Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u sporu o beneficiranom stažu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Apelacioni sud je odbacio tužbu za uplatu doprinosa za beneficirani radni staž smatrajući da nije nadležan, što je u suprotnosti sa stavom Ustavnog suda o nadležnosti parničnih sudova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4822/2014
15.09.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. Š. i S. T, obojice iz Bujanovca, B. I. iz Kumanova, Z. S. iz Lopardinca, B. P. iz Zbevca i D. R. iz Gornjeg Vrtogoša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. septembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. Š, S. T, B. I, Z. S, B. P. i D. R. i utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1. 3152/13 od 25. marta 2014. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1. 3152/13 od 25. marta 2014. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Bujanovcu P1. 585/13 od 3. septembra 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. Š. i S. T, obojica iz Bujanovca, B. I. iz Kumanova, Z. S. iz Lopardinca, B. P. iz Zbevca i D. R. iz Gornjeg Vrtogoša podneli su, 28. maja 2014. godine, preko punomoćnika Z. S, advokata iz Vranja, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 3152/13 od 25. marta 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

U ustavnoj žalbi podnosioci su, između ostalog, naveli da je odgovarajućim pravilnikom za radno mesto na kojem su oni radili bilo propisano da se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, ali da njihov poslodavac nije uplatio doprinose u skladu sa tim. Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povredu označenog prava, te da poništi osporenu presudu i naloži da se ponovo odluči o žalbi tuženog izjavljenoj protiv prvostepene presude.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava , uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Bujanovcu P1. 585/13, kao i u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Presudom Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Bujanovcu P1. 585/13 od 3. septembra 2013. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, te je utvrđeno da su tužioci B. Š, Z. S, B. P, D. R. i B. I, kao i pravni prethodnik tužilje S. T, sada pok. S. T, u odnosu na tuženo preduzeće, njihovog bivšeg poslodavca, u posmatranim periodima obavljali poslove za koje se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, te je obavezan tuženi da im kod nadležnog fonda uplati dodatne doprinose po osnovu staža osiguranja sa uvećanim trajanjem. Istom odlukom odbijen je kao neosnovan prigovor stvarne nenadležnosti suda, koji je istakao tuženi. U obrazloženju presude, između ostalog, navedeno je da je u toku parničnog postupka utvrđeno da su, nakon sprovedenog propisanog upravnog postupka, kod tuženog utvrđena radna mesta kod kojih se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, među kojima je i radno mesto (vozač motornog vozila preko sedam tona nosivosti) na kojem su radili tužioci, kao i sada pok. Stanislav Tasić, usled čega je sud, a na osnovu nalaza veštaka, utvrdio za svakog od navedenih lica koliki je staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem. Usled toga je obavezao tuženog da kod nadležnog fonda uplati doprinose po osnovu staža osiguranja sa uvećanim trajanjem i to za B. Š. ukupno za 81 mesec, za S. T. ukupno za 74 mesec, za B. I. za ukupno 34 meseca, za Z. S. za ukupno 43 meseca, za B. P. ukupno 71 mesec i za D. R. za ukupno 38 meseci.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1. 3152/13 od 25. marta 2014. godine preinačeno je rešenje prvostepenog suda o prigovoru stvarne nenadležnosti suda, tako što je usvojen ovaj prigovor tuženog (stav 1. izreke), pa je ukinuta prvostepena presuda u st. 2. i 3. njene izreke, te je odbačena tužba tužioca presuda (stav 2. izreke). Osporenom odlukom preinačeno je i rešenje prvostepenog suda o troškovima postupka, tako što je u tom delu odbijen tužbeni zahtev tužilaca (stav 3. izreke), a drugostepeni sud je obavezao tužioce da tuženom, na ime naknade troškova postupka, isplate iznos od 63.000,00 dinara (stav 4. izreke).

U obrazloženju osporene presude, između ostalog, navedeno je da, saglasno odredbama čl. 150. i 152. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Pravilnika o postupku evidentiranja radnih mesta, odnosno poslova kod poslodavca na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, staž osiguranja od značaj za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguravanja odlučuje nadležni fond, iz čega sledi da parnični sud nije nadležan da utvrđuje postojanje staža osiguranja sa uvećanim trajanjem. Takođe, navedeno je da, saglasno odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ni za odlučivanje o zahtevima za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje nije nadležan parnični sud jer se ne radi o sporu iz člana 1. Zakona o parničnom postupku. Prema iznetom stanovištu drugostepenog suda, parnični sud bi bio stvarno nadležan za suđenje u sporovima u kojim se tužbeni zahtev odnosi na isplatu zarade, naknade zarade i naknade štete zbog izgubljene zarade, uz uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, ali ne i po zahtevu kojim se traži samo uplata doprinosa.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosi oci ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe bitne su i sledeće odredbe zakona:

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11) bilo je propisano: da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih, porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka (član 1.); da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost (član 16. stav 1.); da kad sud u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi domaći organ, oglasiće se nenadležnim, ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu (član 16. stav 2.).

Odredbe Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS" br. 84/04, 61/05, 62/06, 7/08, 5/09, 7/09, 3/10, 4/11, 52/11, 101/11 i 7/12, 8/13, 47/13, 108/13 i 6/14 ) propisuju: da se doprinosima obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, i to penzijskog i invalidskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti (član 2.); da su sredstva doprinosa javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namene utvrđene u skladu sa tim zakonima (član 4.); da je obveznik doprinosa osiguranik i poslodavac ili isplatilac prihoda, na čiji teret se plaća doprinos (član 6. stav 1. tač ka 1)); da je obveznik obračunavanja, odnosno plaćanja doprinosa osiguranik i poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda koji je dužan da obračuna, odnosno plati doprinos u svoje ime i u svoju korist ili u svoje ime, a u korist osiguranika (član 6. stav 1. tačka 2)); da je obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove poslodavac (član 51. stav 1.); da je poslodavac dužan da doprinose iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja (član 51. stav 2.); da se u pogledu utvrđivanja, naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kamate, kaznenih odredbi i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, izuzev odredaba koje se odnose na poreska oslobođenja, olakšice i otpis, primenjuju odgovarajuće odredbe zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena (član 65.).

Član 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12, 47/13 i 108/13 ) predviđa da : ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređeno na drukčiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona (stav 1.); da ako ovim zakonom nije drukčije propisano, poreski postupak se sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak (stav 2.).

Odredba člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13) propisuje da osnovni sud u prvom stepenu sudi: u stambenim sporovima; sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom; sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04 – Odluka US RS, 84/04 – dr. zakon, 85/05, 101/05 – dr. zakon, 63/06 - Odluka US RS, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13 i 108/13 ) propisano je: da osiguraniku koji radi na naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima, odnosno poslovima i osiguraniku koji radi na radnim mestima, odnosno poslovima na kojima posle navršenja određenih godina života ne može uspešno obavljati svoju profesionalnu delatnost, staž osiguranja u efektivnom trajanju računa se sa uvećanim trajanjem pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, kao i da stepen uvećanja staža osiguranja zavisi od težine, opasnosti i štetnosti rada, odnosno od prirode posla, a može iznositi najviše 50%. (član 52.); da je radno mesto, odnosno posao na kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem ono radno mesto odnosno posao na kome je rad naročito težak, opasan i štetan za zdravlje i pored toga što su primenjene sve opšte i posebne zaštitne mere utvrđene propisima, kao i radno mesto, odnosno posao na kome je obavljanje profesionalne delatnosti ograničeno navršenjem određenih godina života ili zbog prirode i težine posla, fiziološke funkcije opadaju u toj meri da onemogućavaju njeno dalje uspešno obavljanje (član 53.); da se osiguraniku iz člana 52. stav 1. ovog zakona, staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem pod uslovom da je na radnim mestima odnosno poslovima iz člana 53. ovog zakona efektivno proveo ukupno najmanje 10 godina, odnosno ukupno najmanje pet godina ako je utvrđena invalidnost, kao i da se staž osiguranja uvećava samo za vreme koje je efektivno provedeno na radu (član 54. st. 1. i 2.); d a penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeđuje i sprovodi Fond, kao i da je Fond pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kome se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđuju sredstva za ovo osiguranje (član 150.); da Fond osigurava na penzijsko i invalidsko osiguranje sva lica koja su po ovom zakonu obavezno osigurana i koja su se uključila u ovo osiguranje, da utvrđuje osnovice za plaćanje doprinosa u skladu sa ovim zakonom, da vrši kontrolu prijavljivanja na osiguranje kao i kontrolu svih podataka od značaja za sticanje, korišćenje i prestanak prava (član 151. tač. 1), 3) i 6)); da se prava iz člana 150. ovog zakona ostvaruju i obezbeđuju u Fondu (član 152.)

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu materijalnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud , u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170.), u kome je taj sud konstatovano da nije njegov zadatak da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, Sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrarne ili očigledno neosnovane.

Razmatrajući da li je parnični sud arbitrarno primenio materijalno pravo, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da je osporenom presudom preinačena prvostepena presuda, te je odbačena tužba kojom je traženo da sud utvrdio da ovde podnosioci ustavne žalbe imaju staž sa uvećanim trajanjem u navedenim periodima, kao i kojom je traženo da sud obaveže tuženog, bivšeg poslodavca, da im uplati doprinose po osnovu staža osiguranja sa uvećanim trajanjem, nalazeći da parnični sud, u konkretnom slučaju, nije stvarno nadležan da postupa. Prema stanovištu Apelacionog suda u Nišu, o stažu osiguranja od značaja za ostvarivanje prav iz penzijskog i invalidskog osiguranja odlučuje Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, te utvrđivanje postojanja takvog staža ne spada u sudsku nadležnost. S druge strane, drugostepeni suda je, odbacujući tužbu u preostalom delu, istakao da je, saglasno odredbama čl. 3. i 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, postupanje po zahtevu za obavezivanje poslodavca na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, materija upravnog postupka, te da tako, saglasno odredbi člana 1. Zakona o parničnom postupku, ne spada u nadležnost sudova opšte nadležnosti.

Ceneći navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na nepravilnost odluke parničnog suda da odlučivanje o postojanju staža osiguranja sa uvećanim trajanjem ne spada u sudsku nadležnost, Ustavni sud je ocenio da je Apelacioni sud u Nišu u osporenoj presudi dao jasno i logičn o obrazloženj e za izneti zauzet stav o nenadležnosti redovnih sudova za postupanje po toj vrsti zahteva, koje je zasnovano na odredbama merodavnog Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Međutim, u pogledu odluke parničnog suda o dozvoljenosti tužbe kojom je traženo da se obaveže bivši poslodavac da uplati, u ime podnosilaca, doprinose za obavezno osiguranje, Ustavni sud ukazuje da je, na sednici održanoj 21. februara 2013. godine, doneo Odluku Už-3506/2012 kojom je usvojio ustavnu žalbu M.P. iz Vranja, utvrdio da je rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2095/11 od 10. januara 2012. godine povređeno pravo navedenog podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava . Prema oceni Ustavnog suda izraženoj u označenoj odluci, ustavnopravno neprihvatljivo je odbijanje redovnih sudova da postupaju u sporovima o pravima iz radnog odnosa, među koje spada i postupanje po zahtevu za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, bilo da je to samostalan zahtev ili istaknut zajedno sa zahtevom za isplatu zarade. Takvom praksom, kako je ocenio Ustavni sud, sužava se pravo na pristup sudu, kao jedn a od garan cija prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe podnosilaca i na osnovu uvida u priložene dokaze, utvrdio da su ovi podnosi oci u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, bili u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i podnosilac ustavn e žalbe u predmetu Už-3506/2012 u pogledu odluke parničnog suda o prigovoru stvarne nenadležnosti za postupanje po zahtevu za uplatu doprinosa, te odluke o tužbi podnosilaca u delu kojim je istaknut ovaj zahtev.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Nišu podnosi ocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Ovakva odluka utemeljena je na razlozima datim u obrazloženju Odluke Ustavnog suda Už-3506/2012 od 21. februara 2013. godine, koja je objavljena na internet stranici Ustavnog suda (www.ustavni.sud.rs).

Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu u ovom delu , odlučujući kao tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, preduzimajući mere radi otklanjanja štetne posledice učinjene povrede, poništio rešenje Apelacionog suda u Nišu Gž 1. 3152/14 od 25. marta 201 4. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Bujanovcu P1. 585/13 od 3. septembra 2013. godine.

Ustavni sud napominje da ovom odlukom ne prejudicira odluku parničnog suda o tome da li je predmetni tužbeni za htev osnovan, jer će odluku o tome doneti nadležan sud, primenom merodavnih propisa .

6. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u sporu o beneficiranom stažu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti