Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu kiparske kompanije zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Beogradu. Postupak odlučivanja o prijavi potraživanja traje skoro deset godina, što predstavlja neopravdano dugo trajanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4856/2010
04.10.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Marija Draškić , zamenik predsednika Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „KMS (Cyprus)“, ltd. iz Limasola, Republika Kipar, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „KMS (Cyprus)“, ltd. i utvrđuje da je u u postupku odlučivanja o prijavi potraživanja podnosioca u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 24/10 (ranije predmet Trgovinskog sud a u Beogradu St. 4712/97 ), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosiocu ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. „ KMS (Cyprus)“, ltd. iz Limasola, Republika Kipar, preko punomoćnika Lidije Laletin, advokata iz Beograda, podneo je 19. novembra 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku odlučivanja o prijavi potraživanja podnosioca u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 24/10 (ranije predmet Trgovinskog sud a u Beogradu St. 4712/97 ).

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu od 30. avgusta 2002. godine otvoren stečajni postupak nad kompanijom za međunarodno posredovanje „Inex interexport“ a.d. iz Beograda; da je podnosilac ustavne žalbe prijavio svoja potraživanja u iznosu od 3.011.037,26 USD i 5.173.052,62 USD; da je prvo ročište za ispitivanje potraživanja održano tek 31. januara 2005. godine i da je tog dana doneto rešenje Trgovinskog suda u Beogradu St. 4712/97, kojim su osporena potraživanja poverioca. Podnosilac ustavne žalbe dalje navodi da je podneo žalbu Višem trgovinskom sudu u Beogradu protiv navedenog rešenja i da je taj sud rešenjem Pž. 10035/05 od 28. decembra 2005. godine ukinuo prvostepeo rešenje u pobijanom delu i vratio predmet na ponovni postupak i odlučivanje, ali da do danas stečajni sud nije postupio po navedenom drugostepenom rešenju. U ustavnoj žalbi se, takođe navodi da je podnosilac više puta podnosio sudu predstavke kojima je urgirao odlučivanje u ovom predmetu. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je „pasivnim i nezakonitim“ postupanjem stečajnog suda i stečajnog upravnika povređeno pravo na pristup sudu, jer u stečajnom postupku nije doneta odluka kojom bi se utvrdilo ili osporilo njegovo potraživanje.

U dopuni ustavne žalbe se navodi da je rešenjem od 26. oktobra 2010. godine odbačena prijava potraživanja podnosioca , sa obrazloženjem da se „u drugom predmetu ovaj poverilac naplatio“, ali da je to rešenje „netačno i nezakonito“, jer je podnosilac izgubio spor u predmetu na koji se poziva Privredni sud u Beogradu. Podnosilac, takođe, navodi da je podneo žalbu protiv rešenja o odbacivanju njegove prijave potraživanja i da je Privredni apelacioni sud rešenjem Pvž. 28/11 od 2. februara 2011. godine vratio predmet prvostepenom sudu i zatražio od njega da dopuni postupak, ali da do danas Privredni sud u Beogradu nije postupio po tom nalogu. Podnosilac ustavne žalbe ističe da je dopunskom prijavom potraživanja za iznos od 5.173.052,62 USD tražio „po prethodnom poslu izgubljenu dobit za period od 1993. godine do 2002. godine.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku podnosiocu utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, kao i pravo na naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbama člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U stavni sud je u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe, dostavljene dokumentacije, odgovora Privrednog suda u Beogradu i dela spisa predmeta Privrednog suda u Beogradu St. 24/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Beogradu St. 4712/97), utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Trgovinski sud u Beogradu, u postupku stečaja nad „ Inex-interexport“ a.d. iz Beograda, doneo je rešenje St. 4712/97 od 31. januara 2005. godine, kojim se u stavu III izreke, pored ostalih, osporavaju potraživanja „KMS (Cyprus)“, ltd. iz Limasola (ovde podnosilac ustavne žalbe), u iznos ima od 3.011.037,26 USD (tačka 30. ) i 5.173.052,62 USD ( tačka 56.). Stečajno veće tog suda je u obrazloženju rešenja navelo da je označena potraživanja ospor io stečajn i upravnik na ročištu za ispitivanje prijavljenih potraživanja. R ešenjem o ispravci navedenog rešenja od 3. juna 2005. godine poverioci osporenih potraživanja su upućeni da u roku od 8 dana pokrenu postupak pred sudom ili drugim organom radi utvrđivanja osporenog potraživanja.

Podnosilac ustavne žalbe je Višem trgovinskom sud u u Beogradu , o kojoj je taj sud odlučio rešenjem Pž. 1003/05 od 28. decembra 2005. godine. U stavu prvom izreke navedenog drugostepenog rešenja odbijena je žalba d.o.o. „Radiks“ iz Beograda kao neosnovana, a u stavu drugom izreke ukinuto pobijano rešenje u stavu III, tač. 30 . i 52. izreke i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak u tom delu. Iz obrazloženja navedenog drugostepenog rešenja proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja u delu kojim su osporena njegova potraživanja u iznosima od 3.011.037,26 USD i 5.173.052,62 USD ( tač. 30. i 56. stav III izreke). Viši trgovinski sud je ocenio da se u žalbi „KMS (Cyprus)“, ltd. iz Limasola osnovano ukazuje da je stečajni upravnik pogrešno zaključio da je to preduzeće osnovano 29. aprila 1993. godine i da je radi pravilno g utvrđenja činjenično g stanja i razjašnjenja međusobnih dužničko-poverilačkih odnosa, potrebno izvršiti veštačenje. Taj sud je, takođe, našao da je osnovana žalba „Inex trade“ d.o.o. iz Beograda, o čijem potraživanju je odlučeno u tački 52. stav III izreke. Navedenim drugostepenim rešenjem nije odlučeno o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja St. 4712/97 od 31 . januara 2005. godine, u delu kojim je osporeno njegovo potraživanje u iznos u od 5.173.052,62 USD (stav III, tačka 56.).

Podnosilac ustavne žalbe je, saglasno uputu stečajnog veća, 27. maja 2005. godine podneo tužbu Trgovinskom sudu u Beogradu protiv „Inex-interexport“ a.d. u stečaju iz Beograda kao prvotuženog, kojom je tražio da sud utvrdi postojanje potraživanja tužioca u iznosu od 3.011.037,26 USD. Istom tužbom podnosilac ustavne žalbe je zahtevao da sud obaveže drugotuženu „Komercijalnu bank u“ a.d. iz Beograda da mu isplati novčani iznos od 3.011.037,26 USD sa zateznom kamatom. Presuda Trgovinskog suda u Beogradu P. 2135/05 od 8. decembra 2005. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev u celini ukinuta je rešenjem Višeg trgovinskog suda Pž. 2134/06 od 14. jula 2006. godine.

U ponovnom postupku Trgovinsk i sud u Beogradu je doneo presudu P. 158/06-05 od 21. februara 2007. godine , kojom je u stavu prvom izreke utvrđeno potraživanje tužioca „KMS (Cyprus)“, ltd. iz Limasola prema prvotuženom „Inex-interexport“ a.d. u stečaju iz Beograda u iznosu od 3.011.037,26 USD sa zateznom kamatom, a u stavu drugom obavezana drugotužena „Komercijalna banka“ a.d. iz Beograda da navedeni novčani iznos isplati tužiocu i naknadi mu troškove parničnog postupka.

Viši trgovinski sud je, odlučujući o žalbama tuženih, doneo presudu Pž. 3720/07 od 19. jula 2007. godine, kojom je preinačio presudu Trgovinskog suda u Beogradu P. 158/06-05 od 21. februara 2007. godine u stavu prvom izreke, tako da glasi: „Odbija se tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi potraživanje tužioca „KMS (Cyprus)“, ltd. iz Limasola prema „Inex-interexport“ a.d. u stečaju iz Beograda, kao neosnovan“ (stav I izreke drugostepene presude ). Navedena prvostepena presud a preinačen a je i u stavu drugom, tako što je drugotužena „Komercijalna banka“ a.d. iz Beograda obavezana da tužiocu isplati iznos od 3.011.037,26 USD u dinarskoj protivvrednosti, sa domicilnom kamatom (stav II izreke drugostepene presude). Viši trgovinski sud je u obrazloženju navedene presude, pored ostalog, ocenio da bi utvrđivanjem predmetnog potraživanja prema „Inex-interexport“ a.d. u stečaju iz Beograda, a obavezivanjem „Komercijalne banke“ a.d. iz Beograda na isplatu istog novčanog iznosa, tužilac bio u mogućnosti da dva puta naplati isto potraživanje, jednom prema drugotužeom, a drugi put prema prvotuženom, iz stečajne mase.

Drugotužena „Komercijalna bank a“ a.d. iz Beograda je protiv navedene drugostepene presude podnela reviziju i zahtev za zaštitu zakonitosti. Presudom Vrhovnog suda Srbije Prev. 385/07, Spzz. 53/08 od 1. jula 2008. godine usvojena je revizija „Komercijalne banke“ a.d. iz Beograda i preinačena presuda Višeg trgovinskog suda Pž. 3720/07 od 19. jula 2007. godine u stavu drugom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže drugotužena „Komercijalna banka“ a.d. iz Beograda na plaćanje iznosa od 3.011.037,26 USD u dinarskoj protivvrednosti, sa domicilnom kamatom (stav I izreke) , tužilac je obavezan da naknadi drugotuženoj troškove postupka (stav II izreke), a zahtev za zaštitu zakonitosti odbačen je kao nedozvoljen (stav III izreke). Vrhovni sud Srbije je, između ostalog, ocenio da ne postoji direktan obligaciono-pravni odnos između tužioca „KMS (Cyprus)“, ltd. iz Limasola i drugotužene „Komercijalne banke“ a.d. iz Beograda, već između tužioca i prvotuženog „Inex-interexport“ a.d. u stečaju iz Beograda.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 24/10 od 26. oktobra 2010. godine odbačena je prijava potraživanja poverioca „KMS (Cyprus)“, ltd. iz Limasola. U obrazloženju rešenja je navedeno: da je poverilac podneo prijavu potraživanja na iznos od 3.011.037,26 USD, kao i dopunu prijave na iznos od 5.173.052,62 USD, na ime izgubljene dobiti po istom pravnom osnovu; da je stečajni upravnik osporio oba potraživanja i da je stečajno veće Trgovinskog suda u Beogradu poverioce osporenih potraživanja uputilo na parnicu; da je podnosilac izjavio žalbu Višem trgovinskom sudu, ali je istovremeno podneo i tužbu radi utvrđenja osporenog potraživanja u iznosu od 3.011.037,26 USD ; da je presudom Višeg trgovinskog suda Pž. 3720/07 od 19. jula 2007. godine pravnosnažno odlučeno o potraživanju podnosioca prijavljenom u stečajnu masu i da podosilac nije izjavio reviziju protiv te odluke kojom je odbijen njegov tužbeni zahtev da se utvrdi potraživanje prema stečajnom dužniku. Taj sud je stoga ocenio da se u ovoj fazi postupka stečajni upravnik ne može ponovo izjašnjavati o prijavi istog potraživanja za koje je u parničnom postupku utvrđeno da je neosnovano , te da nema osnova za donošenje bilo kakve odluke.

Protiv navedenog prvostepenog rešenja podnosilac je izjavio žalbu, a Privredni apelacioni sud je rešenjem Pvž. 28/11 od 2. februara 2011. godine vratio predmet Privrednom sudu u Beogradu radi otklanjanja procesnih nedostataka. U obrazloženju rešenja taj sud je naveo da je, radi ocene osnovanosti žalbenih navoda, potrebno pribaviti spise predmeta u kome je odlučivano o postojanju spornog potraživanja podnosioca ustavne žalbe prema stečajnom dužniku. Privredni apelacioni sud je, takođe, ocenio da se mora utvrditi da li je žalbom podnosioca osporeno i rešenje stečajnog veća o dopunskoj prijavi potraživanja, te da li je o toj žalbi odlučeno i da li je za isto potraživanje pokrenut parnični postupak.

Do dostavljanja dela spisa predmeta St. 24/10, Privredni sud u Beogradu nije postupio po nalogu iz navedenog rešenja Privrednog apelacionog suda.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnositeljka poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Prelaznim i završnim odredbama Zakona o stečajnom postupku ( „Službeni glasnik RS“, br. 84/04 i 85/05), koji je objavljen 24. jula 2004. godine, bilo je propisano da će se s tečajni postupci i postupci prinudnog poravnanja, kao i postupci likvidacije, pokrenuti po Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji u kojima, do dana stupanja na snagu ovog zakona, sud nije doneo odluku o unovčenju imovine ili u kojima nije zaključeno prinudno poravnanje, nastaviti po odredbama ovog zakona (član 185. stav 1.); da d anom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji (član 187.); da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a počinje da se primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu (član 188.).

Odredbama Zakona o stečajnom post upku takođe je bilo propisano: da se u stečajnom postupku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 5.); da se p rotiv rešenja može izjaviti žalba stečajnom veću ukoliko je ovim zakonom određena apelaciona nadležnost stečajnog veća, odnosno drugostepenom sudu, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 32. stav 1); da stečajni poverilac stiče svojstvo stranke u stečajnom postupku od dana kada je prijava njegovog potraživanja primljena u stečajnom sudu (član 36.).

Saglasno odredbi člana 207. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09 i 99/ 11), stečajni postupci koji su na dan početka primene ovog zakona u toku, nastaviće se po propisima koji su važili do dana početka primene ovog zakona.

5. Polazeći od navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac u suštini ističe da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku odlučivanja o potraživanjima koje je prijavio u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 24/10 (ranije predmet Trgovinskog sud a u Beogradu St. 4712/97 ), a da povredu prava na pristup sudu vezuje za propuštanje tog suda da u ponovnom postupku odluči o njegovoj prijavi potraživanja.

Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe ratione personae, Ustavni sud je najpre konstatovao da stečajni poverilac stiče svojstvo stranke u stečajnom postupku od dana kada je prijava njegovog potraž ivanja primljena u stečajnom sudu (odredba člana 36. Zakona o stečajnom postupku) . Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe 28. oktobra 2002. godine podneo prijavu potraživanja u predmetnom stečajnom postupku, da stoga u tom postupku ima svojstvo stranke i da je nesumnjiv nje gov pravni interes da se postupak odlučivanja o potraživanjima koja je prijavio okonča u razumnom roku.

Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud je utvrdio da je period ocene trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine, stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da postupak odlučivanja o prijavljenim potraživanjima u stečajnom postupku započinje podnošenjem prijave potraživanja, a završava se donošenjem pravnosnažne odluke suda o tim potraživanjima, Ustavni sud je na stanovištu da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka u konkretnom slučaju mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period, od podnošenja prijave potraživanja 28. oktobra 2002. godine.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da isti traj e skoro 10 godina i da još uvek traje, što ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka . Međutim, prilikom odlučivanja o povred i prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ocenjujući složenost predmeta spora, Ustavni sud je našao da je u konkretnom slučaju trebalo raspraviti relativno složena činjenična i pravna pitanja, ali da to ne može predstavljati opravdan razlog za navedeno trajanje ovog postupka.

Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka, već je, naprotiv, podnosio brojne predstavke sudu kojima je urgirao donošenje odluke. Ovaj sud nalazi da je odluka suda o prijavljenim potraživanjima od velikog značaja za podnosioca ustavne žalbe, posebno imajući u vidu pravne posledice koje bi nastupile ukoliko se predmetni stečajni postupak okonča pre donošenja pravnosnažne odluke o potraživanjima podnosioca ustavne žalbe.

Razlozi za neprimereno dugo trajanje predmetnog postupka prevashodno leže u nedelotvornom postupanju Trgovinskog sud a u Beogradu, koji je propustio da u ponovnom postupku donese odluku o prijavi potraživanja podnosioca ustavne žalbe u iznosu od 3.011.037,26 USD, nakon ukidanja rešenja tog suda od 31. januara 2005. godine i vraćanja na ponovno odlučivanje. Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji, Privredni sud u Beogradu je najpre rešenjem St. 24/10 od 26. oktobra 2010. godine odbacio prijav u potraživanja podnosioca ustavne žalbe, a potom godinu i po dana nije postupao po nalogu Privrednog apelacionog sud a iz rešenj a Pvž. 28/11 od 2. februara 2011. godine , koji se odnosi na dopunu dokaznog postupka pre ocene drugostepenog suda o osnovanosti žalbenih navoda podnosioca.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpe o podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, doprinos podnosi oca ustavne žalbe, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpe o zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se postupak odlučivanja o prijavi potraživanja podnosioca u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 24/10 (ranije predmet Trgovinskog sud a u Beogradu St. 4712/97 ), okončao u najkraćem roku.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred Sudom snose svoje troškove .

8. Na osnovu iznetog i odredaba 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA


dr Marija Draškić

Slični dokumenti

• Už 2081/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u privrednom sporu
• Už 2515/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 5519/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i imovinu
• Už 11043/2017: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i suđenje u razumnom roku u stečaju