Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u postupku eksproprijacije

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Sudovi su proizvoljno primenili materijalno pravo kada su naknadu za ekspropriisano zemljište odredili isključivo na osnovu procene Poreske uprave, ignorišući veštačenje i svoju nadležnost da utvrde tržišnu cenu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubinke Vojinović iz Donjeg Komrena, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. septembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljubinke Vojinović i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Nišu R1. 74/2010 (1R. 278/2009) od 18. juna 2010. godine i rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 2782/10 od 3. septembra 2010. godine povređe no pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Nišu Gž. 2782/10 od 3. septembra 2010. godine i određuje da Viši sud u Nišu donese novu odluku po žalbi podnosi teljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu R.1 74/2010 (1R. 278/2009) od 18. juna 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubinka Vojinović iz Donjeg Komrena, preko punomoćnika Srđana Aleksića, advokata iz Niša, podnela je 20. novembra 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu R1. 74/2010 (1R. 278/2009) od 18. juna 2010. godine i rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 2782/10 od 3. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu potvrđeno osporeno prvostepeno rešenje Osnovnog suda u Nišu, doneto u vanparničnom postupku za utvrđivanje naknade za izuzeto zemljište, u kome je podnositeljka bila protivnik predlagača; da su osporenim rešenjima sudovi povredili pravo podnositeljke na pravično suđenje, jer cena za izuzetu nepokretnost nije pravična, zbog toga što su sudovi prihvatili procenu tržišne vrednosti predmetnog zemljišta datu od strane Ministarstsva finanija – Poreske uprave – Filijale Niš od 2.870 dinara po 1m2, a ne procenu vrednosti zemljišta od strane veštaka građevinske struke na iznos od 3.950 dinara po 1m2, čime je povređen član 42. Zakona o eksproprijaciji da se visina naknade određuje po tržišnoj ceni izuzetog zemljišta, a prema okolnostima u vreme donošenja prvostepene odluke o naknadi. Predlaže se da Ustavni sud utvrdi povredu ustavnog prava podnositeljke, ukine osporena rešenja i odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz sadržine ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće:

Osnovni sud u Nišu je osporenim rešenjem R1. 74/2010 (1R. 278/2009) od 18. juna 2010. godine, na predlog predlagača Grada Niša, protiv protivnika predlagača – ovde podnositeljke ustavne žalbe, odredio naknadu za izuzeto zemljište bliže opredeljeno u izreci, ranije u faktičkoj državini podnositeljke, po ceni od 2.870 dinara po jednom metru kvadratnom, što za navedene parcele u ukupnoj površini od 224 m2 iznosi 642.880 dinara i za rodno voće na ovim parcelama u iznosu od 140.850 dinara, što je ukupno 783.730 dinara, koje je Grad Niš obavezan da plati podnositljki sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja rešenja pa do konačne isplate, kao i da joj plati troškove postupka u iznosu od 86.500 dinara, u roku od 15 dana po prijemu rešenja.

U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja se, pored ostalog, navodi: da je Ministarstvo finansija – Poreska uprava – Filijala Niš, na zahtev suda, dostavila obaveštenje broj 464-41-60/106 od 6. aprila 2010. godine da tržišna vrednost predmetnih katastarskih parcela iznosi 2.870 dinara po metru kvadratnom, te da je tržišna vrednost predmetnog zamljišta utvrđena na osnovu lokacije – zone koja je određena Odlukom grada Niša o lokalnim komunalnim taksama, prosečnim tržišnim cenama koje se primenjuje u postupku utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava, a prema podacima kojima Filijala raspolaže, te je shodno tome utvrđeno da se navedene katastarske pacele nalaze u četvrtoj zoni; da svaki promet nepokretnosti podleže plaćanju poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti, a visina poreza se utvrđuje od strane nadležnog poreskog organa; da u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost nadležni poreski organ vrši procenu tržišne cene zemljišta prema već obavljenim prometima zemljišta i naplaćenom porezu; da je sa druge strane veštak S. S. na osnovu uopštenih elemenata dao tržišnu vrednost konkretne parcele od 4.000 din/m2 bez navođenja i jednog proverljivog podatka u tom smislu, kao što su ugovori o prometu nepokretnosti ili bar podaci o cenama agencija koje se bave prometom nekretnina; da kako je članom 41. stav 2. Zakona o eksproprijaciji propisano da se visina naknade u novcu za eksproprisane nepokretnosti određuje po tržišnoj ceni, prema okolnostima u momentu zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u mometnu donošenja prvostepene odluke o naknadi, a članom 15. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, broj 20/09) je propisano koji organ vrši procenu tržišne vrednosti eksproprisanog zemljišta, to je sud našao da naknadu za predmetnu parcelu treba odrediti prema podatku Poreske uprave, te je odredio naknadu kao u izreci rešenja.

Viši sud u Nišu je osporenim rešenjem Gž. 2728/10 od 3. septembra 2010. godine odbio žalbu podnositeljke i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Nišu R1. 74/2010 (1R. 278/2009) od 18. juna 2010. godine, pošto je našao da pobijano rešenje nije zahvaćeno povredama postupka na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, a da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo. U obrazloženju ovog re šenja se, pored ostalog, navodi: da je prvostepeni sud pravilno uzeo kao jedinu relevantnu tržišnu cenu koju je odredio organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima; da nalaz i mišljenje angažovanog veštaka koji je obračunao veću cenu od one koju je utvrdila Poreska uprava – Filijala u Nišu za predmetno eksproprisano zemljište nije od uticaja na pravilnost donete odluke, jer je članom 15. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji (novi stav 2. člana 42. Zakona), koji je na snazi od 27. marta 2009. godine, izričito predviđeno da procenu tržišne cene vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima, a ne veštak građevinske struke.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Kako su odredbama člana 32. Ustava zajemčena prava koja su po svojoj sadržini u osnovi istovetna pravima iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to Ustavni sud povredu ovih prava u postupku ustavnosudske kontrole ceni u odnosu na Ustav Republike Srbije.

Zakonom o eksproprijaciji ("Službeni glasnik RS", br. 53/95 i 20/09), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, članom 41. stav 2. je propisano da se visina naknade u novcu za eksproprisane nepokretnosti određuje po tržišnoj ceni, prema okolnostima u momentu zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u momentu donošenja prvostepene odluke o naknadi, a članom 42. st. 1. i 2. da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drukčije propisano, te da procenu tržišne cene iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima.

Odredbama Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 18/05 i 85/12) propisano je: da u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost sud određuje naknadu za eksproprisanu nepokretnost kad korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik pred nadležnim opštinskim organom uprave nisu zaključili punovažan sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost (član 132.); da će sud na ročištu izvesti i druge dokaze koje učesnici predlože, ako nađe da su od značaja za određivanje naknade, a po potrebi odrediće i veštačenje (član 136. stav 2.).

Za odlučivanje Ustavnog suda u konkretnom slučaju od značaja su i stavovi Ustavnog suda izneti u Odluci Už-5686/2011 od 28. februara 2013. godine.

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u pogledu povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud najpre konstatuje da se suština navoda o povredi označenog p rava odnosi na tvrdnju podnositeljke da su nadležni sudovi pogrešno primenili odredbe člana 42. Zakona o eksproprijaciji, te da su utvrdili nižu vrednost oduzet ih parcel a od njihove tržišne vrednosti. Ustavni sud konstatuje da se podnosi teljka žali na primenu materijalnog prava od strane nadležnih sudova.

S tim u vezi, Ustavni sud smatra da je za ocenu osnovanosti navoda ustavne žalbe o povredi označenih prava potrebno oceniti da li je postupak bio vođen na način koji je podnosiocu osigurao pravo na pravično suđenje garantovano članom 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud ukazuje da pravilnu primenu materijalnog prava pre svega nadležan da ceni viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Međutim, Ustavni sud nalazi da proizvoljna ili arbitrerna primena materijalnog prava na štetu podnosioca ustavne žalbe može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, te da u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i od ustavnopravnih razloga navedenih u ustavnoj žalbi, ima osnova da se u postupku po ustavnoj žalbi povreda prava iz člana 32. stav 1. Ustava ceni i sa stanovišta primene materijalnog prava.

Ustavni sud ukazuje da je u Odluci Už–5686/11 od 28. februara 2011. godine povodom ustavne žalbe kojom je osporena pogrešna primena materijalnog prava (odredbe člana 42. Zakona o eksproprijaciji) u odlukama sudova donetim u bitno sličnoj pravnoj stvari kao u konkretnom slučaju, konstatovao da iz člana 42. Zakona o eksproprijaciji, na čiju pogrešnu primenu u ustavnoj žalbi ukazuje i podnosilac, proizlazi da organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti (poreska uprava) vrši procenu tržišne cene za eksproprijaciju konkretne nepokretnosti, što ujedno predstavlja i najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost (videti: Rešenje Ustavnog suda IUz-81/2009 od 22. decembra 2009. godine). Po oceni Ustavnog suda, zadatak poreske uprave nije da određuje tržišnu cenu eksproprisane nepokretnosti, već da vrši njenu procenu, pri čemu je, u slučaju da se ne postigne sporazum o naknadi, jedino sud nadležan da odredi naknadu za eksproprisanu nepokretnost.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je prvostepeni sud prilikom određivanja visine naknade za oduzeto zemljište izveo dokaz veštačenjem od strane veštaka građevinske struke, kao i da je pribavio obaveštenje Poreske uprave – Filijale Niš o tržišnoj vrednosti predmetnih parcela, ali da je našao da, s obzirom na odredbe člana 41. stav 2. i člana 42. st. 1. i 2. Zakona o eksproprijaciji, naknadu za predmetne parcele treba odrediti prema podatku Poreske uprave. Viši sud u Nišu je, takođe, polazeći od odredbi člana 42. Zakona o eksproprijaciji zaključio da se visina naknade, odnosno tržišna cena predmetnih parcela određuje isključivo na osnovu procene koju vrši Poreska uprava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da stanovište i dati razlozi u osporenim rešenjima nisu ust avnopravno prihvatljivi. Naime, zaključak Višeg suda u Nišu da odredba člana 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji uskraćuje mogućnost da se naknada i tržišna cena eksproprisanih nepokretnosti određuje i procenjuje na neki drugi način, osim na osnovu procene koju vrši poreska uprava, ukazuje da u konkretnom slučaju postupak utvrđivanja naknade štete za oduzeto zemljište nije sproveden u skladu sa zakonom. Naime, tržišna cena koju je pro cenila nadležna poreska uprava u svom izveštaju predstavljala je najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost koju je sud u konkretnom slučaju i odredio, ali po oceni Ustavnog suda, time nije bila isključena mogućnost da sud sprovede i uzme u obzir obrazloženo v eštačenje, budući da nije isključivo i jedino vezan procenom poreske uprave . Upravo je nadležnost sudova i bila da odredi visinu naknade za eksproprisane parcele i to, kako na osnovu procene poreske uprave, tako i drugih dokaznih sredstava, ukoliko su smatrali da je to u konkretnom slučaju bilo potrebno i opravdano.

Stoga je Ustavni sud ocenio da postupak utvrđivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti nije sproveden u skladu sa zakonom, te da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu ukloniti poništajem osporenog drugostepen og rešenja, kako bi Viši sud u Nišu ponovo odlučio o žalbi podnositeljke koja je izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

S tim u vezi, Sud ukazuje da nije nadležan da utvrđuje ili ocenjuje visinu „dosuđene“ novčane naknade, te da ovom odlukom ne prejudicira odluku suda da li je procenjena vrednost eksproprisanih nepokretnosti koju je dala nadležna poreska uprava zaista i tržišna vrednost, pod uslovom da sud takvu vrednost odredi i utvrdi u postupku koji je u skladu sa zakonom.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u postupku eksproprijacije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti