za lovstvo – štetu od divljači (veterinarske struke) , na okolnosti uzroka nastalih oštećenja, te je naloženo punomoćnicima stranaka da u roku od osam dana predlože ličnost veštaka stručnog za procenu uzroka oštećenja na tužiočevim jabukama. Zakazan je uviđaj suda na licu mesta i veštačenje oba veštaka za 18. oktobar 2007. godine. Punomoćnik tužioca je podneskom od 2. oktobra 2007. godine postupio po nalogu suda, a punomoćnik tuženog je po navedenom nalogu postupio 8. oktobra 2007. godine. Službenom beleškom od 1. marta 2008. godine je konstatovano da uviđaj nije obavljen jer se veštak nije pojavio, a nema dokaza da je poziv primio. Na dopis suda od 20. juna 2008. godine kojim je naloženo punomoćnicima stranaka da predlože veštaka u smislu rešenja sa ročišta održanog 24. septembra 2007. godine, punomoćnik tuženog je podneskom od 23. jula 2008. godine odgovorio da je već postupio po datom nalogu. Prvo sledeće ročište je bilo zakazano i održano 6. aprila 2009. godine.

Na ročištu održanom 25. novembra 2009. godine sud je doneo rešenje da rasprava počinje iznova čitanjem spisa, zbog promene u sastavu veća . Na sledećem ročištu održanom 28. januara 2010. godine sud je doneo rešenje da glavna rasprava teče iznova i da se raniji izvedeni dokazi ne izvode ponovo, već da se pročitaju. Na navedenom ročištu sud je, na predlog tužioca, odredio da se izvede dopunsko veštačenje veštaka, koji se o spornom događaju izjasnio u predmetu R. 184/05 vođenom pred Opštinskim sudom u Čačku radi obezbeđenja dokaza. Takođe, rešenjem suda je, na predlog tuženog, određeno izvođenje dokaza uvidom u spise predmeta istog suda R. 120/05.

Predmet je dobio novi broj P. 107/10.

Dopisom od 11. februara 2010. godine veštak je obavestio sud da u potpunosti ostaje pri svom prethodno datom nalazu.

Na ročištu održanom 30. marta 2010. godine sud je konstatovao da traženi spisi predmeta R. 120/05 nisu združeni radi uvida. Sud je ponovio dopis vanparničnoj pisarnici istog suda za dostavljanje navedenog spisa predmeta.

Na ročištu održanom 10. maja 2010. godine sud je ponovo konstatovao da traženi spisi predmeta R. 120/05 nisu združeni radi uvida, te je drugi put ponovio dopis vanparničnoj pisarnici istog suda za dostavljanje navedenog spisa predmeta.

Punomoćnik tuženog je na ročištu održanom 6. septembra 2010. godine obavestio sud da su traženi spisi predmeta Opštinskog suda u Čačku R. 120/05 „najverovatnije združeni sa predmetom P. 941/05“. Dopisima suda od 25. oktobra 2010. godine traženo je od parnične, odnosno vanparnične pisarnice istog suda, dostavljanje predmeta P. 941/05 i R. 120/05.

Na ročištu održanom 7. februara 2011. godine sud je doneo rešenje, na predlog tužioca, da se izvede dokaz dopunskim veštačenjem veštaka .

Dopisom suda od 7. februara 2011. godine ponovljen je dopis kojim se traži predmet istog suda P. 941/05 na uvid.

Veštak je dostavio sudu svoj nalaz 16. februara 2011. godine.

Sud je dopisima 16. jula 2011. godine urgirao da parnična, odnosno vanparnična pisarnica istog suda dostave spise predmeta P. 941/05 i R. 120/05.

Na ročištu održanom 27. septembra 2011. godine sud je, na predlog tuženog, rešenjem odredio da se izvede dokaz veštačenjem od strane veštaka veterinarske struke koga će sud odrediti naknadno sa spiska stalnih sudskih veštaka i konstatovao da je izvršena uplata za veštačenje 17. oktobra 2007. godine.

Sud je rešenjem od 29. septembra 2011. godine odredio veštaka.

Veštak je dostavio sudu nalaz i mišljenje 23. novembra 2011. godine.

Rešenjem suda od 25. januara 2012. godine određeno je dopunsko veštačenje, po predlogu punomoćnika tuženog, na okolnosti iz podneska tuženog od 20. januara 2012. godine i navode punomoćnika tuženog sa ročišta od 23. januara 2012. godine.

Nakon odlaganja ročišta zakazanog za 6. mart 2012. godine iz razloga što veštak nije primio rešenje kojim je sud odredio dopunsko veštačenje, sud je ponovio dostavu navedenog rešenja 7. marta 20 12. godine.

Veštak je dostavio dopunu nalaza i mišljenja 9. marta 2012. godine.

Na ročištu održanom 9. jula 2012. godine sud je don eo rešenje koji m određuje dodatno veštačenje veštaka na okolnosti iz podneska tuženog od 12. aprila 2012. godine.

Veštak je dostavio dopunu nalaza i mišljenja 9. avgusta 2012. godine.

Do 29. oktobra 2012. godine kada su spisi predmeta Osnovnog suda u Čačku P. 107/10 dostavljeni Ustavnom sudu, još uvek nije bila doneta ni prvostepena odluka.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitna je odredba člana 32. stav 1. Ustava kojom je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe, a polazeći od činjenica i okolnosti ovog slučaja, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 5. oktobra 2005 . godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Čačku, a da postupak još uvek nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da postupak traje sedam godina i jedan mesec i da još uvek nije okončan, što samo po sebi ukazuje na njegovo nerazumno dugo trajanje. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da su se u predmetnom parničnom postupku postavila relativno složena činjenična i pravna pitanja, ali koja ne zahteva ju dugotrajniji dokazni postupak . Naime, sud je trebalo da utvrdi da li su zečevi tuženog pričinili štetu na tužiočevim stablima jabuke, da li je tužilac preduzeo adekvatne mere zaštite stabala od nastanka štete i koja je visina štete. Međutim, sama suština i priroda spora stavljena u proporcionalnu vezu sa dužinom trajanja postupka pokazuje da predmet spora ipak nije mogao da predstavlja opravdanje za toliko dugo trajanje ovog parničnog postupka.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da podnosilac ima legitiman pravni interes da se o tužbenom zahtevu protiv njega odluči u razumnom roku.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da je podnosilac, kao tuženi u parničnom postupku, u određenoj meri i sam doprineo produžavanju trajanja parničnog postupka. Naime, na ročište zakazano za 2. april 2007. godine nije došao zakonski zastupnik tuženog koji je treba lo da bude saslušan u svojstvu parnične stranke i kome je dan i čas ročišta saopšten na prethodno održanom ročištu, a po rešenju donetom na ročištu održanom 22. marta 2006. godine. Takođe, podnosilac je u toku postupka više puta isticao primedbe na nalaze i mišljenja sudskih veštaka, zbog čega su se veštaci više puta u toku postupka izjašnjavali na primedbe i dostavljali dopune nalaza i mišljenja, ali je Ustavni sud ocenio da je ovakvo ponašanje dozvoljeno u smislu korišćenja svih raspoloživih procesnih sredstava predviđenih zakonom, a u cilju ostvarenja uspeha u parničnom postupku.

Ispitujući ponašanje suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je našao da je nedelotvorno postupanje prvostepenog suda pred kojim se vodi parnični postupak prevashodno doprinelo neopravdano dugom trajanju postupka. Naime, u određenom periodu, sud je ispoljio neefikasnost u postupanju i zakazivanju ročišta za glavnu raspravu. T ako je posle ročišta održanog 24. septembra 2007. godine, na kome je određeno izvođenje dokaza veštačenjem, te zakazan uviđaj za 18. oktobar 2007. godine (koji nije bio obavljen jer se veštak nije pojavio, a nije bilo dokaza da je poziv primio), prvo sledeće ročište zakazano i održano 6. aprila 2009 . godine ( dakle, nakon godinu dana i šest meseci) , što je prema mišljenju Ustavnog suda neprihvatljivo dugač ak interval u zakazivanju ročišta za glavnu raspravu. Ustavni sud ističe da je tokom 2008. godine jedina radnja suda u predmetnom postupku bila nalaganje dopisom od 20. juna 2008. godine punomoćnicima stranaka da predlože veštaka u smislu rešenja sa ročišta održanog 24. septembra 2007. godine, a po kome su obe stranke već prethodno postupile u oktobru 2007. godine. Takođe, Osnovni sud u Čačku je za sedam godina zakazao ukupno 31 ročište za glavnu raspravu od kojih sedam nije održano. Dalje, Ustavni sud ističe da sud od ročišta održanog 28. januara 2010. godine, kada je prihvatio dokazni predlog tuženog za uvid u spise predmeta istog suda R. 120/05, odnosno od ročišta održanog 6. septembra 2010. godine, kada je punomoćnik tuženog obavestio sud da su traženi spisi predmeta Opštinskog suda u Čačku R. 120/05 „najverovatnije združeni sa predmetom P. 941/05“, nije pribavio spise predmeta P. 941/05 i R. 120/05, a koji su predmeti istog suda.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i praksi i kriterijumima Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud je ocenio da relativna složenost činjeničnih i pravnih pitanja u parničnom postupku ne može predstavljati prihvatljivo opravdanje za ovako dugo trajanje postupka od preko 7 godina. Iako je podnosilac ustavne žalbe u određenoj meri i sam doprineo produžavanju trajanja parničnog postupka, Ustavni sud nalazi da sporo i nedelotvorno postupanje prvostepenog suda prevashodno doprinosi ovako dugom trajanju postupka.

Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 107/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava . Stoga je Sud usvojio ustavnu žalbu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku da štetne posledice utvrđene povrede prava otkloni tako što će preduzeti sve neophodne mere kako bi se ovaj parnični postupak okončao u najkraćem roku.

7. Podnosilac ustavne žalbe je tražio da doneta odluka Ustavnog suda kojom je utvrđena povreda označenog prava „bude osnov za podnošenje zahteva za naknadu štete i bude objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije“. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, kao i to u kojoj meri je ponašanje samog podnosica ustavne žalbe doprinelo nepotrebnom prolongiranju osporenog sudskog postupka. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog nedelotvornog postupanja suda, odredio isplatu navedenog novčanog iznosa.

8. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku zbog neefikasnosti suda u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti