Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na pravnu sigurnost usled neujednačene sudske prakse

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravnu sigurnost kao elementa pravičnog suđenja. Apelacioni sud je u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneo različite odluke o zastarelosti potraživanja, čime je narušio predvidivost sudskog odlučivanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4844/2010
29.05.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Ćokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milorada Bradića iz Ivanjice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Milorada Bradića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Ivanjici u predmetu P. 315/01, a zatim pred Trgovinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 8587/09.

2. Odbacuje se ustavna žalba Milorada Bradića izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž. 5416/10 od 3. septembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milorad Bradić iz Ivanjice je 18. novembra 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 8587/09.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da se osporeni postupak vodio više od osam godina, i to prvo pred Opštinskim sudom u Ivanjici, a zatim pred Trgovinskim sudom u Beogradu i Privrednim apelacionim sudom i da mu je neažurnim postupanjem navedenih sudova povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Takođe, osporio je i presudu Privrednog apelacionog suda Pž. 5416/10 od 3. septembra 2010. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, ističući da je u navedenoj drugostepenoj presudi kojom je delimično preinačena prvostepena presuda , i to na njegovu štetu, pogrešno primenjeno merodavno pravo na utvrđeno činjenično stanje. Zahtevao je i naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) je po sadržini identična članu 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je uvidom u spise predmeta ranijeg Trgovinskog suda u Beogradu P. 8587/09 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom sporu:

Tužilac ''Evropa osiguranje'' a. d. iz Beograda je 17. juna 2003. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Ivanjici protiv podnosioca ustavne žalbe, radi regresnog potraživanja. Predmet je dobio broj P. 315/01.

Opštinski sud u Ivanjici je rešenjem P. 315/01 od 9. marta 2004. godine prekinuo postupak u ovoj parnici i odredio da će se postupak nastaviti po okončanju parničnog postupka u predmetu tog suda P. 531/01 u kome se rešava prethodno pitanje, kao i da su stanke dužne da same traže nastavak postupka. U obrazloženju rešenja je navedeno da je punomoćnik tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, predložio da se parnični postupak u predmetu P. 315/01 prekine do okončanja parničnog postupka P. 531/01 , radi rešavanja prethodnog pitanja od značaja za presuđenje u predmetnoj parnici, kao i da je punomoćnik tužioca saglasan sa navedenim predlogom punomoćnika tuženog.

Tužilac je 27. marta 2008. godine tražio nastavak prekinutog postupka i obavestio sud da dalje vođenje postupka preuzima likvidacioni upravnik, budući da je nad tužiocem otvoren postupak likvidacije. Takođe, predložio je da se postupajući sud oglasi stvarno i mesno nenadležnim za dalje postupanje i da se predmet dostavi Trgovinskom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Rešenjem Opštinskog suda u Ivanjici P. 189/08 od 22. avgusta 2008. godine, u stavu prvom izreke, određeno je da se nastavi postupak koji je prekinut rešenjem Opštinskog suda u Ivanjici P. 315/09 od 9. marta 2004. godine, u stavu drugom izreke Opštinski sud u Ivanjici se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, dok je u stavu trećem izreke određeno da se nakon pravnosnažnosti rešenja spisi dostave Trgovinskom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Okružni sud u Užicu je 29. oktobra 2008. godine, odlučujući o žalbi tuženog, doneo rešenje Gž. 2144/08 kojim je odbijena žalba kao neosnovana i potvrđeno je rešenje Opštinskog suda u Ivanjici P. 189/08 od 22. avgusta 2008. godine. Zatim su spisi predmeta 15. septembra 2009. godine dostavljeni Trgovinskom sudu u Beogradu. Presudom Trgovinskog suda u Beogradu P. 8587/09 od 27. oktobra 2009. godine, u stavu prvom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu plati iznos od 50.151,63 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11. marta 2003. godine, u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi plati iznos od 50.151,63 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11. marta 2003. godine, dok je u stavu trećem izreke obavezan tužilac da tuženom plati troškove parničnog postupka u iznosu od 5.000,00 dinara.

Osporenom presudom Privrednog apelacionog suda Pž. 5416/10 od 3. septembra 2010. godine, u postupku po žalbama stranaka, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Trgovinskog suda u Beogradu P. 8587/09 od 27. oktobra 2009. godine u stavu prvom izreke, dok je preinačena prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke i odlučeno da se obavezuje tuženi da tužiocu isplati iznos od 50.151,63 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11. marta 2003. godine pa do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 32.612,00 dinara. U navedenoj presudi je, između ostalog, istaknuto da se zaključak prvostepenog suda o podeljenoj odgovornosti za nastanak saobraćajne nezgode između tuženog i maloletnog M.B. ne može prihvatiti. Ovo iz razloga što iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka jasno proizlazi da je do udesa došlo propustom tuženog kao vozača, koji je presekao putanju kretanja drugog vozila koje je imalo pravo prvenstva prolaza. To što drugi učesnik - oštećeni u nezgodi nije smeo da upravlja motornim vozilom, jer je imao 15 godina te je bio bez položenog vozačkog ispita, predmet je drugog, prekršajnog postupka, ali on nijednom svojom radnjom nije doprineo nastanku saobraćajnog udesa. Dakle, uvažavajući navode žalbe tužioca kao osiguravača vozila tuženog kao štetnika, a koji je isplatio štetu trećim licima i postavio prema tuženom regresni zahtev usled činjenice da je isti kritičnom prilikom upravljao vozilom sa 1,36 promila alkohola u krvi i time izgubio pravo iz obaveznog osiguranja, drugostepeni sud je osporenom presudom obavezao tuženog da tužiocu naknadi štetu u celosti, a ne samo u polovini dela kako je to bilo opredeljeno prvostepenom presudom.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRG'', br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koje će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.). Članom 215. tačka 1) Zakona određeno je da se prekid postupka može odrediti ako je sud odlučio da sam ne rešava o predhodnom pitanju, a prema članu 217. stav 2. Zakona, ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u članu 215. tačka 1) Zakona postupak će se nastaviti kada se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili drugim nadležnim organom ili kada sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak.

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova u ovom predmetu, Ustavni sud je našao da su nadležni sudovi delotvorno i efikasno postupali i preduzeli sve mere i radnje na koje su po zakonu bili obavezni kako bi se parnični postupak završio u razumnom roku.

Naime, nakon podnošenja tužbe 17. juna 2003. godine, posle nepunih devet meseci, i to upravo na osnovu predloga punomoćnika tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, sud je 9. marta 2004. godine prekinuo parnični postupak zbog rešavanja prethodnog pitanja u drugoj parnici i odredio da su stranke dužne da same traže nastavak postupka. Dalje, prekid postupka je trajao četiri godine, pri čemu podnosilac nije tražio njegov nastavak, da bi 27. marta 2008. godine likvidacioni upravnik tužioca tražio nastavak postupka i dostavu spisa nadležnom trgovinskom sudu.

Prvostepeni sud je zatim nastavio prekinuti postupak, te se u skladu sa zakonom oglasio nenadležnim za dalje postupanje u parnici i po pravnosnažnosti tog rešenja dostavio spise predmeta Trgovinskom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Trgovinski sud u Beogradu je svoju presudu doneo posle nešto više od mesec dana nakon prijema spisa predmeta, dok je drugostepeni sud odlučio o žalbama stranaka za manje od godinu dana. Dakle, parnični postupak je pravnosnažno okončan nakon više od sedam godina po podnošenju tužbe, ali je u tom periodu postupak bio u prekidu pune četiri godine, i to na predlog podnosioca ustavne žalbe, koji ne samo da nije tražio nastavak postupka, već se i žalio na rešenje kojim je postupak nastavljen , a dotadašnji prvostepeni sud se oglasio stvarno nenadležnim usled pravnih posledica otvaranja postupka likvidacije nad tužiocem kao osiguravajućim društvom.

Na osnovu svega navedenog, po oceni Ustavnog suda, podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je u tački 1. izreke, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. U vezi tvrdnje podnosioca da mu je presudom Privrednog apelacionog suda Pž. 5416/10 od 3. septembra 2010. godine povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, po oceni Suda, podnosilac ustavne žalbe ne navodi relevantne ustavnopravne razloge za povredu označenog ustavnog prava.

Polazeći od iznetih navoda ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan ishodom pravnosnažno okončanog postupka u kome je obavezan na isplatu celokupnog tužiočevog regresnog potraživanja, formalno se pozivajući na povredu prava na pravično suđenje, od Ustavnog suda zapravo traži da postupa kao instancioni, odnosno revizijski sud.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži razloge takve prirode koji prima facie dovode u sumnju pravičnost sprovedenog postupka, niti su u ustavnoj žalbi navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u konkretnom parničnom postupku došlo do proizvoljne ili arbitrerne primene merodavnog materijalnog prava.

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odbacio ustavnu žalbu u delu izjavljen om protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž. 5416/10 od 3. septembra 2010. godine, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 426 stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS'', br. 24/08, 27/08 i 76/11) Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na pravnu sigurnost usled neujednačene sudske prakse

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti