Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti Ustavnog suda za odlučivanje

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojima je odbijen zahtev za „nastavljanje“ pravnosnažno okončanog krivičnog postupka. Ustavni sud nije nadležan da postupa kao instancioni sud i da odlučuje o pokretanju krivičnog postupka ili krivici okrivljenih.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4837/2010
24.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mitov Mileta iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Mitov Mileta izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Vranju Kv. 216/10 od 8. juna 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž. 662/10 od 21. oktobra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mile Mitov iz Vranja, podneo je Ustavnom sudu 17. novembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede načela zaštite ljudskih i manjinskih prava iz člana 22. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav1. i prava na obaveštenost iz člana 51. Ustava, kao zbog povrede odredaba člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosilac nezadovoljan osporenim rešenjima jer mu, „kao privatnom tužiocu“, nije dozvoljeno „nastavljanje krivičnog postupka pravosnažno okončanog rešenjem krivičnog veća Okružnog suda u Vranju Kv. 127/08 od 26. novembra 1998. godine“. U prilog tvrdnji da su mu povređena označena prava podnosilac ustavne žalbe detaljno iznosi činjenice za koje smatra u ovoj krivičnopravnoj stvari nisu pravilno i potpuno utvrđene i od Ustavnog suda traži da se ponište osporena rešenja, da se "sprovede istraga, pokrene krivični postupak, utvrdi odgovornost optuženih, isti oglase krivima i kazne po zakonu ili pak da se dozvoli ponavljanje krivičnog postupka po predmetu Okružnog suda u Vranju Kv. 127/08 i na taj način otklone štetne posledice po svakog, pa i ovde oštećenog."

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona sledi da Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ispituje pravilnost i potpunost činjeničnog stanja koje je utvrđeno u postupku koji je prethodio ustvnosudskom, niti da umesto nadležnih redovnih sudova odlučuje u krivičnom, parničnom ili bilo kom drugom postupku koji su u nadležnosti redovnih sudova ili drugih državnih organa. Nadležnost Ustavnog suda je jedino da ceni postojanje povrede ili uskraćivanja označenih Ustavom zajemčenih prava i sloboda. Stoga formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je iz dokaza koji su priloženi uz ustavnu žalbu utvrdio da je rešenjem Okružnog suda u Vranju Kv. 127/08 od 26. novembra 1998. godine utvrđeno da nema mesta sprovođenju istrage protiv okr. T.M. i J.M. iz Vranja, zbog krivičnog dela - ubistvo iz člana 47. Krivičnog zakona Republike Srbije, po zahtevu za sprovođenje istrage koji su sudu podneli podnosilac ustavne žalbe i Jasmina Mitov, u svojstvu oštećenih kao tužilaca. Rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. 1084/98 od 7. septembra 1999. godine navedeno rešenje je potvrđeno. I pored donetog pravosnažnog rešenja da nema mesta sprovođenju istrage, podnosilac ustavne žalbe je 2002. godine Okružnom sudu u Vranju podneo optužnicu protiv T.M. iz Vranja zbog krivičnog dela ubistvo, po kojoj je sud postupao kao po zahtevu za sprovođenje istrage, te ga je odbacio, pozivajući se na to da je o tome da li ima osnova za vođenje krivičnog postupka za ovo krivično delo za koje se protiv istog okrivljenog ponovo traži sprovođenje istrage, već pravosnažno odlučeno. I ova odluka je postala pravosnažna. Nakon toga, podnosilac ustavne žalbe je 2003. godine podneo predlog za ponavljanje krivičnog postupka, koji je pravosnažno odbačen kao nedozvoljen, a posle toga, 2005. godine, i privatnu krivičnu tužbu za krivično delo ubistvo, koja je, takođe, pravosnažno odbačena kao nedozvoljena.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Vranju Kv. 216/10 od 8. juna 2010. godine odbačen je kao nedozvoljen „zahtev za nastavljanje krivičnog postupka pravosnažno okončanog rešenjem krivičnog veća Okružnog suda u Vranju Kv. 127/08 od 26. novembra 1998. godine“, koji je podnosilac podneo u svojstvu oštećenog kao tužioca. Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž. 662/10 od 21. oktobra 2010. godine odbijena je kao neosnovanu žalba koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv prvostepenog rešenja Višeg suda u Vranju i to rešenje je potvrđeno.

4. S obzirom na prethodno utvrđene činjenice, Ustavni sud ukazuje da, sa jedne strane, Zakonik o krivičnom postupku ne poznaje institut „nastavljanja krivičnog postupka koji je pravosnažno okončan“, jer se postupak koji je pravosnažno okončan, po logici stvari, ne može „nastaviti“, te je podnošenje takvog zahteva samo po sebi nedozvoljeno. Sa druge strane, do ponavljanja krivičnog postupka, u Zakonikom propisanim slučajevima, može doći samo onda kada je prethodno krivični postupak protiv određenog lica pokrenut i vođen, pri čemu se krivični postupak pokreće ili donošenjem rešenja o sprovođenju istrage ili stupanjem optužnog akta na pravnu snagu ako istraga nije bila obavezna.

5. Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da podnosilac smatra da su mu označena ustavna prava povređena time što sudovi nisu pokrenuli i sproveli krivični postupak po zahtevima koje je on u svojstvu oštećenog kao tužioca podnosio, te stoga od Ustavnog suda traži da se osporena rešenja ponište, da se sprovede krivični postupak i da se okrivljeni osude.

Ustavni sud ističe da o osnovanosti pokretanja krivičnog postupka protiv nekog lica i o njegovoj krivici odlučuje isključivo nadležni redovni sud, a ne Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi.

Imajući u vidu sve navedeno, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona u Ustavnom sudu, Sud je ustavnu žalbu odbacio, jer je, imajući u vidu njenu sadržinu i zahtev, utvrdio da nije nadležan da po podnetoj ustavnoj žalbi vodi postupak i odlučuje.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti Ustavnog suda za odlučivanje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti