Utvrđena povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog nesprovođenja izvršnih postupaka. Shodno praksi Evropskog suda za ljudska prava, država je odgovorna za neizvršenje presuda protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, te je dosuđena naknada materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4867/2015
14.07.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Tihomira Dinića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. jula 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Tihomira Dinića i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji se vod e pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 24132/10 i I. 23658/10 ( ranije predmeti Opštinskog suda u Nišu I. 1096/04, I. 4019/05 i I. 1657/06) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne š tete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvrše nju Opštinskog suda u Nišu I. 1096/04 od 19. marta 2004. godine i I. 4019/05 od 14. oktobra 2005. godine, koji nisu isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja odluke tom ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Tihomir Dinić iz Niša, podneo je 8. aprila 2013. godine, preko punomoćnika Milana Dinića , advokata iz Niša , ustavnu žalbu zbog zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 24132/10, I. 4019/05 i I. 1657/06. Ustavna žalba je zavedena pod brojem Už- 2712/2013 .

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadlež an redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Nišu R4 I. 13/14 od 17. novembra 2014. godine je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnim postupcima koji se vod e pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 24132/10, I. 4019/05 i I. 1657/06 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Nakon pravosnažnosti navedenog rešenja, Viši sud u Nišu je dopisom od 23. jula 2015. godine Ustavnom sudu dostavio ustavnu žalbu Tihomira Dinića , radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu. Ovaj podnesak zaveden je pod brojem Už-4867/2015.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Nišu donetim u predmetima I. 1096/04 od 19. marta 2004. godine i I. 4019/05 od 14. oktobra 2005. godine usvojen i su predlozi za izvršenje ovde podnosioca ustavne žalbe na osnovu prav nosnažnih presud a Opštinskog suda u Nišu, kojima je obavezan "EI-Sastavni delovi" d.o.o. Niš , kao izvršni dužnik, da podnosiocu, kao izvršnom poveriocu , isplati na ime garantovane i minimalne zarade iznose bliže opredeljene izrekom tih presuda sa zakonskom zateznom kamatom, troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja .

Rešenjem Višeg suda u Nišu R4 I. 13/14 od 17. novembra 2014. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača Tihomira Dinića za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnim postupcima koji se vod e pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 24132/10, I. 4019/05 i I. 1657/06 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Nišu da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku. U stavu trećem izreke rešenja je odbijen zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete, dok s e u stavu četvrtom izreke taj sud oglasio nenadležnim za postupanje po predlogu Tihomira Dinića za utvrđenje povrede prava na imovinu i naknadu materijalne štete i spise predmeta u tom delu ustupio Ustavnom sudu na dalji postupak .

Postupajući po žalbi predlagača izjavljenoj protiv navedenog rešenja Vrhovni kasacioni sud je doneo rešenje Rž g. 465/14 od 5. februara 2015. godine kojim je ukinuo rešenje Višeg suda u Nišu R4 I. 13/14 od 17. novembra 2014. godine u stavu trećem njegove izreke i predmet u tom delu vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Rešenjem Višeg suda u Nišu R4 I. 39/15 od 1. aprila 2015. godine utvrđeno je pravo predlagaču Tihomiru Diniću na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 50.000,00 dinara i priznati sud mu troškovi postupka u iznosu od 19.560,00 dinara.

U obrazloženju rešenja Višeg suda u Nišu R4 I. 13/14 od 17. novembra 2014. godine je, između ostalog, navedeno: da je nakon uvida u spi se Osnovnog suda u Nišu I. 24132/10 i I. 23658/10 (predmet I. 4019/05 je združen predmetu I. 1652/06 i sada se zajedno vode pod brojem I. 23658/10) utvrđeno da su predmetni postupci pokrenuti 2005. i 2006. godine, te da do današnjeg dana nisu okončani i poverilac nije naplatio svoja potraživanja; da je sud analizirajući dužinu trajanja postupka ispitivao ispunjenost kriterijuma za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku i našao da je osnovni razlog neprimereno dugom trajanju postupka neažurno postupanje Osnovnog suda u Nišu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da s tranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe izjavljene 8. aprila 2013. godine o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u izvršnim postupcima koji se vod e pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 24132/10 i I. 23658/10, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima Sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presude izrečene u korist podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predsta vlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju či ne potraživanja utvrđena tim presudama (isti stav izražen je i u predmetu Už-5551/ 2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je , saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi oca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvrše nju Opštinskog suda u Nišu I. 1096/04 od 19. marta 2004. godine i I. 4019/05 od 14. oktobra 2005. godine, koji nisu isplaćeni. Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koja je podnosilac pokušao na prinudan način da ostvar i u predmetnim izvršnim postupcima.

6. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Utvrđena povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti