Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao skoro sedam godina. Utvrđeni su periodi neaktivnosti suda i brojna odlaganja. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 600 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Mari ja Draškić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. V . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. V . i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Kruševcu u predmetu K. 45/13 (ranije Okružnim sudom u Kruševcu u predmetu K. 97/07, odnosno u predmetu K. 8/10) , povređeno pravo podnos ioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. V . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 30. maja 201 4. godine, preko punomoćnika V. R, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Kruševcu K. 45/13 od 16. jula 2013. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 4617/13 od 14. marta 2014. godine, zbog povrede prava iz čl. 31. i 32. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. Ustava , u postupku koji je vođen u predmetu Višeg suda u Kruševcu K. 45/13 (ranije pred Okružnim sudom u Kruševcu u predmetu K. 97/07, odnosno u predmetu K. 8/10).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je osporeni krivični postupak trajao devet godina; da su „za ovih devet godina saslušana dva okrivljena, tri svedoka i obavljeno jedno osnovno i dva dopunska veštačenja“; da je osporenom presudom Višeg suda u Kruševcu K. 45/13 od 16. jula 2013. godine prekoračena optužba; da „postupajući sud nije smeo zasnovati presudu na nalazu veštaka R.T, bez izvršene provere da li se veštak R.T. nalazi na listi stalnih sudskih veštaka posle 8. jula 2011. godine, odnosno da li se veštak ponovo registrovala kod Ministarstva pravde Republike Srbije, kako to nalaže zakon“; da je u konkretnom slučaju primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih prava, kao i pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Višeg suda u Kruševcu K. 45/13, utvrdio da je Opštinsko javno tužilaštvo u Kruševcu podnelo 7. februara 2005. godine zahtev za sprovođenje istrage protiv M. V . zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo izbegavanje plaćanja poreza iz člana 172 stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i krivičnog dela sastavljanja ili podnošenja falsifikovanog dokumenta od značaja za oporezivanje iz člana 174. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Spisi predmeta Ki. 60/05 su dostavljeni Opštinskom javnom tužilaštvu u Kruševcu 28. marta 2006. godine, a Tužilaštvo je vratilo spise sudu 6. aprila 2006. godine, smatrajući da iako su prestale da važe odredbe čl. 172. i 174. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, delo nije dekriminalizovano, da sud nije vezan pravnom kvalifikacijom dela, da iz činjeničnog opisa dela koja su osumnjičenom stavljena na teret jasno proizlazi da se u njegovim radnjama stiču zakonska obeležja krivičnog dela poreske utaje i krivičnog dela falsifikovanja službene isprave, te da je potrebno da se sprovede istraga i izvedu svi predloženi dokazi.

Okrivljeni M. V, ovde podnosilac ustavne žalbe, je saslušan 16. juna 2006. godine u istrazi.

Naredbom istražnog sudije Opštinskog suda u Kruševcu Ki. 60/05 od 30. oktobra 2006. godine određeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje. Veštak je 14. novembra 2006. godine dostavio nalaz i mišljenje.

Nakon dobijanja saglasnosti istražnog sudije, Okružno javno tužilaštvo u Kruševcu je 31. avgusta 2007. godine podiglo (neposrednu) optužnicu Kt. 183/06 protiv okrivljenog M. V . zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359 stav 3. u vezi st. 1. i 4. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 i 107/05) i krivičnog dela falsifikovanja službene isprave iz člana 357. stav 1. Krivičnog zakonika.

Rešenjem Okružnog suda u Kruševcu Kv. 177/07 od 16. januara 2008. godine vraćena je optužnica Kt. 183/06 od 31. avgusta 2007. godine Okružnom javnom tužiocu u Kruševcu da u roku od tri dana stavi istražnom sudiji Okružnog suda u Kruševcu zahtev za sprovođenje istrage protiv M. V, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi st. 1. i 4. i falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. Krivičnog zakonika.

Okružni sud u Kruševcu je 18. marta 2008. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi st. 1. i 4. Krivičnog zakonika i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. Krivičnog zakonika.

Okružno javno tužilaštvo u Kruševcu je 27. marta 2008. godine podnelo Okružnom sudu u Kruševcu zahtev za proširenje istrage protiv okrivljenog B.P. zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi st. 1. i 4. kao saizvršilac u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

U istrazi koja se vodila pred Okružnim sudom u Kruševu u predmetu Ki. 20/08 saslušan je B.P. 8. maja 2008. godine, a istog dana je doneto rešenje o sprovođenju istrage protiv njega.

Okružni sud u Kruševcu je 1. jula 2008. godine doneo naredbu kojom je određena dopuna ekonomsko-finansijskog veštačenja obavljenog od strane ekonomskog veštaka R.T. iz Kruševca u predmetu Opštinskog suda u Kruševcu Ki. 60/05, po naredbi istražnog sudije tog suda od 30. oktobra 2006. godine. Dopuna veštačenja je dostavljena postupajućem sudu 13. jula 2008. godine. U istrazi je saslušan i svedok N.U.

Okružno javno tužilaštvo u Kruševcu je 14. oktobra 2008. godine podiglo optužnicu Kt. 183/06 Okružnom sudu u Kruševcu protiv okrivljenih M.V. i B.P, a kojom im je stavljeno na teret da su kao saizvršioci učinili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi st. 1. i 4. Krivičnog zakonika i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Rešenjem Okružnog suda u Kruševcu Kv. 226/08 od 25. marta 2009. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor okrivljenog B.P. izjavljen protiv optužnice Okružnog javnog tužioca u Kruševcu Kt. 183/06 od 14. oktobra 2008. godine, a stavom drugim izreke odbačeni su kao nedozvoljeni prigovori okrivljenog M. V . i njegovog branioca izjavljeni protiv navedene optužnice.

Krivični postupak protiv okrivljenih se vodio pred Okružnim sudom u Kruševcu u predmetu K. 97/07. Dana 23. aprila 2009. godine doneto je rešenje K. 97/07 kojim je prihvaćeno ponuđeno jemstvo u iznosu od 10.000 evra okrivljenog M. V . radi vraćanja putne isprave br. 0052747222, koja je izdata od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije - Sekretarijat unutrašnjih poslova u Kruševcu.

Glavni pretres od 15. maja 2009. godine nije održan zbog sprečenosti predsednika veća (bolovanja), dok je drugi glavni pretres neodržan usled nedolaska sudije porotnika Z.M, člana veća.

Glavni pretre je održan 2. oktobra 2009. godine, a na njemu je doneto rešenje da se glavni pretres odloži na neodređeno vreme, jer je zamenik Okružnog javnog tužioca predložio da se zastane sa postupkom, dok se zvanično ne zatraže podaci od Četvrtog opštinskog suda u Beogradu da li se protiv okrivljenog B.P. vodi krivični postupak za krivično delo poreske utaje vezano za nabavku robe iz Kine, te da se ukoliko je taj podatak tačan pribave spisi predmeta i nakon toga nastavi glavni pretres zavisno od postupka pred Četvrtim opštinskim sudom.

Okrivljeni B.P. je 14. oktobra 2009. godine dostavio Okružnom sudu u Kruševcu optužnicu Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 480/05 od 1. novembra 2005. godine, a kojom mu je stavljeno na teret da je izvršio krivično delo izvegavanje plaćanja poreza iz člana 172. stav 3. u vezi stava 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Spisi predmeta su dostavljeni Okružnom javnom tužilaštvu 20. oktobra 2009. godine radi upoznavanja sa optužnicom Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 480/05 od 1. novembra 2005. godine, a spisi su vraćeni sudu 27. oktobra 2009. godine.

Usled promena u mreži sudova, krivični postupak je nastavljen pred Višim sudom u Kruševcu, a predmet je dobio novi broj K. 8/10. Glavni pretres je dva puta odložen do donošenja naredbe Višeg suda u Kruševcu K. 8/10 od 3. novembra 2011. godine kojom je naređeno da se prinudno dovede okrivljeni B.P.

Glavni pretres je 8. decembra 2011. godine počeo iznova zbog promene u sastavu, a 8. februara 2012. godine nije održan. Zatim je glavni pretres jednom održan (26. marta 2012. godine), a pet puta je odložen, od toga četiri puta (3. maja 2012, 22. juna, 12. jula i 27. avgusta 2012. godine), zbog nedolaska svedoka M.A. Pri tome je Viši sud u Kruševcu doneo, nakon prva tri odlaganja, tri naredbe da se svedok M.A. prinudno dovede u sud. Na glavnom pretresu održanom 22. oktobra 2012. godine odlučeno je, između ostalog, da pretres počne iznova zbog promene sastava veća, kao i da se svedok M.A. ispita van glavnog pretresa od strane predsednika veća, zbog toga što je dolazak svedoka u sud otežan iz zdravstvenih razloga. 15. novembra 2012. godine u prostorijama svog stana ispitan je svedok M.A.

Okrivljeni B.P. nije pristupio na glavni pretres 13. decembra 2012. godine, te je pretres odložen, a postupajući sud je doneo naredbu da se okrivljeni prinudno dovede u sud na naredni pretres, koji je održan 28. januara 2013. godine. Veštak finansijske struke R.T. je, postupajući po rešenju suda, dostavio dopunu veštačenja 25. februara 2013. godine.

Glavni pretres je odložen 14. marta 2013. godine, a veštak R.T. je 19. aprila 2013. godine dostavio dopunu veštačenja.

Više javno tužilaštvo je aktom Kt. 183/06 od 22. aprila 2013. godine izmenilo optužnicu Kt. 183/06 od 14. oktobra 2008. godine, te je okrivljenom M. V . stavilo na teret krivično delo poreske utaje iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, a okrivljenom B.P. krivično delo poreske utaje u podstrekavanju iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. u vezi sa članom 34. Krivičnog zakonika.

Zbog bolesti okrivljenog B.P, glavni pretres je odložen 22. aprila 2014. godine. Rešenjem Višeg suda u Kruševcu Kv. 157/13 od 26. aprila 2013. godine sud se oglasio stvarno nenadležnim za dalje vođenje krivičnog postupka protiv okrivljenih M. V . i B.P.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2. 1244/13 od 4. juna 2013. godine uvažene su žalbe okrivljenih, te je ukinuto rešenje Višeg suda u Kruševcu Kv. 157/13 od 26. aprila 2013. godine, a nakon donošenja drugostepenog rešenja, glavni pretres je održan dva puta.

Osporenom presudom Višeg suda u Kruševcu K. 45/13 od 16. jula 2013. godine, između ostalog, okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen je krivim da je učinio krivično delo poreske utaje iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i izrečena mu je kazna zatvora u trajanju od šest meseci i novčana kazna u iznosu od 150.000 dinara.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 4617/13 od 14. marta 2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kruševcu, okrivljenog M. V . i njegovog branioca, kao i branioca okrivljenog B.P, a presuda Višeg suda u Kruševcu K. 45/13 od 16. jula 2013. godine je potvrđena.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 799/14 od 3. septembra 2014. godine odbačeni su kao neodzvoljeni zahtevi za zaštitu zakonitosti okrivljenih M. V . i B.P, izjavljeni protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kruševcu K. 45/13 od 16. jula 2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 4617/13 od 14. marta 2014. godine.

4. Odredbom člana 32. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje, tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (stav 1.).

Odredbama člana 31. Ustava utvrđeno je: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. stav 3.).

5. Pristupajući oceni razloga i navoda iznetih u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni krivični postupak, u odnosu na okrivljenog M. V, ovde podnosioca ustavne žalbe, trajao šest godina i sedam meseci, računajući od 31. avgusta 2007. godine, kada je postupak pokrenut podizanjem optužnice, do 14. marta 2014. godine, kada je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo presudu Kž1. 4617/13 kojom je postupak pravnosnažno okončan. Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, može ukazivati da isti nije okončan u razumnom roku.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da se krivični postupak, čije se trajanje osporava, prvobitno vodio samo protiv podnosioca ustavne žalbe. Podnosiocu je neposrednom optužnicom Okružnog javnog tužilaštva u Kruševcu Kt. 183/06 od 31. avgusta 2007. godine stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 3. u vezi st. 1. i 4. Krivičnog zakonika i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. Krivičnog zakonika, koja su kasnije prekvalifikovana u krivično delo poreske utaje iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Ustavni sud je dalje utvrdio da je navedena optužnica vraćena Tužilaštvu, kao i da je po zahtevu Tužilaštva doneto rešenje o sprovođenju istrage 18. marta 2008. godine, te da je istraga proširena u odnosu na okrivljeno lice B.P. Tokom krivičnog postupka obavljeno je više dopuna finansijskog veštačenja prvobitno obavljenog 14. novembra 2006. godine. Po oceni Ustavnog suda, sve napred navedeno nesporno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka.

Međutim, Ustavni sud prvo ukazuje da odgovornost za to što postupak nije okončan u okviru razumnog roka snosi prvostepeni sud koji je vodio pos tupak u kome je prva presuda doneta tek 16. jula 2013. godine, nakon skoro sedam god ina od kada je postupak započet. Drugo, a vezano za tok krivičnog postupka , Ustavni sud konstatuje da je postojala neopravdana neaktivnost prvostepenog suda od 27. oktobra 2009. do 15. septembra 2011. godine, kada je zakazan drugi glavni pretres, pri čemu je Sud uzeo u obzir i činjenicu reforme sudstva. Treće, od ukupno 20 glavnih pretresa održano je sedam, pri čemu je glavni pretres tri puta počeo iznova zbog promene sastava veća. Takođe, glavni pretres je četiri puta odložen zbog nedolaska okrivljenog B.P, a tri puta zbog nedolaska svedoka M.A. Peto, Ustavni sud napominje da se podnosilac redovno odazivao pozivima suda, kao i da glavni pretres nijednom nije odložen usled njegovog nedolaska. Stoga je Ustavni sud, bez obzora na nesumnjivu složenost činjeničnih i pravnih pitanja, te činjenicu da se nadležni sud aktivno bavio predmetom i da je preduzimao sve zakonske mere da obezbedi prisustvo okrivljenog B.P. i svedoka M.A, ocenio da podnosilac ne može da snosi posledice nedolaska saokrivljenog lica, niti svedoka, koje je dodatno prolongiralo trajanje osporenog krivičnog postupka.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Kruševcu u predmetu K. 45/13 (ranije Okružnim sudom u Kruševcu u predmetu K. 97/07, odnosno u predmetu K. 8/10 Višeg suda u Kruševcu ) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15) i odlučio kao u prvom delu tač ke 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpe o zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno , sa jedne strane, dužinu trajanja krivičnog postupka, a sa druge strane složenost krivičnog postupka, te po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koja su pretrpe li. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. U odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da se u ustavnoj žalbi ističu u osnovi identični činjenični i pravni razlozi koje je podnosilac isticao u krivičnom postupku u kome je doneta osporena presuda, a koji su bili predmet sadržajne i veoma detaljne ocene u osporenoj presudi Višeg suda u Kruševcu K. 45/13 od 16. jula 2013. godine i presudi Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 4617/13 od 14. marta 2014. godine.

Stoga je Ustavni sud, polazeći od prethodno navedenog, odnosno činjenice da su sva ukazivanja podnosioca o povredi procesnih garancija prava na pravično suđenje i prava na odbranu već jasno, precizno i razumljivo obrazloženi i ocenjeni kao neosnovani od strane postupajućih sudova, našao da se ovi navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao relevantni i utemeljeni ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporen ih presuda. Saglasno navedenom, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu u kome je istaknuta povreda prava na pravično suđenje, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

Ustavni sud konstatuje da podnosilac nije bio u pritvoru, te u konkretnom slučaju nema mesta ispitivanju istaknute povrede prava iz člana 31. Ustava.

7. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.