Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog neprekidanja stečajnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu Mladena Komadinića izjavljenu protiv rešenja Višeg trgovinskog suda. Sud je utvrdio da nije povređeno pravo na pravično suđenje odbijanjem predloga za prekid stečajnog postupka do okončanja parnice o ništavosti upisa dužnika.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-487/2008
17.06.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mladena Komadinića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. juna 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Mladena Komadinića izjavljena protiv rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pvž. 46/08 od 14. februara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mladen Komadinić iz Beograda je podneo 29. aprila 2009. godine Ustavnom sudu blagovremenu i dozvoljenu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pvž. 46/08 od 14. februara 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da Viši trgovinski sud u rešenju Pvž. 46/08 od 14. februara 2008. godine, nije pravilno primenio materijalno pravo, zbog toga što nije dozvolio da se odredi prekid postupka stečaja Kompanije robne kuće „Beograd“ a. d. iz Beograda do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka koji se vodi pred Trgovinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 7929/07. Predmet navedenog parničnog postupka je utvrđivanje valjanosti upisa subjekta - stečajnog dužnika kod Agencije za privredne registre, a koji predstavlja prethodno pitanje za okončanje postupka stečaja nad stečajnim dužnikom. Istakao je da pitanje prekida postupka stečaja definisano u članu 25a Zakona o privatizaciji, tako da se ne radi o situaciji koja nije pravno definisana, niti je nedozvoljena. Podnosilac smatra da se postupanjem Višeg trgovinskog suda koji je odbio njegovu žalbu, odnosno odbacio kao nedozvoljenu, krši član 32. Ustava, jer on kao predlagač nije u stečajnom postupku St. 802/97 ostvario svoje zagarantovano pravo na pravično suđenje, koje u sebi sadrži i obavezu suda da pravilno primeni materijalno pravo.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Trgovinskog suda u Beogradu St. 802/97 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Podnosilac ustavne žalbe je 3. oktobra 2007. godine Trgovinskom sudu u Beogradu podneo predlog radi donošenja rešenja o prekidu postupka stečaja u predmetima St. 2405/02 i St. 802/97, do okončanja parničnog postupka koji se vodi pred Trgovinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 7929/07.

Zaključkom Trgovinskog suda u Beogradu St. 802/97 od 12. oktobra 2007. godine odbijen je navedeni predlog, protiv koga je podnosilac ustavne žalbe izjavio prigovor.

Postupajući po izjavljenom prigovoru, Trgovinski sud u Beogradu je rešenjem St. 802/97 od 12. decembra 2007. godine u stavu I izreke odbio prigovor kao neosnovan, u stavu II izreke ukinuo zaključak istog suda od 12. oktobra 2007. godine, a u stavu III izreke odbacio kao nedozvoljen predlog žalioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da sud donese rešenje o prekidu stečajnog postupka. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno da je tužba u predmetu P. 7929/07 podneta 5. novembra 2007. godine, a stečajni postupak protiv Kompanije robne kuće „Beograd“ a. d. iz Beograda je pokrenut (otvoren) 15. maja 2002. godine, u vreme važenja Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, te da je odredbom člana 1. istog zakona propisano da se tim zakonom uređuju uslovi za sprovođenje i postupak prinudnog poravnanja, stečaja i likvidacije pravnih lica određenih zakonom, što znači da sve činjenice koje su od značaja za vođenje stečajnog postupka sud utvrđuje prilikom odlučivanja o pokretanju stečajnog postupka. Dalje je navedeno da se posle pokretanja stečajnog postupka, odnosno nakon pravosnažnosti rešenja o pokretanju stečajnog postupka, ne može kao razlog za sprečavanje daljeg toka stečajnog postupka isticati činjenica da je pokrenuta parnica radi utvrđivanja ništavosti upisa stečajnog dužnika, već jedino ako u tom smislu postoji odgovarajuća javna isprava. Naglašeno je da je neosnovano pozivanje podnosioca ustavne žalbe na odredbu člana 25a. Zakona o privatizaciji, jer ona ne reguliše pravni tretman okolnosti od značaja za stečajni postupak za koje se nije znalo u vreme pokretanja samog stečajnog postupka.

Postupajući po žalbi predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, Viši trgovinski sud je 14. februara 2008. godine doneo osporeno rešenje Pvž. 46/08, kojim je u stavu I izreke odbio žalbu i potvrdio rešenje Trgovinskog suda u Beogradu St. 802/97 od 12. decembra 2007. godine u stavu III izreke, dok je u stavu II izreke žalbu izjavljenu protiv stavova I i II izreke rešenja Trgovinskog suda u Beogradu St. 802/97 od 12. decembra 2007. godine odbacio kao nedozvoljenu. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, istaknuto da je prvostepeni sud pravilno utvrdio sve činjenice koje su od značaja za vođenje stečajnog postupka, a koje se utvrđuju prilikom odlučivanja o pokretanju stečajnog postupka. Po mišljenju drugostepenog suda, činjenice koje se odnose na postojanje i pasivnu legitimaciju dužnika prema kome je podnet predlog za pokretanje stečajnog postupka, dokazuju se u postupku odlučivanja o predlogu za pokretanje stečajnog postupka. U vezi sa tim je dalje navedeno da je u konkretnom slučaju od značaja da li je dužnik prema kome je predloženo pokretanje stečajnog postupka registrovan u skladu sa propisima, jer se nakon pokretanja stečajnog postupka, odnosno nakon pravosnažnosti rešenja o pokretanju stečajnog postupka, ta činjenica kao razlog za sprečavanje daljeg toka stečajnog postupka ne može isticati samo zato što je određenim pravnim sredstvom u drugom postupku osporen pravni subjektivitet stečajnog dužnika, već jedino ako u tom smislu postoji odgovarajuća javna isprava. Navedeno je i to da je prvostepeni sud pravilno zaključio da odredba člana 69. Zakona o registraciji privrednih subjekata ne može biti od uticaja na stečajni postupak, sve dok presuda kojom je eventualno utvrđena ništavost registracije osnivanja ne postane pravnosnažna u skladu sa članom 69. stav 6. Zakona o registraciji privrednih subjekata.

4. Članom 25a. Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) je propisano: da ako u toku sprovođenja postupka privatizacije nastupe okolnosti koje onemogućavaju prodaju kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije, Agencija za privatizaciju može da odredi prekid postupka koji traje dok postoje razlozi za prekid, a najduže 180 dana od dana donošenja odluke o prekidu postupka, kao i da dok traje prekid postupka prestaju da teku propisani rokovi (stav 1.), kao i da agencija obustavlja postupak privatizacije u slučaju saznanja za okolnosti za koje se nije znalo u vreme pokretanja postupka, a koje u potpunosti onemogućavaju prodaju kapitala, odnosno imovine, subjekta privatizacije (stav 2.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano: da kad odluka suda zavisi od prethodnog rešenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju još nije doneo odluku sud ili drugi nadležni organ (prethodno pitanje), sud može sam rešiti to pitanje ako posebnim propisima nije drugačije određeno (član 12.); da osim slučajeva posebno predviđenih u ovom zakonu, prekid postupka sud može odrediti ako je odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju (član 12.) (član 215. stav 1. tačka 1)); da za vreme trajanja prekida postupka sud ne može preduzimati nikakve radnje u postupku (člana 216. stav 2.).

Odredbom člana 1. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji („Službeni list SFRJ“, broj 84/89 i „Službeni list SRJ“, br. 37/93 i 28/96) je propisano da se ovim zakonom uređuju se uslovi za sprovođenje i postupak prinudnog poravnanja, stečaja i likvidacije pravnih lica određenih ovim zakonom (u daljem tekstu: dužnik).

Odredbama Zakona o stečajnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 84/04 i 85/05) koji se primenjivao od 2. februara 2005. godine, bilo je propisano: da se ovim zakonom uređuju uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečajnog postupka, da stečajni postupak, u smislu ovog zakona, obuhvata bankrotstvo odnosno reorganizaciju, da se pod bankrotstvom podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, kao i da se pod reorganizacijom podrazumeva namirenje poverilaca, na način i pod uslovima određenim planom reorganizacije (član 1); da se u stečajnom postupku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 5.); da je stečajni postupak hitan (član 29. stav 2.); da stečajni postupci i postupci prinudnog poravnanja, kao i postupci likvidacije, pokrenuti po Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji („Službeni list SFRJ“, broj 84/89 i „Službeni list SRJ“, br. 37/93 i 28/96) u kojima je doneta odluka o unovčenju imovine, ili u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona nije prodato više od 50% od knjigovodstvene vrednosti imovine, nastaviće se po odredbama ovog zakona (član 185. stav 2.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine prava na koje se podnosilac pozvao, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pvž. 46/08 od 14. februara 2008. godine podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti u ovom predmetu, a odlučujući u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da je osporeno rešenje doneo zakonom ustanovljen sud, u granicama svoje nadležnosti, nakon postupka sprovedenog u skladu sa zakonom, te da se osporeno rešenje zasniva na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog materijalnog i procesnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Suprotna tvrdnja podnosioca ustavne žalbe je izraz njegove subjektivne ocene o pogrešnoj primeni merodavnog prava, a ne i dokaz o učinjenoj povredi prava na pravično suđenje. Ustavni sud ocenjuje da je Viši trgovinski sud dao detaljne i jasne razloge zbog čega smatra da su činjenice od značaja za vođenje konkretnog stečajnog postupka utvrđene prilikom njegovog pokretanja, kao i da sama činjenica da je pokrenut parnični postupak čiji je predmet utvrđivanje ništavosti upisa stečajnog dužnika u registar Agencije za privredne registre, ne može predstavljati razlog za sprečavanje daljeg toka stečajnog postupka, te da bi takva činjenica mogla biti od značaja jedino ako bi u tom smislu postojala pravnosnažna presuda kojom bi bila utvrđena ništavost registracije osnivanja.

Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je institut prekida postupka regulisan Zakonom o parničnom postupku na čiju shodnu primenu upućuje odredba člana 5. Zakona o stečajnom postupku. Naime, Zakonom o parničnom postupku su predviđene dve grupe razloga za prekid postupka. U prvu grupu spadaju određeni vanprocesni događaji na osnovu kojih prekid nastaje ipso iure. Drugu grupu čine razlozi zbog kojih sud svojim rešenjem prekida postupak ako s obzirom na određene okolnosti spora oceni da će to biti celishodno. Dejstva prekida su u oba slučaja istovetna, bez obzira da li rešenje kojim se određuje prekid ima konstitutivno ili deklarativno dejstvo. Dakle, kada se ispune razlozi za prekid postupka, sud rešenjem određuje prekid postupka, a radnje suda preduzete za vreme trajanja prekida ne proizvode dejstvo, odnosno nevažne su i bilo kakvo postupanje suda je onemogućeno. S obzirom na to da je odredbom člana 29. Zakona o stečajnom postupku propisano da je stečajni postupak hitan, te s obzirom na pravnu prirodu instituta prekida postupka, Ustavni sud nalazi da je prekid stečajnog postupka u suprotnosti sa njegovim načelom hitnosti.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud konstatuje da je postupak koji je prethodio ustavnosudskom postupku bio vođen na način kojim je podnosiocu ustavne žalbe bilo obezbeđeno pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog neprekidanja stečajnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti