Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko sedam godina. Glavni razlog za dugo trajanje postupka je neefikasnost izvršnog suda, posebno trogodišnje kašnjenje u dostavljanju žalbe.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Momčila Krdžića iz sela Luke, opština Ivanjica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. oktobra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Momčila Krdžića i utvrđuje da je u postupku koji se vodi o pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu I. 292/06 (sada predmet Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Guči I. 10324/10) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Momčilo Krdžić iz sela Luke, opština Ivanjica, podneo je 17. novembra 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog čl anom 32. Ustava u izvršnom postupku koji se u vodio pred Opštinskim sudom u Guči u predmetu I. 292/06, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku – Sudska jedinica u Guči u predmetu I. 10324/10.

U ustavnoj žalbi je navedeno, između ostalog, da u predmetnom postupku nije postupano pet godina. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, te da ustanovi pravo podnosiocu na naknadu štete zbog nepostupanja suda.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Guči I. 10324/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Ivanjici P. 41/04 od 24. maja 2006. godine obavezan je tuženi V.Ć. da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, isplati iznos od 112.886,92 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25. aprila 2006. godine, kao i troškove parničnog postupak u iznosu od 44.756,00 dinara.

Na osnovu ove presude podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podneo je 18. avgusta 2006. godine Opštinskom sudu u Guči protiv izvršnog dužnika V.Ć.predlog za izvršenje popisom i prodajom pokretnih stvari. Povodom ovog predloga formiran je predmet I. 292/06. Istog dana Opštinski sud u Guči doneo je rešenje I. 292/06, kojim je usvojio predlog za izvršenje i odredio troškove izvršenja. Protiv ovog rešenja izvršni dužnik je 11. oktobra 2006. godine izjavio žalbu.

Radi odlučivanja o izjavljenoj žalbi, spisi predmeta su dostavljeni drugostepenom sudu – Višem sudu u Čačku 27. januara 2010. godine, koji je rešenjem Gž. 115/10 od 10. februara 2010. godine, odbio žalbu kao neosnovanu, te je potvrdio rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Guči I. 292/06 od 18. juna 2006. godine.

Osnovni sud u Čačku – Sudska jedinica u Guči, pred kojim je nastavljen postupak predmetnog izvršenja pod brojem I. 10324/10, je, odlučujući o zahtevu izvršnog dužnika od 15. marta 2010. godine za odlaganje izvršenja, nakon dva zakazana ročišta, od kojih jedno nije održano, doneo rešenje I. 10324/10 od 2. jula 2010. godine, kojim je odbio ovaj zahtev izvršnog dužnika. Ovo rešenje potvrđeno je rešenjem Višeg suda u Čačku Gž. 974/10 od 8. septembra 2010. godine.

Izvršni sud je 7. oktobra 2010. godine popisao određene pokretne stvari izvršnog dužnika, a ročište za javnu prodaju tih stvari održano je 22. februara 2011. godine. Na ovo ročište nije došao ni jedan ponuđač, te je izvršni poverilac zatražio od suda da zakaže novo ročište, s tim da se procenjena vrednost stvari umanji za 50%.

Drugo ročište za javnu prodaju zakazano je za 14. mart 2011. godine. Pre održavanja ovog ročišta izvršni dužnik je isplatio 90.000 dinara izvršnom poveriocu, pa je izvršni poverilac zatražio od suda da zastane sa daljom prodajom, jer je u izgledu dogovor stranaka u vezi sa predmetnim izvršenjem, a ukoliko dogovor ne bude postignut, poverilac će podneskom obavestiti sud o tome i tražiti nastavak sprovođenja izvršenja.

Izvršni sud je 14. novembra 2012. godine izvršio novi popis pokretnih stvari izvršnog dužnika, ali u stanu nisu bile stvari čijom bi se prodajom mogao namiriti izvršni poverilac, te je izvršni poverilac predložio sudu da zakaže drugo ročište za javnu prodaju ranije zaplenjenih pokretnih stvari izvršnog dužnika. Do dostavljanja spisa Ustavnom sudu 13. septembra 2013. godine to ročište nije zakazano, niti je preduzeta druga radnja usmerena na sprovođenje izvršenja.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta sadržine prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je, pre svega , konstatovao da je predmetni izvršni postupak, od podnošenja predloga za izvršenje 18. avgusta 2006. godine, do odlučivanja Ustavnog suda o ustavnoj žalbi, trajao sedam godina, kao i da taj postupak još nije okončan.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, u konkretnom slučaju podnošenjem predloga za izvršenje i završava se sprovođenjem izvršenja, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka vođenja postupka uzme u obzir celokupni period trajanja predmetnog postupka.

Sedmogodišnje trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da taj postupak nije okončan u granicama razumnog roka, a što potvrđuje i činjenica da je izvršni sud spise predmeta radi odlučivanja o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja o izvršenju, dostavio drugostepenom sudu tek posle nešto više od tri godine, a da u međuvremenu nije preduzeo ni jednu radnju.

Ustavni sud je ocenio da je, nezavisno od zakonske obaveze suda da sprovede postupak bez odugovlačenja, podnosilac ustavne žalbe mogao u navedenom periodu neaktivnosti izvršnog suda da traži od toga suda da preduzme neophodne radnje kako bi se predmetni postupak okončao, ali da takva neaktivnost podnosioca ne može da predstavlja opravdanje izvršnog suda za to što toliko dugo nije postupao. Takođe, Ustavni sud je konstatovao i da je na zahtev podnosioca kao izvršnog poverioca, izvršni sud zastao sa sprovođenjem izvršenja prodajom popisanih pokretnih stvari, te da je izvršenje nastavilo da se sprovodi tek nakon jedne godine i osam meseci.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pretežni razlog naved enom trajanju predmetnog postupka neefikasno postupanje izvršnog suda. Stoga je Ustavni sud je utvrdio da je u označenom izvršnom postupku podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1 Zakon o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao tačk i 1. izreke.

S obzirom na to da je predmetni izvršni postupak još u toku, Ustavni sud je kao način otk lanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio nadležnim sudovima da preduzmu mere kako bi se taj postupak okončao u najkraćem roku.

Takođe, imajući u vidu visinu potraživanja, kao i opisano ponašanje izvršnog poverioca, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, donošenje odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku dovoljno da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija podnosioca ustavne žalbe. Stoga je Ustavni sud u tački 3. izreke odbio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti