Povreda prava na pravno sredstvo zbog proizvoljne ocene neurednosti punomoćja

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i poništio rešenje Prekršajnog apelacionog suda, utvrdivši povredu prava na pravno sredstvo. Sud je zaključio da se Kodeks profesionalne etike advokata ne može primenjivati na štetu stranke i da je sud bio dužan da pozove na uređenje punomoćja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S . iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. februara 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. S . i utvrđuje da je rešenjem Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 8307/16 od 28. aprila 2016. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2 . Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 8307/16 od 28. aprila 2016. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o žalbi I. S, advokata iz Niša , izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Nišu Pr. 17-4915/14 od 23. marta 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S . iz Niša podne la je Ustavnom sudu, 17. jula 2016. godine, preko punomoćnika I. S, advokata iz Niša , ustavnu žalbu protiv rešenja Prekršajnog suda u Nišu Pr. 17-4915/14 od 23. marta 2016. godine i rešenja Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 8307/16 od 28. aprila 2016. godine, zbog povrede prava iz čl. 32, 36, 58. i 67. Ustava Republike Srbije .

U ustavnoj žalbi se navodi da je osporenim prvostepenim rešenjem Prekršajnog suda u Nišu odbijen zahtev za nadoknadu troškova postupka, a da je po žalbi branioca okrivljenih Prekršajni apelacioni sud – Odeljenje u Nišu doneo drugostepeno rešenje kojim potvrđuje prvostepeno rešenje, bez minimuma obrazloženja, navođenja bilo kog zakonskog propisa na kome se bazira ovakva odluka, uz neg iranje celokupnog materijalnog prava koje je citirano u žalbi, kao i da je sud samo pri donošenju odluke o troškovima osporio punomoćje kao neuredno, dok je sve radnje dostavljanja vršio braniocu okrivljene, čime izneti navodi o neurednosti ne stoje , jer nikada u toku postupka nisu konstatovani, a pisana odbrana nikada nije odbačena.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu istaknutih prava i da poništi osporeno drugostepeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz navoda ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije , utvrdio da je ustavnom žalbom osporeno drugostepeno rešenje kojim je potvrđeno takođe osporeno prvostepeno rešenje Prekršajnog suda u Nišu Pr. 17-4915/14 od 23. marta 2016. godine kojim je odbijen zahtev advokata I. S . za naknadu troškova prekršajnog postupka , uz obrazloženje da je neosnovan zato što su u spisima predmeta punomoćja bez datuma izdavanja i bez označenja broja predmeta, odnosno da punomoćja nisu u skladu sa članom 23. Kodeksa profesionalne etike advokata („Službeni glasnik RS“, broj 27/12), te da se tretira da okrivljeni nisu ni angažoval i branioca advokata u predmetu Pr. 17-4915/14. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno da je, prema odredbi člana 119. stav 4. Zakona o prekršajima , branilac dužan da sudu podnese pismeno punomoćje, a da je sadrži na punomoćja detaljno regulisana Kodeksom profesionalne etike advokata („Službeni glasnik RS“, broj 27/12), tako što je u član u 23. st. 3. i 4. tog akta propisano da pre nego što ga stranka potpiše, u punomoćje treba da budu uneti, između ostalih podataka, predmet zastupanja i datum potpisivanja, te da osim broja predmeta, imena drugog advokata koji je ka snije ovlašćen za zamenjivanje i ispravljanja očiglednih pogrešaka u pisanju, u punomoćju nije dozvoljeno naknadno unošenje drugih podataka i promena. Prekršajni apelacioni sud zaključuje da u konkretnom slučaju punomoćje jeste podneto, ali kako nije sačinjeno na način propisan članom 23. Kodeksa profesionalne etike advokata, pravilno prvostepeni sud zaključuje da se isto ne može prihvatiti.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega, da se svakome jemči pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača, ako je slep, gluv ili nem , da se javnost može isključiti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku, u skladu sa zakonom (član 32.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine, te da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58.); da se svakome, pod uslovima određenim zakon om, jemči pravo na pravnu pomoć, da pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom i da se zakonom određuje kada je pravna pomoć besplatna (član 67.).

Odredbama člana 119. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS, br. 65/13, 13/16 i 98/16 -Odluka US) (u daljem tekstu: ZOP ) propisano je : da okrivljeni može uzeti za branioca advokata, a njega može, u skladu sa zakonom, zameniti advokatski pripravnik (stav 1.); da je branilac ovlašćen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (stav 3.); da je b ranilac dužan da podnese pisano punomoćje sudu (stav 4 .); da prava i dužnosti branioca prestaju kada otkaže punomoćje ili kada okrivljeni opozove punomoćje (stav 6 .).

Prema odredbi člana 258. stav 1. ZOP, protiv presude i rešenja prekršajnog suda može se izjaviti žalba drugostepenom prekršajnom sudu, žalba se predaje sudu koji je doneo prvostepenu odluku, a žalbu, saglasno odredbi člana 259. stav 1. istog zakona, mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva, neblagovremenu, nedozvoljenu ili od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu sud će odbaciti rešenjem, a blagovremenu, dozvoljenu i od ovlašćenog lica izjavljenu žalbu prekršajni sud će sa spisima predmeta dostaviti drugostepenom prekršajnom sudu u roku od tri dana (član 268. ZOP). U skladu sa odredbom člana 271. istog zakona, drugostepeni prekršajni sud odbaciće žalbu rešenjem kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili izjavljenu od strane neovlašćenog lica, ako utvrdi da je sud koji je vodio postupak propustio da to učini.

Citirane odreebe ZOP važil e su u istovetnom tekstu u vreme donošenja osporenog rešenja i nisu menjani kasnijim izmenama i dopunama ovog zakona.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na pravno sredstvo, zajemčenog odredbom člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da ni ZOP, a ni Zakonik o krivičnom postupku, čije se odredbe, saglasno odredbi člana 99. ZOP, shodno primenjuju na prekršajni postupak, ne propisuju sadržinu punomoćja, već samo obavezu branioca da podnese pisano punomoćje sudu.

Ustavni sud, takođe, konstatuje da u konkretnom slučaju, prvostepeni prekršajni sud žalbu nije odbacio kao izjavljenu od neovlašćenog lica , već je dostavio drugostepenom prekršajnom sudu, koji osporenim rešenjem takođe nije odbacio žalbu, već je o njoj meritorno odlučio odbijajući je kao neosnovanu. U pogledu razloga datih u obrazloženju osporenog rešenja, Sud konstatuje da je drugostepeni prekršajni sud svoj zaključak da advokat koji je u ime okrivljene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavio žalbu protiv prvostepen og rešenja nije ovlašćen za preduzimanje te procesne radnje izveo primenom odredaba Kodeksa profesionalne etike advokata (u daljem tekstu: Kodeks). S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je Kodeks skup pravila o profesionalno-etičkim dužnostima advokata i da je povreda Kodeksa osnov disciplinske odgovornosti advokata (član 2. tač. 2.1. i 2.3. Kodeksa), da su pravne i etičke obaveze advokata utvrđene Kodeksom vezane i za njegov odnos prema klijentima (član 1. tačka 1.2. Kodeksa) i da , stoga, Kodeks, čiji je smisao i cilj, pored ostalog, zaštita interesa klijenata ne može bit i primenjivan od strane suda na štetu stranke koja je klijent određenog advokata . Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da ni ZOP ni Zakonik o krivičnom postupku , na čiju shodnu primenu Z OP upućuje , ne propisuju sadržinu punomoćja, Ustavni sud nalazi da je Prekršajni apelacioni sud, pošto je smatrao da pisano punomoćje koje je uz žalbu podneo imenovani advokat nije valjano, bio dužan da mu naloži da u određenom roku podnese specijalno punomoćje za izjavljivanje žalbe protiv predmetne prvostepene presude. Ovo posebno imajući u vidu da je sporno punomoćje potpisano od strane okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Kako je Prekršajni apelacioni sud izjavljenu žalbu odbio, a nije prethodno preduzeo neophodne mere kako bi sa sigurnošću mogao da zaključi da podnosilac žalbe nije ovlašćen da istu izjavi, Ustavni sud je ocenio da su osnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Imajući u vidu prirodu utvrđene povrede ustavn og prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporeno rešenje i odredio da Prekršajni apelacioni sud ponovo odluči o žalbi I. S , advokata iz Niša, izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Nišu Pr. 17-4915/14 od 23. marta 2016. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. S obzirom na to da podnosilac istaknute povrede prava iz člana 32 . i člana 36. stav 1. Ustava zasniva na istim razlozima kojima obrazlaže i povredu prava na pravno sredstvo, koju povredu je Ustavni sud utvrdio, Sud nalazi da nije nužno posebno ispitivati osnovanost navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede tih ustavnih prava.

7. U odnosu na istaknute povrede prava iz čl. 58. i 67. Ustava, Ustavni sud i ovog puta ukazuje da samo formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini usta vnu žalbu dopuštenom, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS, br. 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.