Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na ograničeno trajanje pritvora, dok je ostale delove odbacio kao nedozvoljene jer se odnose na ukinuti akt, preuranjene ili zbog postojanja drugog pravnog sredstva.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4828/2016
05.04.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. B . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. aprila 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Lj. B . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kž2. 970/16 od 21. decembra 2016. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje .

2. Odbacuje se ustavna žalba Ljubiše Buha izjavljena protiv rešenja Trećeg osno vnog suda u Beogradu K. 773/15 – Kv. 472/16 od 24. maja 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. B . iz Beograda podne o je Ustavnom sudu, 20. juna 201 6. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu K. 773/15 – Kv. 472/16 od 24. maja 2016. godine, zbog povrede prava iz čl . 27 , 30. i 31. Ustava Republike Srbije, a 17. februara 2017. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kž2. 970/16 od 21. decembra 2016. godine zbog povrede prava iz čl. 27, 31. i 32. Ustava.

Ustavna žalba koju je Lj. B . p odneo 17. februara 2017. godine smatrana je dopunom ustavne žalbe od 20. juna 2016. godine, s obzirom na to da su obema ustavnim žalbama osporen e odluk e suda o pritvoru prema podnosiocu koj e su donet e u krivičnom postupku koji se protiv podnosioca vodi zbog više kriv ičnih dela protiv pravnog saobraćaja, protiv pravosuđa, protiv sloboda i prava čoveka i građanina i protiv imovine.

Ustavnom žalbom od 20. juna 2016. godine osporeno je prvostepeno rešenje o produženju pritvora koje je uvažavanjem žalb i branilaca okrivljenog, ovde podnosioca, ukinuto rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž2. 468/16 od 7. juna 2016. godine i predmet vraćen na ponovno odlučivanje, a u toj ustavnoj žalbi je navedeno da je pritvor prema podnosiocu određen i produžen nezakonito, kao i da su bili ispunjeni uslovi da se prema njemu odredi blaža mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog u toku postupka . Predloženo je da Ustavni sud ukine osporeno rešenje i utvrdi pravo na naknadu štete podnosiocu zbog učinjene povrede prava.

U ustavnoj žalbi od 17. februara 2017. godine, kojom je osporena drugostepena sudska odluka o produženju pritvora prema podnosiocu do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora u trajanju od dve godine i osam meseci, na koju je osuđen nepravnosnažnom presudom zbog krivičnog dela prikrivanja, krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja i krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti, navedeno je da osporeno rešenje ne sadrži pravilne i relevantne razloge, kao i da u skraćenom krivičnom postupku pritvor ne može trajati tako dugo kao u njegovom slučaju, te da je osporenim rešenjem povređena pretpostavka nevinosti i da sudovi nisu obrazložili na koji način će podnosilac ustavne žalbe ponoviti krivično delo u kratkom vremenskom periodu.

Podnosilac je istakao povredu prava na suđenje u razumnom roku navodeći da je glavni pretres 18. decembra 2015. godine nezakonito prekinut, bez izricanja opomene, uz obrazloženje da će se pretres nastaviti kada nadležno javno tužilaštvo proceni da li je okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, na glavnom pretresu izvršio krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti, a što predstavlja buduću neizvesnu okolnost koja ne može biti razlog za prekid postupka. Obrazlažući povredu prava na suđenje u razumnom roku , podnosilac je takođe naveo da je u nastavku postupka u toku 2016. godine pretres održavan svakog meseca, a da je posle pretresa od 12. jula 2016. godine do narednog održavanja pretresa 26. avgusta 2016. godine prošlo više od mesec dana, što nije u skladu sa zahtevima hitnosti u pritvorskim predmetima . Povredu prava na pravično suđenje podnosilac dodatno obrazlaže navodima da sud nije uvažavao njegove dokazne predloge, niti mu je omogućio da iznese sve činjenice u postupku. Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava iz čl. 27, 31. i 32. Ustava, da naloži Višem sudu u Beogradu da ponovo odluči o žalbama na rešenje o produženju pritvora, da utvrdi pravo na naknadu štete i da svoju odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje u odnosu na osporeno rešenje Trećeg osnovnog suda u Beogradu K. 773/15 - Kv. 472/16 od 24. maja 2016. godine, koje je ukinuto i predmet vraćen na ponovno odlučivanje, U stavni sud konstatuje da odluka koja je u redovnom žalbenom postupku ukinuta, ne egzistira više u pravnom poretku, te stoga ne može biti predmet ustavnosudskog postupka .

Kako iz odredbe člana 170. Ustava Republike Srbije proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da se ona podnosi protiv pojedinačnog akta kojim je konačno odlučeno o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer samo takvim aktom može doći do povrede ili uskraćivanja osnovnih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u odnosu na rešenje Trećeg osnovnog suda u Beogradu K. 773/15 - Kv. 472/16 od 24. maja 2016. godine ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, pa je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), rešavajući kao u tački 2. izreke.

4. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje o osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu Kž2. 970/16 od 21. decembra 2016. godine, Ustavni sud je, iz sadržine ustavne žalbe, te uvidom u veb -stranicu www.portal.sud.rs, utvrdio da u vreme podnošenja ustavne žalbe krivični postupak protiv podnosioca nije pravnosnažno okončan, pa je ocenio da je ustavna žalba u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava preuranjena. Ustavni sud ukazuje na to da do p ovrede prava na pravično suđenje može doći tek presudom kojom je pravnosnažno odlučeno o krivici okrivljenog lica, a da se ustavna žalba može podneti tek nakon što okrivljeni, u redovnom sudskom postupku , iscrpi sva zakonom propisana pravna sredstva za zaštitu svojih prava.

Što se tiče istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da više nije u njegovoj nadležnosti da odlučuje o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je u toku, nakon što je 22. maja 2014. godine stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/10), koji je uveo novo pravno sredstvo za zaštitu navedenog prava u sudskom postupku – zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud dalje konstatuje da je 1. januara 2016. godine stupio na snagu Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS, broj 40/15), kada su prestale da važe odredbe čl. 8a-8v Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11-dr. zakon, 78/11-dr. zakon, 101/11 i 101/13) , kao i odredba člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US). Tim zakonom je detaljno uređena zaštita prava na suđenje u razumnom roku, čija je svrha da se pruži sudska zaštita prava na suđenje u razumnom roku i time predupredi nastajanje povrede tog prava. Stoga stranka u sudskom postupku, koja saglasno odredbama člana 2. Zakon a o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS, broj 40/15), ima pravo na suđenje u razumnom roku, može pokrenuti postupak u kome se štiti to pravo podnošenjem prigovora sudu koji vodi osporeni postupak.

Stoga je Ustavni sud u ovom delu, u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasni k RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava na slobodu i bezbednost iz člana 27. Ustava i prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. Ustava osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž2. 970/16 od 21. decembra 2016. godine, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac do dopune ustavne žalbe (17. februara 2017. godine) nalazio u pritvor u godinu dana i tri meseca, računajući od 13. novembra 2015. godine, kada je lišen slobode na osnovu rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu Kv. 1130/15 od 11. novembra 2015. godine.

Ustavni sud konstatuje da se suština navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz čl. 27. i 31. Ustava u odnosu na osporena rešenja zasniva na tvrdnjama da ne postoje razlozi koji bi opravdali pritvor prema njemu, odnosno da osporena rešenja nisu dovoljno obrazložena, kao i da u skraćenom krivičnom postupku pritvor ne može trajati tako dugo, kao u njegovom slučaju.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom postupku ukazuje na to da je Ustavom utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega proizlazi da je neophodno kumulativno postojanje dva uslova da bi lišenje slobode bilo zakonito. Prvi, da je lišenje slobode zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti i produžiti samo odlukom suda ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka propisani su u tač. 1) do 4) člana 211. stav 1. ZKP.

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, nedvosmisleno proizlazi da sud može odrediti (i produžiti) pritvor prema nekom licu samo ukoliko istovremeno oceni da postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo krivično delo i da je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da potom, u rešenju o određivanju, odnosno produženju pritvora, detaljno obrazloži koji su to razlozi koji pritvaranje čine neophodnim radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama nav edu relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka. Imajući u vidu navedeno, kao i sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je istaknutu povredu prava iz člana 27. cenio u okviru prava iz člana 31. Ustava.

Polazeći od navedenih opštih principa, a imajući u vidu navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na osporena rešenja, Ustavni sud je , uvidom u osporeno rešenj e o produženju pritvora i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio da su i Treći osnovni i Viši sud u Beogradu detaljno cenili i obrazlož ili sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje, kako u pogledu postojanja opravdane sumnje za izvršenje krivičnih dela koj a su predmet postupka, tako i postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni, ako se nađe na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, a zbog čijeg postojanja je sud ocenio da se nesmetano vođenje krivičnog postupka ne može obezbediti nijednom blažom merom i da se produženje pritvora pokazuje kao nužna i neophodna mera za nesmetano vođenje predmetnog krivičnog postupka, a koje ovaj sud ne smatra proizvoljnim ni arbitrernim. Obrazlažući postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, drugostepeni sud je naveo da ranija osuđivanost okrivljenog za istovrsna krivična dela sa delima za koja je nepravnosnažno oglašen krivim u predmetnom pos tupku, odnosno njegova ranija osuđivanost za dela sa elementima nasilja u sadejstvu sa činjenicom da je u penalnim uslovima po prethodnoj pravnosnažnoj osudi , i to u kratkom periodu od jula do oktobra 2015. godine , izvršio tri krivična dela sa elementima nasilja, od kojih je jedno izvršeno prema istom oštećenom , ukazuju na opravdanu bojazan da će okrivljeni ponovo u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo. U obrazloženj u drugostepenog rešenja navedeno je da je podnosilac ustavne žalbe ranije pravnosnažno osuđen presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu Spk. 56/15 od 3. aprila 2015. godine (pravnosnažna 4. juna 2015. godine) zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti i krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, ta da je nakon pravnosnažnosti navedene presude podnosiocu ustavne žalbe stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti dana 3. jula 2015. godine – za vreme dok se nalazio na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno-popravnom zavodu, i to u odnosu na istog oštećenog – policijskog službenika Lj.M, kao i izvršenje krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja izvršenog 6. septembra 2015. godine u odnosu na oštećenu Ivanu Buha , te stoga navedene okolnosti , po oceni postupajućeg suda, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni boravkom na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, kao i da se nijedna druga mera, naročito ne mera zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora , ne može smatrati dovoljnom za nesmetano vođenje krivičnog postupka protiv njega.

Ispitujući da li je Treći osnovni sud u Beogradu postupao sa primerenom hitnošću potrebnom u pritvorskom predmetu, Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije utvrdio da se krivični postupak u kojem je donet o osporen o rešenj e vodi protiv dva okrivljena lica, zbog šest krivičnih dela, od kojih je pet stavljeno na teret podnosiocu ustavne žalbe; da je optužni predlog podnet 9. novembra 201 5. godine, da je glavni pretres započeo 10. decembra 2015. godine; da je sud zakazivao glavni pretres češće od jednom mesečno; da je glavni pretres zakazan više od 20 puta, a održan: u 2015. godini – jednom, 10. decembra 2015. godine; u 2016. godini – jednom u februar u, dva puta u martu, tri puta u aprilu, tri puta u maju, dvaput u junu, dva put u julu, jedno m u avgustu, dva put u septembru, tri puta u oktobru i tri puta u novembru. Presuda kojom je optuženi nepravnosnažno oglašen krivim doneta je 12. januara 2017. godine i u redovnom žalbenom postupku ukinuta 15. marta 2017. godine i predmet vraćen na ponovno suđenje .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je sud pokazao primerenu ažurnost u zakazivanju glavn og pretres a i sa potrebnom marljivošću vodio računa o ispunjenosti pretpostavki za njihovo održavanje. Stoga je , po oceni Ustavnog sud a, krivični postupak, do podnošenja ustavne žalbe vođen sa primerenom hitnošću, te imajući u vidu da osporeno rešenj e sadrž i ustavnopravno prihvatljiv o obrazloženj e svih pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje, Ustavni sud je navod e ustavne žalbe o povredi prava iz člana 31. Ustava ocenio kao neosnovan e.

Sledom svega navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosi oca ustavne žalbe iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredaba člana člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci .

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti