Usvajanje ustavne žalbe zbog proizvoljne primene procesnog prava o dozvoljenosti revizije

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, poništio rešenje Vrhovnog kasacionog suda i vratio predmet na ponovno odlučivanje. Sud je zaključio da je revizija u radnom sporu uvek dozvoljena kada drugostepeni sud preinači prvostepenu presudu, bez obzira na predmet spora.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Marković, Snežana Marković, Miroslav Nikolić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović, dr Jovan Ćirić i dr Milan Škulić, u postupku po ustavnoj žalbi A. G . iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. marta 201 9. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. G . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 323/2017 od 1. marta 2017. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 323/2017 od 1. marta 2017. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o reviziji podnosi teljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 2270/2016 od 31. oktobra 201 6. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. G . iz Novog Sada izjavi la je Ustavnom sudu, 8. juna 2017. godine, preko punomoćnika M. N . i V . G, advokata iz Bačke Palanke, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 323/2017 od 1. marta 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na pravno sredstvo i prav a na rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1 , člana 36. stav 2. i člana 60. stav 3. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi podnositeljka je, između ostalog, nave la da je izostankom meritornog odlučivanja o izjavljenoj reviziji, onemogućena zaštita njenih ustavnih prava . Takođe je navela da je odbačena kao nedozvoljena revizija izjavljena protiv preinačujuće odluke kojom je odlučeno o njenim pravima iz radnog odnosa, iako je Zakonom parničnom postupku propisao da je u takvim situacijama revizija uvek dozvoljena. Podnositeljka je izne la i detaljne razloge kojima osporava drugostepenu presudu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1. 903/14 od 20. aprila 201 6. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tuži lje, ovde podnositeljke ustavne žalbe , protiv tužen og poslodavca – P . u . „R .“ Novi Sad, te je poništen aneks ugovora o radu broj 1724/01, zaključen između parničnih stranaka 22. aprila 2014. godine i utvrđeno je da je tužilja stekla pravo da bude raspoređena na radno mesto vaspitač 2 , da joj se plata obračuna i isplaćuje po koeficijentu 17,32. Istom presudom obavezan je tuženi da tužilji na ime neisplaćene zarade za period od 1. juna 2011. do 17. decembra 2015. godine isplati iznos od 344.188,65 dinara, sa zakonskom kamatom po dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate i da se obaveže da joj naknadi troškove postupka. Protiv usvajajućeg dela označene presude tužena je izjavila žalbu.

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2270/2016 od 31. oktobra 2016. godine preinačena je ožalbena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1. 903/14 od 20. aprila 2016. godine u usvajajućem delu, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi kao nezakonit aneks ugovora o radu broj 1724/01, zaključen 22. aprila 2014. godine i utvrdi da je stekla pravo da bude raspoređena na radno mesto vaspitač 2, da joj se plata obračuna i isplaćuje po koeficijentu 17,32, da se tužena obaveže da joj na ime neisplaćene zarade za period od 1. juna 2011. godine do 17. decembra 2015. godine isplati 344.188,65 dinara sa zakonskom kamatom po dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate i da se obaveže da joj naknadi troškove postupka. Tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka od 16.500 dinara.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 323/2017 od 1. marta 2017. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 2270/2016 od 31. oktobra 2016. godine. U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja, pored ostalog, je navedeno: da je prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa; da, ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, prema kome revizija nije dozvoljena, ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe; da je prema noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku, revizija uvek dozvoljena ako je - 1) to posebnim zakonom propisano, 2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka i 3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka; da je tužbom podnetom 9. juna 2014. godine, tužilja zahtevala poništaj aneksa ugovora o radu od 22. aprila 2014. godine, nezadovoljna utvrđenim koeficijentom i isplatu naknade zarade u iznosu od 344.188,65 dinara; da se radi o radnom sporu koji se ne odnosi na - zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, već na ocenu zakonitosti rešenja kojim je tužilji umanjen koeficijenta obračun zarade, u kome je pravo na izjavljivanje revizije isključeno odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku; da je, imajući u vidu pravno dejstvo navedene posebne procesne odredbe (član 441.), isključena i primena člana 403. stav 2. tačka 2. istog zakona, prema kome je revizija uvek dozvoljena, ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

4. Odredbama Ustava, na čije se povrede, pored ostalih ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Odredbama člana 403. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - Odluka US i 74/13 - Odluka US i 55/14) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano: da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (stav 1.); da je revizija uvek dozvoljena ako je - 1) to posebnim zakonom propisano, 2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka , 3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (stav 2.), da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (stav 3.).

Drugim relevantnim odredbama ZPP propisano je: da se revizija, između ostalog, može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava (član 407. stav 1. tačka 4)); da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ovog zakona (član 407. stav 2.); da je revizija nedozvoljena, između ostalog, ako izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3), osim iz člana 404. ovog zakona (član 410. stav 2. tačka 5)); da Vrhovni kasacioni sud odlučuje o reviziji bez rasprave (član 412.); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni kasacioni sud rešenjem, ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410), nije učinio prvostepeni sud (član 413.); da protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena (član 452. stav 5.); da se ne smatraju sporovima male vrednosti, u smislu odredaba ove glave zakona, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine (član 469.); da presuda ili rešenje kojim se okončava parnica u postupku o sporovima male vrednosti može da se pobija samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ovog zakona i zbog pogrešne primene materijalnog prava, kao i da protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija (član 479. st. 1. i 6.).

Dvadeset deveta glava ZPP uređuje postupak u parnicama iz radnih odnosa, pa je tako odredbom člana 436. propisano da a ko u toj glavi ne postoje posebne odredbe, u parnicama iz radnih odnosa primenjivaće se ostale odredbe ovog zakona, dok je poslednjom odredbom ove glave člana 441. propisano da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

5. Razmatrajući navode podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud konstatuje da ona svoje navode o povredi prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava zasniva na tvrdnji da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenjeno procesno pravo, jer nije meritorno odlučio o izjavljenoj reviziji, iako je ona bila dozvoljena.

S tim u vezi, Ustavni sud, najpre, ukazuje da se pravom na pravično suđenje jemči, između ostalog, da će postupak odlučivanja o nečijim pravima i obavezama biti sproveden uz primenu i poštovanje propisanih pravila postupka. Nadalje, Ustavni sud ukazuje da je i Evropski sud za ljudska prava istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti presudu u predmetu Sotiris i Nikos Koutras Attee protiv Grčke, od 16. novembra 2000. godine, broj predstavke 39442/98). Po shvatanju Ustavnog suda, izneti stav podrazumeva da se strankama u postupku tako omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da će se na njihov slučaj postojeća pravila zaista i primen iti.

Ispitujući da li je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio procesno pravo na štetu podnositeljke, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da je osporenim rešenjem odbačena njena revizija u radnom sporu, jer je revizijski sud, pozivajući se na odredbu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, ocenio da je nedozvoljena, a s tim u vezi da je navedenom odredbom propisano da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. Istovremeno, revizijski sud je istakao da je, saglasno odredbi člana 441. ZPP, revizija dozvoljena samo u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, što nije predmet konkretne parnice. Što se tiče parnica iz radnog odnosa (kako su oni označeni u ZPP), Ustavni sud ukazuje da se njima odlučuje o pravu, obavezi ili odgovornosti koja za zaposlenog nastaje u tom odnosu.

Ustavni sud dalje ukazuje da je dozvoljenost revizije regulisana odredbama ZPP, odnosno zakona kojim su uređena pravila postupka za pružanje sudske zaštite, po kojima se postupa i odlučuje. Dakle, revizija je ograničen pravni lek, budući da može da se izjavi samo protiv zakonom propisanih odluka i samo iz smanjenog broja razloga u odnosu na one koji su predviđeni za redovni pravni lek. Opšte je pravilo da revizija može da se izjavi ako vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi propisani revizijski cenzus. Ostali slučajevi dozvoljenosti revizije menjali su se promenama zakona koji su regulisali pravila parničnog postupka. Izmenama ZPP, koje su stupi le na snagu 31. maja 2014. godine, dakle pre podnošenja tužbe, dopunjena je odredba člana 403. stav 2. ZPP, tako što je uvedena mogućnost izjavljivanja revizije i u situaciji kada je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, odnosno kada je taj sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Od ovog pravila postoji izuzetak. Naime, odredba člana 479. stav 6. ZPP ne dozvoljava revizij u u postupku u sporovima male vrednosti , te isključuje primenu opšte odredbe iz noveliranog člana 403. stav 2. tačka 2) ZPP o pravu na reviziju, prema kojoj je revizija uvek dozvoljena, ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Ustavni sud je takvo stanovište izrazio u Odluci Už-7147/2015 od 19. jula 201 8. godine. Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, a imajući u vidu da se prema odredbi člana 46 9. ZPP, sporovi iz radnih odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti, kao i to da nijednom odredbom zakona mogućnost izjavljivanja revizije u ovoj vrsti sporova (osim opšte suspenzije u pogledu revizijskog cenzusa) nije izričito isključena, Ustavni sud smatra da stanovište Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije izjavljene protiv drugostepene presude kojom je preinačena nižestepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev podnositeljke u sporu iz radnog odnosa , nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog zakona. Ovakvo stanovište Ustavni sud je već iskazao u svojoj Odluci Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine .

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 323/2017 od 1. marta 2017. godine povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja i određivanjem da Vrhovni kasacioni sud ponovo odluči o reviziji podnosi teljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 2270/2016 od 31. oktobra 2016. godine, pa je saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Budući da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporeno rešenje, Ustavni sud nije posebno razmatrao istaknute povred e prava na pravno sredstvo i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 36. stav 2. i člana 60. stav 3. Ustava.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić, s.r.