Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Deo koji se odnosi na rešenje Vrhovnog kasacionog suda odbačen je zbog nedostatka ustavnopravnih razloga, dok je deo protiv nižestepenih presuda odbačen kao neblagovremen. Rok za žalbu teče od dostavljanja drugostepene odluke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4872/2010
13.10.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slavka Miloševića iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slavka Miloševića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Vranju P.1. 860/08 od 9. jula 2009. godine, presude Okružnog suda u Vranju Gž.1. 522/09 od 9. septembra 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz.1. 355/10 od 30. juna 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavko Milošević iz Vranja je 18. novembra 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Vranju P.1. 860/08 od 9. jula 2009. godine, presude Okružnog suda u Vranju Gž.1. 522/09 od 9. septembra 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz.1. 355/10 od 30. juna 2010. godine, zbog povrede načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i prava na obaveštenost iz člana 51. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe se pozivao i na povredu prava na delotvoran prani lek iz člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Navodi ustavne žalbe odnose se na iznošenje razloga zbog kojih podnosilac smatra da je njegov tužbeni zahtev za isplatu jubilarne nagrade bio osnovan, te ga je trebalo u celini, a ne samo delimično usvojiti, kako je to učinio prvostepeni sud, a drugostepeni sud potvrdio odbijajući njegovu žalbu kao neosnovanu. Smatra da je njegova žalba odbijena «da bi se potkrepila nezakonita odluka poslodavca ... i navedena prvostepena presuda», a što, po njegovim navodima, «čini i Vrhovni kasacioni sud rešenjem Gzz.1. 355/10 od 30. juna 2010. godine».

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih ogana ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe i uvidom u osporene akte utvrdio da je parnični postupak koji je vođen po tužbi podnosioca ustavne žalbe pred Opštinskom sudom u Vranju, radi isplate jubilarne nagrade, pravosnažno okončan osporenom presudom Okružnog suda u Vranju Gž.1. 522/09 od 9. septembra 2009. godine, kojom je odbijena kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda, kojom je njegov tužbeni zahtev delimično usvojen. Po prijemu drugostepene presude, podnosilac ustavne žalbe se 13. januara 2010. godine obratio Republičkom javnom tužiocu sa predlogom za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv navedene presude, a kako javni tužilac nije podneo ovaj vanredni pravni lek, podnosilac ustavne žalbe ga je izjavio lično. Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzz.1. 355/10 od 30. juna 2010. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca ustavne žalbe odbačen je kao nedozvoljen, jer nije podnet iz zakonom propisanog razloga.

4. Polazeći od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se njome samo formalno osporava rešenje Vrhovnog kasacionog suda, jer se nijedan navod ne odnosi na osporavanje odluke suda da je podneti zahtev za zaštitu zakonitosti nedopušten. Kako iz procesnih razloga nije ni bilo uslova da se po podnetom pravnom sredstvu sud upusti u ispitivanje zakonitosti pravosnažne presude Okružnog suda u Vranju, to je Ustavni sud utvrdio da se tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da je osporeno rešenje doneto da bi se potkrepila nezakonita prvostepena presuda, čime su mu povređena označena prava, očigledno proizvoljna, jer se ne može dovesti u vezu sa sadržinom osporenog rešenja.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu kojim se osporava rešenje Vrhovnog kasacionog suda Gzz.1. 355/10 od 30. juna 2010. godine, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. U odnosu na preostali deo ustavne žalbe, Ustavni sud i ovom prilikom ukazuje da je pravni stav ovog Suda da se korišćenjem revizije u parničnom postupku iscrpljuju pravna sredstva pre izjavljivanja ustavne žalbe, pod uslovom da je u konkretnom slučaju revizija bila zakonom dozvoljena i da je izjavljena pod uslovima i na način propisan zakonom. Isti pravni stav Ustavni sud primenjuje i kada su Republički javni tužilac ili stranka umesto njega u parničnom postupku izjavili zahtev za zaštitu zakonitosti, ali takođe uz uslov da je o podnetom pravnom sredstvu sud meritorno odlučio, što znači da je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet iz razloga i pod uslovima propisanim Zakonom o parničnom postupku. U suprotnom, ako je podneto vanredno pravno sredstvo odbačeno, jer nije bilo zakonskih uslova za meritorno odlučivanje suda, rok za podnošenje ustavne žalbe se računa od dana kada je podnosiocu uručena drugostepena sudska odluka kojom je parnični postupak pravosnažno okončan.

Ustavni sud kanstatuje da je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen i da mu je drugostepena presuda Okružnog suda u Vranju Gž.1. 522/09 od 9. septembra 2009. godine uručena svakako pre 13. januara 2010. godine kada je pred Republičkim javnim tužilaštvom inicirao podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. S obzirom na to da je ustavna žalba izjavljena 18. novembra 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je podneta posle isteka roka propisanog članom 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio zbog neblagovremenosti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.

6. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti