Povreda prava na suđenje u razumnom roku u desetogodišnjem izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko deset godina. Iako je podnosilac delimično doprineo odugovlačenju, dugi periodi neaktivnosti suda predstavljaju ključni razlog za utvrđenu povredu ustavnog prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-484/2011
14.11.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Stojadina Ljubisavljevića iz Vladičinog Hana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. novembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1.Usvaja se ustavna žalba Stojadina Ljubisavljevića i utvrđuje se da je u izvrš nom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vladičinom Hanu, a sada se vodi pred Osnovn im sudom u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu u predmetu I. 4925/10 , povređeno prav o podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stojadin Ljubisavljević iz Vladičinog Hana je 2. februara 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vladičinom Hanu u predmetu I. 48/03, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu u predmetu I. 4925/10 .

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je Opštinski sud u Vladičinom Hanu rešenjem I. 48/03 odobrio predloženo izvršenje po predlogu koji je podneo podnosilac, kao izvršni poverilac, na osnovu pravnosnažne sudske presude: da se sprovođenje izvršenja „eskiviralo na najrazličitije načine“ i da za osam godina izvršenje nije sprovedeno.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i da naloži nadležnom sudu da preduzme odgovarajuće mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), kojim se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise izvršnog predmeta Opštinskog suda u Vladičinom Hanu I. 48/03, sada Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu I. 4925/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Stojadin Ljubisavljević, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 4. februara 2003. godine podneo Opštinskom sudu u Vladičinom Hanu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P. 27/02 od 29. marta 2002. godine, kojom je izvršni dužnik obavezan da sa placa poverioca ukloni objekte i zauzeti deo placa i ustupi ih poveriocu, na način kako je određeno u presudi, i da poveriocu naknadi parnične i izvršne troškove.

Opštinski sud je dozvolio predloženo izvršenje rešenjem I. 48/03 od 22. maja 2003. godine, a rešenjem Ipv. 26/03 od 9. juna 203. godine odbijen je prigovor izvršnog dužnika podnet protiv rešenja o izvršenju.

Do 7. oktobra 2004. godine sud nije preduzimao izvršne radnje u predmetu. Na zapisniku koji je sačinilo službeno lice nakon izlaska na lice mesta 7. oktobra 2004. godine konstatovano je da dužnik neće da postupi prema rešenju o izvršenju i da se činidba mora sprovesti u prisustvu radnika MUP-a. Prilikom sledećeg izlaska na lice mesta 6. decembra 2004. godine, konstatovano je da se izvršenje ne može sprovesti bez prisustva stručnog lica.

Tokom dalje sprovedenog postupka, sud je zakazao devet ročišta (25. aprila, 23. juna i 6. septembra 2005. godine, 3. januara i 1. marta, 20. avgusta i 28. novembra 2007. godine, 14. aprila 2008. godine i 20. januara 2011. godine), od kojih su poslednja dva ročišta održana pred sudom, a ostala su održana na licu mesta. Na održanim ročištima je delimično sprovedeno izvršenje, radi utvrđivanja mogućnosti sprovođenja činidbe iz izvršne isprave, sud je izveo dokaz veštačenjem od strane veštaka građevinske struke.

Izvršni dužnik se nekoliko puta obraćao sudu (6. i 17. decembra 2004. godine, 4. maja i 27. juna 2005. godine) predlozima za utvrđivanje nemogućnosti izvršenja i za izmenu rešenja o izvršenju, kojima je ukazivao sudu na nemogućnost potpunog izvršenja rešenja o izvršenju.

Opštinski sud u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu je doneo rešenje I. 4925/10 od 20. januara 2011. godine kojim je obustavljen postupak izvršenja po rešenju Opštinskog suda u Vladičinom Hanu I. 48/03 od 22. maja 2003. godine, u delu izvršenja činidbe, kakao je navedeno u rešenju, zbog odustanka izvršnog poverioca, i nastavljen postupak, radi naplate novčanog potraživanja, troškova parničnog postupka i troškova izvršenja po rešenju Opštinskog suda u Vladičinom hanu I. 48/03 od 22. maja 2003. godine. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da je ispunjenje obaveze dužnika po izvršnoj ispravi postalo nemoguće, a da je izvršni poverilac uslovio uklanjanje dela ploče sa svog placa, uklanjanjem i ploče za koju je nemoguće sprovesti izvršenje, kako su u svojim nalazima našli veštaci.

Izvršni poverilac je izjavio žalbu protiv rešenja kojim je postupak obustavljen.

Viši sud u Vranju je rešenjem Gž. 431/11 od 4. aprila 2011. godine vratio spise predmeta I. 4925/10 Osnovnom sudu u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu, radi otklanjanja procesnih nedostataka.

Osnovni sud u Vranju je rešenjem Ipv. (I) 225/11 od 19. januara 2012. godine odbio žalbu – prigovor izvršnog poverioca Stojadina Ljubisavljevića i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Vranju – Sudske jedinice u Vladičinom Hanu I. 4925/10 od 20. januara 2011. godine.

Pismeni otpravak rešenja je uručen izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku 25. septembra 2012. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/2011 i 99/2011) propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da sud obustavlja izvršenje ako nema imovine koja može biti predmet izvršenja (član 76. stav 1. tačka 6)).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je ocenio da je izvršni postupak započeo 4. februara 2003. godine, kada je podnosilac ustavne žalbe , kao izvršni poverilac, podneo Opštinskom sudu u Vladičinom Hanu predlog za izvršenje, da je rešenjem Ipv. (I) od 19. januara 2012. godine odbijen prigovor izvršnog poverioca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu I. 4925/10 od 20. januara 2011. godine kojim je postupak obustavljen u delu izršenja činidbe, a nastavljen radi naplate novčanog potraživanja, troškova parničnog postupka i troškova izvršenja po rešenju I. 48/03 od 22. maja 2003. godine, što znači da izvršni postupak još uvek nije okončan u celini, ni nakon deset godina od njegovog pokretanja.

Navedeno trajanje izvršnog postupka, samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka, jer se radi o postupku koji je po zakonu hitan. Međutim , Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri merodavni kriterijumi uticali na trajanje postupka. U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao, ali da se tokom sprovođenja izvršenja, ispunjenje obaveze dužnika po izvršnoj ispravi pokazalo kao nemoguće i da je izvršni dužnik nekoliko puta ukazivao sudu na nemogućnost izvršenja (predlozima za utvrđivanje nemogućnosti izvršenja i traženjem da se izmeni rešenje o izvršenju).

Iz činjenica i okolnosti ovog slučaja navedenih u tački 3. obrazloženja nesumnjivo proizilazi da je prvostepeni sud preduzimao radnje izvršenja, izlaskom na lice mesta, traženjm asistencije radnika MUP-a u sprovođenju izvršenja, angažovanjem veštaka građevinske struke i sl. Međutim, u radu izvršnog suda su prisutni i periodi potpune neaktivnosti u kojima sud nije preduzimao radnje izvršenja, kao u periodu od godinu dana od 9. juna 2003. godine do 7. oktobra 2004. godine i u trajanju od preko dve godine od 14. aprila 2008. godine do 20. januara 2011. godine.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe u izvršnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da je kao izvršni poverilac uslovio ispunjenje dužnikove obaveze na način na koji je nemoguće sprovesti izvršenje prema nalazima veštaka, te da je svojim ponašanjem delimično doprineo dužini trajanja postupka.

Ustavni sud je, takođe, ocenio da je postavljeni zahtev bio od značaja za podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da je predlogom za izvršenje tražio izvršenje pravnosnažne presude Opštinskog suda u Vladičinom Hanu P.27/02 i da je sud odredio predloženo izvršenje rešenjem I. 48/03.

Ustavni sud naglašava da je dužnost suda da svaki postupak, a posebno postupak izvršenja, sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere koje mu stoje na raspolaganju da se postupak okonča. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

U vezi sa svim prethodno iznetim, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vladičinom Hanu u predmetu I. 48/03, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Vranj u – Sudsk a jedinic a u Vladičinom Hanu u predmetu I. 4925/ 10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu da preduzme sve mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci .

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u desetogodišnjem izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti