Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažnih presuda u parničnom postupku. Žalba je podneta zbog povrede odredaba Zakona o parničnom postupku i ne sadrži ustavnopravne razloge, te Sud nije nadležan da postupa kao instancioni sud.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Najdana Đorđevića i Velizara Đorđevića, obojica iz Niša, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. novembra 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Najdana Đorđevića i Velizara Đorđevića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 7943/07 od 28. avgusta 2009. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 2421/10 od 31. augusta 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Najdan Đorđević i Velizar Đorđević, obojica iz Niša, su 18. novembra 2010. godine, preko punomoćnika Snežane Stanković, advokata iz Niša, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 7943/07 od 28. avgusta 2009. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 2421/10 od 31. avgusta 2010. godine. Ustavna žalba je podneta „iz svih zakonom predviđenih razloga a po osnovu čl. 82, 83, 84, 85 ZPP“.
U ustavnoj žalbi se navodi da je osporenim presudama pravosnažno odbijen tužbeni zahtev podnosilaca ustavne žalbe i da „oba suda prilikom razmatranja tužbe i tužbenog zahteva, da li nisu hteli ili su bili dezavuisani iz tužbe primetiti koje su glavne stvari i odlučne za pravilno odlučivanje“, pa su sudovi osporene presude doneli na ''paušalan, provizoran (način), protivpravno'', da su odluke „nerazumne“, a da su sudije ''verovatno bile opterećene drugim razlozima, a ne zakonitim i pravnim''. Osporavajući pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, a pre svega nalaz veštaka građevinske struke, podnosioci ustavne žalbe od Ustavnog suda traže „usvajanje ove ustavne žalbe i ukidanje napadnutih odluka ili meritorno odlučivanje u smislu preinačenja“.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'',broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je ustavna žalba posebno pravno sredstvo ustanovljeno Ustavom Republike Srbije isključivo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda građana, a ne za dodatnu instancionu kontrolu zakonitosti pojedinačnih akata donetih u postupku koji je prethodio ustavnosudskom. Stoga Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da kao instancioni sud ispituje zakonitost osporenih pojedinačnih akata, niti da rešava sporne pravne odnose, već isključivo da ocenjuje da li su tim aktima podnosiocu ustavne žalbe povređena ili uskraćena Ustavom zajemčena prava i slobode koje je označio u ustavnoj žalbi. Saglasno iznetom, jedna od pretpostavki za podnošenje ustavne žalbe je da se ona izjavljuje zbog povrede ili uskraćivanja određenog Ustavom zajemčenog prava ili slobode, a ne zbog povrede zakona, kao i da se navodi ustavne žalbe zasnivaju na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, ukazuje na njegovu povredu ili uskraćivanje.
3. Polazeći od iznetog, a imajući uvidu da je ustavna žalba podneta zbog povrede odredaba Zakona o parničnom postupku, a ne Ustavom zajemčenih prava i sloboda, da se njome osporava činjenično stanje utvrđeno u postupku u kome su donete osporene presude, te da se od Ustavnog suda traži da prilikom odlučivanja o ustavnoj žalbi postupa kao redovni sud i da osporene presude ukine ili preinači, Sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nenadležnosti da po njoj vodi postupak i odlučuje.
4. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša B. Slijepčević