Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom i izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak za naknadu štete i kasniji izvršni postupak trajali su skoro osam godina i nisu doveli do namirenja. Podnosiocu je dosuđena naknada od 400 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Snežane Tojagić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Snežane Tojagić i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 15699/12, povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu i Narodnoj banci Srbije da preduzmu sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Snežana Tojagić iz Beograda je 18. novembra 2010. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 1140/06.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je 26. januara 2006. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu podnela predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP "Teleoptik-Žiroskopi" iz Zemuna, radi isplate zarada; da je taj sud doneo rešenje o izvršenju 6. septembra 2006. godine i dostavio ga Narodnoj banci Srbije - Odeljenje za prinudnu naplatu u Kragujevcu radi sprovođenja izvršenja; da izvršni postupak i dalje nije sproveden jer Narodna banka Srbije kao i nadležni sud nisu preduzimali radnje u cilju sprovođenja izvršenja i pored njenih urgencija izvršnom sudu da se postupak izvršenja sprovede . Traži la je i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga prav na sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1 . Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-US ) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 15699/12 (ranije predmet Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 1140/06), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 26. januara 2006. godine, kao izvršni poverilac , podnela Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvr šnog dužnika D.P. "Teleoptik – Žiroskopi" iz Zemuna, radi naplate novčanih potraživanja na ime neisplaćenih zarada, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 1672/03 od 17. marta 2004. godine.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je odredio predloženo izvršenje rešenjem I. 1140/06 od 6. septembra 2006. godine i rešenje o izvršenju je istog dana, 6. septembra 2006. godine dostavio Narodnoj banci Srbije – Odeljenju prinudne naplate Kragujevac.

Podnositeljka je više puta podnosila urgencije nadležnom sudu tražeći da se izvršenje sprovede. Narodna banka Srbije je 20. jula 2007. godine obavestila Četvrti opštinski sud u Beogradu da rešenje o izvršenju nije sprovedeno jer izvršni dužnik ima nalog Agencije za privatizaciju od 11. septembra 2006. godine za prekid postupka izvršenja. Četvrti opštinski sud u Beogradu je zaključkom I. 1140/06 od 27. novembra 2007. godine ponovo naložio Narodnoj banci Srbije da postupi po rešenju o izvršenju.

Narodna banka Srbije je, postupajući po zahtevu Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 15699/12 od 11. aprila 2012. godine , obavestila sud da nal ozi rešenja o izvršenju od 6. septembra 2006. godine nisu izvršeni jer na računima izvršnog dužnika nije bilo sredstava. Narodna banka Srbije - Odeljenje prinudne naplate Kragujevac, postupajući po zahtevu Ustavnog suda, 21. februara 2013. godine obavestila je Ustavni sud da rešenje o izvršenju I. 1140/06 od 6. septembra 2006. godine nije sprovedeno jer na računu izvršnog dužnika nije bilo sredstava.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2. ); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti d uži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.) ; da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.) .

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zak ona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen deset meseci, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja predloga za izvršenje 26. januara 2006. godine.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni izvršni postupak do dana odlučivanja o ustavnoj žalbi traje preko sedam godina i da i dalje nije okončan.

Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na izvršni postupak koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 1140/06, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 15699/12, čije se trajanje osporava ustavnom žalbom, Ustavni sud i ovom prilikom ukazuje da jemstvo prava na suđenje u razumnom roku obuhvata i obavezu suda i drugih nadležnih organa da preduzmu sve neophodne mere da se izvrši pravnosnažna sudska presuda i da je obaveza suda da osigura delotvorno učešće svih nadležnih organa u postupku prinudnog izvršenja sudske odluke (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Pini i drugi protiv Rumunije, br. 78028/01 i 78030/01, od 22. juna 2004. godine).

Ustavni sud smatra da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi bitno postupanje Narodne banke Srbije, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje izvršenja prinudnom naplatom potraživanja na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika. Prema stanovištu Ustavnog suda, prilikom ocenjivanja da li je vremenski rok za odlučivanje o pravima i obavezama stranke, odnosno za sprovođenje izvršenja na osnovu izvršnih isprava propisanih zakonom razuman, potrebno je preispitati postupanje ne samo sudova pred kojima se vodi postupak, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji preduzimaju pojedine radnje u postupku ili u vezi sa postupkom, a čije učešće može uticati na njegovu dužinu trajanja.

Ustavni sud posebno naglašava da je u svakoj pravnoj državi od izuzetne važnosti da se sistem izvršenja presuda organizuje na način koji je delotvoran i sa aspekta zakonskih rešenja i u praksi, kako bi se obezbedilo izvršenje sudskih odluka bez zakašnjenja i kako se ne bi ugrozila delotvornost zaštite Ustavom garantovnih prava i sloboda.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud nalazi da je Četvrti opštinski sud u Beogradu postupao efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima kako bi se izvršni postupak koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera okončao u najkraćem roku da bi se izvršni poverilac namirio. Naime, Četvrti opštinski sud u Beogradu je 6. septembra 2006. godine doneo rešenje kojim se dozvoljava predloženo izvršenje podnositeljke ustavne žalbe kao izvršnog poverioca navedeno rešenje je isti dan dostavljeno Narodnoj banci Srbije – Odeljenju prinudne naplate u Kragujevcu da prenese sredstva sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca. Međutim, izvršni postupak i dalje nije okončan jer Narodna banka Srbije ta sredstva dalje nije prenela jer na računu izvršnog dužnika nije bilo sredstava.

Dakle, Ustavni sud je utvrdio da od donošenja rešenja o izvršenju kojim se dozvoljava sprovođenje izvršenja izvršni postupak i dalje nije okončan, bez krivice nadležnog suda iako je proteklo preko sedam godina, što ne može biti opravdanje za trajanje izvršnog postupka koji je po svojoj prirodi hitan.

Ocenjujući postupanje Narodne banke Srbije u ovoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je Narodna banka Srbije bila dužna da sprovede prinudnu naplatu potraživanja podnositeljke ustavne žalbe.

Ustavni sud je utvrdio da Narodna banka Srbije nije preduzela sve neophodne mere i radnje propisane zakonom kako bi se izvršila pravnosnažna presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 1672/03 od 17. marta 2004. godine i da je u konkretnom slučaju, u izvršnom postupku koji se vodio u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 1140/06, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod brojem I. 15699/12, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnositeljku ustavne žalbe bio od značaja, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi namirenja novčanog potraživanja podnositeljke prema izvršnom dužniku. U skladu sa tim, takođe, po oceni Ustavnog suda, podnositeljka se i ponaša u osporenom postupku. Tako je ona u više navrata podnosila urgencije nadležnom sudu , u cilju okončanja izvršnog postupka.

Ustavni sud smatra da navedeni propust nadležnih organa da sprovedu izvršenje u korist podnositeljke ustavne žalbe u periodu od sedam godina predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim verodostojnom izvršnom ispravom, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu po kome propust države da izvrši pravnosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Ustavni sud nalazi da svako novčano potraživanje na osnovu izvršne isprave ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja kojim je to potraživanje utvrđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine garantovano odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustav nom sudu ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustav nih prava naložio nadležnom sudu i Narodnoj banci Srbije da preduzmu sve neophodne mere da se postupak iz tačke 1. okonča u najkraćem roku .

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunato j po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpe la podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnih prava , Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la zbog neažurnog postupanja nadležn ih organa. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom i izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti