Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Višeg suda u Beogradu. Sud utvrđuje da je proizvoljnim tumačenjem procesnih normi o izvršenju na osnovu menice, Viši sud povredio pravo podnosioca na pravično suđenje zajemčeno Ustavom Republike Srbije.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „ A.“ a.d. Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 202 2. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalb a „A.“ a.d. Beograd i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 241/20 od 13. februara 2020. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenj e Višeg suda u Beogradu Gži. 241/20 od 13. februara 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi izvršnih dužnika izjavljenu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(Iv). 500/19 od 27. decembra 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. „A.“ a.d. Beograd podnela je Ustavnom sudu, 29. maja 2020. godine, preko punomoćnika N . R , advokata iz Novog Sada , ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gži. 241/20 od 13. februara 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Višeg suda u Beogradu kojim je usvojena žalba izvršnih dužnika, pa je preinačeno rešenje veća Prvog osnovnog suda u Beogradu, tako što je usvojen prigovor izvršnih dužnika, obustavljen izvršni postupak i preinačeno rešenje o izvršenju, odbijanjem predlog a za izvršenje izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je osporenim aktom zauzeto pravno stanovište da podnosilac ustavne žalbe , kao izvršni poverilac , uz predlog za izvršenje nije dostavio ugovor o izdvanju i korišćenju Dina kartice, kao osnovu potraživanja, koje je obezbeđeno verodostojnom ispravom, kao i da su izostali dokazi o visini i obračunu predmetnog potraživanja; da je podnosilac postupio u svemu u skladu sa odredbom 62. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odnosno da je predlog za izvršenje, na osnovu verodostojne isprave – menice, sadržao sve zakonom propisane elemente, da su uz predlog dostavljeni zakonom propisane isprave, kao i to da je menica kao verodostoj na isprava sadržala sve elemente propisane Zakonom o izvršenju i obezbeđenju i Zakonom o menici; da podnosilac nije bio u zakonskoj obavezi da sudu dostavi dokaze o dospelosti potraživanja.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi rešenje Višeg suda u Beogradu Gži. 241/20 od 13. februara 2020. godine. Tražio je naknadu troškova na ime sastavljanja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac „A.“ a.d. Beograd, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je predlog za izvršenje Prvom o snovnom sud u u Beogradu, na osnovu verodostojne isprave – menice, protiv izvršnih dužnika S.P. i Z. P, radi namirenja novčanog potraživanja. Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem Iiv. 2731/19 od 26. jula 2019. godine odredio predloženo izvršenje.

Veće Prvog osnovnog suda u Beogradu je rešenjem IPV(Iv). 500/19 od 27. decembra 2019. godine odbilo prigovor izvršnih dužnika izjavljen protiv rešenja o izvršenju.

Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem Gži. 241/20 od 13. februara 2020. godine usvojio žalbu izvršnih dužnika, pa je preinačio rešenje veća Prvog osnovnog suda u Beogradu, tako što je usvojio prigovor izvršnih dužnika, obustavio izvršni postupak i preinačeno rešenje o izvršenju tako što je odbio predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da izvršni poverilac u predlogu za izvršenje nije naveo niti dostavio dokaz o osnovu potraživanja koje je obezbeđeno verodostojnom ispravom, nije dostavio dokaz o visini, odnosnu obračunu samog potraživanja, kao ni dokaze o dospelosti istog, a što je sve shodno članu 62. Zakona o izvršenju i obezbeđenju bio dužan navesti i priložiti u predlogu za izvršenje; da u predlogu za izvršenje nije naveden osnov potraživanja izvršnog poverioca koji je obezbeđen verodostojnom ispravom, niti je uz predlog dostavljen dokaz u pogledu postojanja duga (analitička kartica, izvod otvorenih potraživanja ili slično) i dospelosti naplate istog.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17-autentično tumačenje), koji je bio merodavan u konkretnom slučaju, propisano je: da je verodostojna isprava podobna da se na osnovu nje donese rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave ako sadrži podatke o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku i predmet, vrstu, obim i dospelost obaveze izvršnog dužnika, da ako dospelost obaveze ne može da se utvrdi iz verodostojne isprave, izvršni poverilac dužan je da uz verodostojnu ispravu priloži pismeni dokaz da je izvršnom dužniku ostavio naknadni rok da ispuni obavezu (član 53.); da se u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave naznačavaju identifikacioni podaci o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku (član 30), verodostojna isprava, potraživanje izvršnog poverioca, jedno sredstvo ili jedan predmet, ili više sredstava i predmeta izvršenja, i drugi podaci i isprave koji su potrebni za sprovođenje izvršenja, da predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave sadrži i zahtev da sud obaveže izvršnog dužnika da namiri novčano potraživanje izvršnog poverioca s odmerenim troškovima postupka u roku od osam dana, a u meničnim sporovima u roku od pet dana od dana dostavljanja rešenja, i zahtev da se odredi izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca i troškova postupka, da je izvršni poverilac dužan da uz predlog priloži verodostojnu ispravu u originalu, overenoj kopiji ili prepisu (član 62. st. 1, 2. i 3.); da deo rešenja u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje može da se pobija samo ako potraživanje iz verodostojne isprave nije nastalo ili nije dospelo, ako je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadržaj, ako je obaveza iz verodostojne isprave ispunjena ili na drugi način prestala da postoji ili ako je potraživanje zastarelo, da je izvršni dužnik dužan da u prigovoru navede razloge zbog kojih rešenje pobija i činjenice i priloži dokaze na kojima zasniva prigovor, inače se prigovor odbacuje kao nepotpun, bez prethodnog vraćanja na dopunu i da izvršni dužnik može da priloži isključivo pismene dokaze (član 89, prestao da se primenjuje od 2020. godine) .

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud, u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga u ustavnoj žalbi, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog odnosno procesnog prava.

Ustavni sud najpre ukazuje da je Viši sud u Beogradu osporenim rešenjem Gži. 241/20 od 13. februara 2020. godine usvojio žalbu izvršnih dužnika i pravnosnažno odbio predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe podnet na osnovu menice kao verostojne isprave, sa obrazloženjem da podnosilac u predlogu za izvršenje nije naveo niti dostavio dokaz o osnovu potraživanja koje je obezbeđeno verodostojnom ispravom, da nije dostavio dokaz o visini, odnosno obračunu samog potraživanja, kao ni dokaze o dospelosti istog, a što je sve shodno članu 62. Zakona o izvršenju i obezbeđenju bio dužan navesti i priložiti u predlogu za izvršenje.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da su u konkretnom slučaju od ustavnopravnog značaja odredbe člana 62. Zakona o izvršenju i obezbeđenj u iz 2015. godine, na koje se poziva i Viši sud u osporenom aktu, a koje propisuju elemente koje mora da sadrži predlog za izvršenje, na osnovu vero dostojne isprave, i koje isprave moraju da se prilože uz predlog. Ustavni sud ocenjuje da obaveza koja je utvrđena osporenim aktom podnosiocu ustavne žalbe da navedene predmetne činjenice u predlogu za izvršenje i da priloži predmetne dokaze uz predlog ne predstavljaju zakonom propisane elemente i isprave iz člana 62. navedenog Zakona. Ustavni sud, takođe, ukazuje da su u konkretnom slučaju od ustavnopravnog značaja i odredbe člana 53. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, koje propisuju podobnost verodostojne isprave da se na osnovu nje donose rešenje o izvršenje, odnosno propisuju šta sve mora da sadrži verodostojna isprava. Ustavni sud ocenjuje da žalbeni sud u osporenom aktu, u konkretnom slučaj u, nije doveo u pitanje urednost i pottpunost menice kao verodostojne isprave u skladu sa zakonom.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u osporenom rešenju Višeg suda u Beogradu Gži. 241/20 od 13. februara 2020. godine zauzeto proizvoljno pravno stanovište, a samim takvo pravno stanovište je i ustavnopravno neprihvatljivo.

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je us tavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 241/20 od 13. februara 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja i određenjem da nadležni sud donese novu odluku o žalbi izvršnih dužnika izjavljenoj protiv rešenja veća Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(Iv). 500/19 od 27. decembra 2019. godine, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti