Povreda prava na pravično suđenje u postupku izdavanja građevinske dozvole

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Nadležni organi i sudovi propustili su da ocene da li ugovor između većinskih vlasnika i investitora, a ne stambene zgrade, predstavlja valjan pravni osnov za gradnju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ivanke Marković iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ivanke Marković i utvrđuje da je rešenjem Odeljenja za građevinske i komunalne poslove gradske opštine Savski Venac u Beogradu broj 351-74/2007-III-01 od 12. aprila 2007 . godine, rešenjem Gradskog sekretarijata za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju grada Beograda – Sektor za upravno-pravne poslove – Odeljenje za upravno-pravne poslove XXI-05 broj 351.1-431/2007 od 17. septembra 2007. godine, presudom Okružnog suda u Beogradu U. 2312/07 od 14. jula 2008. godine i presudom Upravnog suda Uvp. I 115/10 od 30. septembra 2010. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja Odluke Ustavnog suda, ponovi postupak po zahtevu podnositeljke ustavne žalbe za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu U. 2312/07 od 14. jula 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ivanka Marković iz Beograda, preko punomoćnika Srđana Đorđevića, advokata iz Beograda, podnel a je 22. novembra 201 0. godine ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, z ajemčenih odredb ama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, kao i povrede prava garantovanog članom 6 . Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda .

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je rešenjem prvostepenog organ a izda to odobrenje za izvođenje radova na nadziđivanju zajedničkih prostorija i ravne krovne terase u zgradi u kojoj živi podnositeljka, bez njene saglasnosti kao vlasnika stana koji se nalazi na prvom spratu; da u govor o davanju na korišćenje zajedničkog dela zgrade nije zaključen između investitora i stambene zgrade, već između investitora i „većinskih vlasnika“ ; da stambenu zgradu zastupa predsednik skuštine ili saveta zgrade, a ne većinski vlasnici, pa je predmetni ugovor zaključen protivno odredbi člana 18. stav 3. Zakona o održavanju stambenih zgrada i ne predsta vlja valjan pravni osnov za izdavanje spornog odobrenja.

Podnositeljka ustavne žalbe ističe da osporeni akti ne sadrže razloge za ocenu da predmetni ugovor predstavlja valjan pravni osnov za izdavanje odobrenja za izgradnju, jer Okružni sud u Beogradu, kao i drugostepeni organ, vrše „svojevrsnu zamenu teza“, navodeći da organ u upravnom postupku nije ovlašćen da ispituje valjanost ugovora overenog kod suda, a osporena presuda Upravnog suda „praktično nema obrazloženje“.

Podnositeljka dalje navodi da joj je „pravo zajedničke svojine na zajedničkim delovima zgrade oduzeto protivno Zakonu o održavanju stambenih zgrada, „ pa nema mesta primeni odredbe člana 58. stav 2. Ustava, a pored toga, „pitanje je koliko su u skladu sa Ustavom odredbe tog zakona, koje omogućavaju oduzimanje zajedničke svojine u interesu većine etažnih vlasnika, a ne u javnom interesu“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene akt e i priloženu dokumentaciju, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Odeljenja za građevinske i komunalne poslove gradske opštine Savski Venac u Beogradu broj 351-74/2007-III-01 od 12. aprila 2007 . godine odobreni su investitoru A.A. iz Beograda radovi u zgradi bliže označenoj u rešenju na dogradnji, rekonstrukciji i nadziđivanju postojećih zajedničkih prostorija i ravne krovne terase, radi formiranja stana broj 5 i radovi na formiranju sušionice za potrebe stanara zgrade i formiranju podrumske ostave za potrebe stana broj 5 (stav 1. dispozitiva). Istim rešenjem određeno je da investitor ne može pristupiti građenju objekta, odnosno izvođenju radova na osnovu odobrenja za izgradnju (stav 3. dispozitiva), te da odobrenje za izvradnju prestaje da važi ako investitor ne počne sa građenjem objekta , odnosno izvođenjem radova u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti ovog odobrenja (stav 5. dis pozitiva). U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je investitor uz zahtev priložio izvod iz zemljišnih knjiga od 9. septembra 2006. godine, odluku većinskih vlasnika stambene zgrade, saglasnost većinskih vlasnika stambene zgrade i ugovor o davanju na korišćenje zajedničkog dela stambene zgrade overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu Ov. broj 18229/2006 dana 14. novembra 2006. godine i a neks tog ugovora od 28. februara 2007. godine; da je iz izvoda iz zemljišnih knjiga za predmetnu katastarsku parcelu utvrđeno da se kuća sastoji od stanova u etažnoj svojini M.A, vlas nika trosobnog stana broj 1, Ivanke Marković (ovde podnositeljka ustavne žalbe) , vlasnice trosobnog stana br oj 3 , S .A, vlasnika četvorosobnog stana broj 4 i Sekretarijata za narodnu odbranu, korisnika dvosobnog stana br oj 2 ; da je iz odluke većinskih vlasnika posebne stambene površine u toj stambenoj zgradi utvrđeno da su M .A. i S .A. većinski vlasnici ukupne stambene površine u zgradi, tj. 186,49 m2, što predstavlja više od 50% ukupne stambene površine, ustupili na trajno korišćenje zajedničke delove zgrade, ravnu krovnu terasu i sušionicu radi izvođenja radova na dogradnji, odnosno nadogradnji i rekonstrukciji postojećeg objekta u cilju formiranja stambenog prostora ukupne površine oko 211,72 m2 i ustupili na trajno korišćenje podrumsku ostavu koja pripada stanu broj 4 . Dalje je navedeno: da je iz u govora o davanju na korišćenje zajedničkog dela stambene zgrade, zaključenog između navedenih većinskih vlasnika i investitora A.A, overenog pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu Ov.br. 18229/2006 14. novembra 2006. godine utvrđeno da je na osnovu saglasnosti većinskih vlasnika stanova doneta odluka da se ravan krov i ravne krovne terase stambene zgrade daju na korišćenje investitoru radi izvođenja navedenih radova, te da se investitor obavezao da za potrebe svih stanara formira sušionicu i „da ovoj ugovor u celosti zamenjuje ugovor između stambene zgrade i investitora, s obzirom na to da isti zaključuju neposredno vlasnici stanova kojima pripada više od polovine stambenog i ostalog prostora“; da je iz aneksa navedenog ugovora zaključenog 28. februara 2007. godine utvrđeno, pored ostalog, da se invest itoru ustupa na trajno korišćenje navedeni prostor u cilju formiranja stambene jedinice na krovnoj terasi , kako bi se rešio učestali problem prokišnjavanja u stanu broj 4 i radi zaštite od atmosferskih padavina u cilju poboljšavanja uslova stanovanja u celokupnoj stambenoj zgradi.

Osporenim rešenjem Gradskog sekretarijata za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju grada Beograda – Sektor za upravno-pravne poslove – Odeljenje za upravno-pravne poslove XXI-05 broj 351.1-431/2007 od 17. septembra 2007. godine odbijena je žalba koju je podnositeljka, u svojstvu zainteresovanog lica, izjav ila protiv osporenog prvostepenog rešenja. Drugostepeni organ je u obrazloženju osporenog rešenja naveo da je uz predmetni zahtev investitor priložio, pored ostalog, saglasnost vlasnika kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade u kojoj mu je odobreno izvođenje radova, odluku vlasnika kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova te zgrade , ugovor zaključen između većinskih vlasnika i investitora, kao i aneks tog ugovora, koji su overeni u sudu ; da po oceni tog organa, za izvođenje radova obuhvaćenih dispozitivom pobijanog rešenja investitor ima saglasnost vlasnika kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade u spornoj stambenoj zgradi, što je utvrđeno uvidom u izvod iz zemljišnih knjiga za predmetnu katastarsku parcelu, koji predstavlja valid an dokaz o pravu svojine; da upravni organ nije nadležan da ispituje valjanost datih saglasnosti, odluka i ugovora overenog kod suda, s obzirom na to da isti predstavlj a valjan pravni osnov za izdavanje odobrenja dok pravnosnažnom sudskom presudom ne bude poništen.

Osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu U. 2312/07 od 14. jula 2008. godine odbijena je kao neosnovana tužba kojom je podnositeljka pobijala zakonitost osporenog drugostepenog rešenja. Taj sud je u obrazloženju navedene presude ocenio da iz spisa predmeta i utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je pravilan zaključak tuženog organa da cy u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi da se investitoru odobre radovi na rekonstrukciji, dogradnji i nadziđivanju predmetne stambene zgrade, te da pobijanim rešenjem nije povređen zakon na štetu tužioca. Dalje je ocenjeno da su neosnovani navodi podnositeljke kojima je ukazala da ugovor zaključen između većinskih vlasnika i investitora ne predstavlja valjan pravni osnov za izdavanje spornog odobrenja, jer nije zaključen po odredbama iz člana 18 . Zakona o održavanju stambenih zgrada, budući da upravni organ nije nadležan da ispituje validnost ugovora overenog kod suda koji predstavlja valjan pravni osnov za izdavanje odobrenja dok eventualno pravosnažnom sudskom presudom ne bude poništen. Okružni sud u Beogradu je, takođe, ocenio neosnovanim navode tužbe da lica koja su zaključila sporni ugovor nisu većinski vlasnici, budući da je ta činjenica utvrđena na osnovu stanja u zemljišnim knjig ama.

Upravni sud je, na senici održanoj 30. septembra 2010. godine doneo osporenu presudu Uvp. I 115/10, kojom je odbio zahtev za vanredno
preispitivanje navedene osporene presude Okružnog suda u Beogradu, ocenjujući da je Okružni sud u Beogradu pravilno našao da rešenjem tuženog organa nije povređen zakon na štetu tužioca. Upravni sud je dalje ocenio da je drugostepeni organ, postupajući bez povreda pravila postupka koje su mogle biti od uticaja pri rešavanju ove upravne stvari, na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio odgovarajući materijalni propis na koji se pozvao. Po shvatanju Upravnog suda, pobijanom presudom ocenjena su sva pitanja i okolnosti koji su mogli biti od značaja za ocenu zakonitosti osporenog rešenja i za tu ocenu su dati dovoljni i pravilni razlozi koje je taj sud u svemu prihvatio.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu podnosi teljka ukazuje u ustavno j žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, a da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. st. 1. i 2. ).

S obzirom na to da se odredbe člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , po svojoj suštini, ne razlikuju od odredbe člana 32. stav 1 . Ustava, Ustavni sud je istaknutu povred u prava cenio u odnosu na odredbe Ustava .

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Odredbom člana 12. stav 2. Zakona o održavanju stambenih zgrada („ Službeni glasnik RS”, br. 44/95, 46/98, 1/01 i 101/0 5-dr. zakon i 27/11-Odluka US ) propisano je da se skupština zgrade može obrazovati ako je prisutno više od polovine vlasnika stanova ili drugih posebnih delova zgrade, odnosno njihovih predstavnika (stav 2.) . Saglasno odredbi člana 13. navedenog zakona, u stambenoj zgradi, odnosno delu zgrade (lamela, ulaz i sl.) sa deset i manje vlasnika stanova, odnosno drugih posebnih delova zgrade umesto skupštine zgrade obrazuje se savet zgrade koji čine svi vlasnici stanova , odnosn o drugih posebnih delova zgrade (stav 1.) i koji bira predsednika saveta (stav 2.), a o dredbe ovog zakona koje se odnose na skupštinu zgrade i predsednika skupštine shodno se primenjuju i na savet zgrade i predsednika saveta (stav 3.) .

Članom 15. Zakona predviđeno je da pre dsednik skupštine zgrade, pored ostalog, predstavlja i zastupa stam benu zgradu pred trećim licima.

Saglasno odredbama člana 17. Zakona, skupština zgrade može punovažno odlučivati ako je prisutno više od polovine članova skupštine (stav 1.), a s matra se da je glasanje obavljeno i u slučaju kada vlasnici stanova i drugih posebnih delova u zgradi daju pismenu saglasnost, a prema kriterijumima za donošenje odluka utvrđenim ovim zakonom (stav 4.) .

Odredbama člana 18. Zakona , u tekstu koji je važio na dan podnošenja zahteva za izdavanje predmetnog odobrenja za gradnju, bilo je pr opisano: da s kupština zgrade, saglasnošću vlasnika stanova i drugih posebnih delova zgrade kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade, može doneti odluku o izvođenju radova na sanaciji ravnog krova, odnosno krovne konstrukcije kojom se, saglasno propisima o planiranju i uređenju prostora i izgradnji objekata, može izgradit i, odnosno adaptirati novi stan (stav 1.); da skupština zgrade može odlučiti da radove iz stava 1. ovog člana izvodi neko od vlasnika stanova, odnosno drugih posebnih delova u zgradi, odnosno neko od članova njihovog porodičnog domaćinstva ili treće lice ako utvrdi da vlasnici stanova odnosno drugih posebnih delova zgrade, ili članovi njihovih porodičnih domaćinstava nisu za to zainteresovani (stav 2.); da i nvestitor radova iz stava 2. ovog člana i stambena zgrada svoje međusobne odnose uređuju ugovorom, koji se zaključuje u pismenoj formi i overava u sudu (stav 3.); da u govor iz stava 3. ovog člana sadrži naročito sledeće elemente – uslove pod kojima se daje na korišćenje zajednički deo zgrade, podatke o zgradi, podatke o radovima, prava i obaveze investitora i zgrade, rokove za završetak izvođenja radova, rokove za priključenje na instalacije u zgradi, posebne obaveze za pojedine vlasnike, odnosno korisnike stanova i drugih posebnih delova zgrade, pravne posledi ce u slučaju neizvršenja obaveza (stav 4.) ; da u govor iz stava 3. ovog člana služi kao dokaz o pravu izvođenja radova u smislu propisa o planiranju i uređ enju prostora i izgradnji objekta (stav 5.).

Članom 20. istog zakona je propisano da lice koje smatra da mu je odlukom skupštine zgrade povređeno neko pravo ili pravni interes na zakonu zasnovan, može tu odluku pobijati pred nadležnim sudom.

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je povređeno pravo na pravično suđenje, na taj način što je nadležni organ odobrio izvođenje radova na nadziđivanju zgrade na osnovu ugovora koji je zaključen protivno odredbama člana 18. st. 3. i 5. Zakona o održavanju stambenih zgrada i bez njene saglasnosti kao vlasnika stana koji se nalazi na prvom spratu. Po dnositeljka ističe da je u toku postupka ukazivala na to da sporni ugovor nije mogao da služi kao dokaz o pravu izvođenja radova , jer nije zaključen između sta mbene zgrade i investitora, ali da se nadležni upravni organi i sudovi o tome nisu izjasnili.

Ocenjujući ove navode ustavn e žalb e sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložen a na ustavnopravno prihvatljiv način , jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda .

Ustavni sud ukazuje da obaveza sudova i drugih državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja da obrazlože svoje odluke ne može biti shvaćena kao obaveza da se u odluci iznesu svi detalji i daju odgovori na sva postavljena pitanja i iznesene argumente. S obzirom na to da se u upravnom sporu proverava zakonitost konačnog upravnog akta na podlozi činjenica utvrđenih u upravnom postupku, to ne postoji obaveza suda da obrazlaže sve navode tužbe ukoliko su oni već isticani u upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu i u tom postupku bili ocenjeni. Takav slučaj najčešće postoji kada su navodi tužbe u upravnom sporu identični žalbenim navodima, koje je drugostepeni organ već razmatrao i o istim odlučio. O ovom pitanju se u više slučajeva izjasnio i Evropski sud za ljudska prava. U presudi donetoj u slučaju ''Van de Hurk protiv Holandije'' od 19. aprila 1994. godine, Evropski sud je istakao da obaveza suda da obrazloži svoju odluku i da uzme u obzir argumente stranaka ne podrazumeva da sud mora da detaljno odgovori na sve navode stranaka iznete u pravnom sredstvu o kome odlučuje, već samo one koje oceni pravno relevantnim.

Ispitujući da li su osporeni akti obrazložen i na način koji se može smatrati ustavnopravno prihvatljivim , Ustavni sud je najpre konstatovao da je drugostepeni organ ocenio da za izvođenje pred metnih radova investitor ima saglasnost vlasnika kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade i da upravni organ nije nadležan da ispituje validnost ugovora overenog u sudu, koji predstavlja valjan pravni osnov za izdavanje odobrenja, dok pravosnažnom sudskom presudom ne bude poništen . Ustavni sud je dalje konstatovao da je navedenu ocenu drugostepenog organa prihvatio Okružni sud u Beogradu, kao tada nadležan sud u upravnom sporu , kao i Upravni sud, koji je u postupku po vanrednom pravnom sredstvu ocenjivao zakonitost o sporene presud e don ete u upravnom sporu. Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud nalazi da o brazloženja osporen ih akata ne ispunjava ju zahteve pravičnosti i da se tumačenje merodavnog materijalnog prava koje su dali nadležni upravni organi i sudovi može oceniti proizvoljnim.

Ustavni sud ukazuje da je prema ranije važećoj odredbi člana 18. stav 1. Zakona o održavanju stambenih zgrada , za donošenje odluke skupštine zgrade o izvođenju radova na sanaciji ravnog krova, odnosno krovne konstrukcije , bila potrebna saglasnost vlasnika stanova i drugih posebnih delova zgrade kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade . Ustavni sud je , imajući u vidu odredbe st. 3. i 5. člana 18. Zakona, ocenio da pravni osnov za izvođenje radova u smislu propisa o planiranju i uređenju prostora i izgradnji objekta, predstavlja ugovor između stambene zgrad e i investitora radova o davanju na korišćenje zajedničkog dela stambene zgrade, koji je zaključen u pismenoj formi i overen u sudu .

Po oceni Ustavnog sud a, osporeni akti ne sadrže razloge na kojima se zasniva ocen a da sporni ugovor o davanju na korišćenje zajedničkog dela stambene zgrade, koji je zaključen između većinskih vlasnika i investitora radova , predstavlja valjan pravni osnov za izdavanje odobrenja za izvođenje radova . Naime, stav drugostepenog upravnog organa i Okružnog suda u Beogradu da upravni organ nije nadležan da ispituje validnost ugovora koji j e overen u sudu, dok on ne bude poništen pravnosnažnom sudskom presudom , mogao bi se prihvatiti samo u situaciji da je ugovor zaklj učen u svemu u skladu sa odredbama člana 18. Zakona o održavanju stambenih zgrada .

Ustavni sud, međutim, nalazi da je, u slučaju kada ugovor o davanju na korišćenje zajedničkog dela stambene zgrade nije zaključen između stambene zgrade i investitora radova na način predviđen Zakonom o održavanju stambenih zgrada, upravni organ nadležan da ceni da li takav ugovor može služiti kao dokaz o pravu izvođenja radova u smislu člana 18. stava 5. tog zakona.

Polazeći od toga da osporeni akti ne sadrže navedenu ocenu, Ustavni sud je ocenio proizvoljnim zaključak drugostepenog upravnog organa i nadležnih sudova da sporni ugovor, koji je zaključen između većinskih vlasnika i investitora radova , predstavlja valjan pravni osnov za izdavanje odobrenja za izvođenje radova u predmetnoj stambenoj zgradi . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao meru za otklanjanje posledica učinjene povrede prava, naložio nadležnom sudu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke, ponovi postupak po zahtevu podnositeljke ustavne žalbe za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu U. 2312/07 od 14. jula 2008. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. Zahtev podnositeljke ustavne žalbe kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi i povredu prava iz člana 58 . Ustava , za sada je preuranjen, imajući u vidu da će o zahtevu podnositeljke ustavne žalbe za vanredno preispitivanje pravnosnažne presude biti ponovo odlučivano, čime će i eventualna povreda tog prava biti ispitana po navedenom pravnom sredstvu pred nadležnim sudom, zbog čega je Sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, kao u drugom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu .

7. S obzirom na izloženo , Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na pravično suđenje u postupku izdavanja građevinske dozvole

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti