Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u sporu o prestanku službe u vojsci

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda kojom je potvrđeno rešenje o prestanku profesionalne vojne službe zbog ukidanja radnog mesta. Sud je utvrdio da nije povređeno pravo na pravično suđenje niti pravo na suđenje u razumnom roku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4891/2010
21.02.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miomira Micića iz Pirota , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. februara 2013 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Miomira Micića izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 17396/10 od 9. septembra 2010. godine.

2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Miomira Micića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji je vođen pred Vojnom poštom 8297 Pirot u predmetu interni broj 19-53.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miomir Micić iz Pirota, preko punomoćnika Žarka Vujovića, advokata iz Niša, podneo je 2 2. novembra 20 10. godine ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 17396/10 od 9. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1 . Ustava Republike Srbije. Ustavna žalba je, takođe, podneta zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava , u upravnom postupku označenom u izreci. Podnosilac ističe i povredu prava iz člana 1 3, u vezi sa članom 6. stav 1 . Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi: da je podnosiocu na osnovu rešenja Vojne pošte 8297 Pirot interni broj 19-53 od 3. jula 2007. godine prestala služba u Vojsci Jugoslavije; da je drugostepeno rešenje kojim se odbija žalba podnosioca poništeno u upravnom sporu pred Vrhovnim sudom Srbije; da se u izvršenju sudske presude drugostepeni organ nije rukovodio pravnim shvatanjem suda i da je utvrđivao činjenično stanje pribavljanjem dokaza „iako na to nije nadležan“; da je pogrešan zaključak da podnosilac nije mogao biti raspoređen na odgovarajuće radno mesto, jer je bilo slobodnih radnih mesta za koje on ispunjava sve propisane uslove.

Prema navodima ustavne žalbe, osporeni postupak odlučivanja o zakonitosti rešenja o prestank u službe u Vojsci je trajao od 3. juna 2005. godine do 9. septembra 2010. godine, čime je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i na delotvoran pravn i lek, jer nije imao na raspolaganju delotvorno pravno sredstvo koje bi ubrzalo predmetni postupak.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i poništi osporen u presudu Upravnog suda.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Rešenjem Vojne pošte 8297 Pirot interni broj 19-53 od 3. jula 2007. godine , u stavu 1. dispozitiva, utvrđeno je da Miomiru Miciću ( ovde podnosilac ustavne žalbe ), prestaje služba u Vojsci bez njegove saglasnosti, zbog ukidanja radnog mesta na kojem je bio raspoređen, na osnovu člana 143. stav 1. tačka 9) Zakona o Vojsci Jugoslavije, a kao dan prestanka službe označen je 30. septembar 2007. godine. Istim rešenjem pod nosiocu je priznato pravo na otpremninu u visini dvanaestostrukog iznosa bruto plate, koju je ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kom mu prestaje služba u Vojsci (stav 2. dispozitiva) i određen otkazni rok od 30 dana (stav 3. dispozitiva). P odnosilac je upućen da pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu nezaposlenosti ostvaruje kod nadležne Nacionalne službe za zapošljavanje (stav 4. dispozitiva) . U obrazloženju prvostepenog rešenja je navedeno da je podnosilac bio na dužnosti mehaničara za artiljerijsko naoružanje i da je Odlukom ministra odbrane str. pov. broj 110-1 od 17. januara 2007. godine i naređenja nadležne komande, u vezi sa realizacijom rasformiranja jedinica, predviđeno da se jedinica rasformira 30. septembra 2007. godine, te su se stekli uslovi za sticanje prava na otpremninu, na osnovu odredaba člana 144. stav 2. tačka 2) Zakona o Vojsci Jugoslavije. Takođe je navedeno da je 13. juna 2007. godine o prestanku službe podnosioca obaveštena Nacionalna služba za zapošljavanje.

Rešenje Vojne pošte 1097 Niš Up-2 broj 206-2/07 od 10. septembra 2007. godine, kojim je odbijena žalba podnosioca ustavne žalbe, poništeno je u upravnom sporu koji je okončan presudom Vrhovnog suda Srbije U. 8322/07 od 27. novembra 2008. godine. Taj sud je u obrazloženju navedene presude ocenio da se iz obrazloženja rešenja tuženog organa, niti iz spisa predmeta, ne može sa sigurnošću zaključiti da li je radno mesto na
koje je podnosilac bio raspoređen ukinuto, ni da li je pre prestanka radnog odnos a predhodno moglo biti obezbeđeno ostvarivanje jedno od prava propisanih odredbom člana 144. stav 1. Zakona o Vojsci Jugoslavije.

Drugostepeni organ je u izvršenju naveden e presude Vrhovnog suda Srbije doneo rešenje Up-2 broj 206-4/07 od 27. jula 2009. godine, kojim je ponovo odbio žalbu podnosioca kao neosnovanu. U obrazloženju navedenog drugostepenog rešenja je konst atovano da su u ponovnom postupku pribavljeni akti Sektora za ljudske resurse – Uprava za kadrove Ministarstva odbrane br oj 3446-2 od 12. maja 2009. godine, Sektora za politiku odbrane – Uprava za
organizaciju Ministarstva odbrane od 13. maja 2009. godine i Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Pirot broj 2610-101-22/07 od 2. jula 2007. godine; da su navedeni akti dostavljeni punomoćniku podnosioca ustavne žalbe radi izjašnjenja ; da punomoćnik podnosioca do dana postupanja u izvršenju predmetne presude nije dostavio izjašnjenje o ponuđenim dokazima. Drugostepeni organ je dalje naveo da su u dopunjenom postupku otklonjeni nedostaci na koje je ukazao Vrhovni sud Srbije i utvrđene sve odlučne činjenice, koje nedvosmisleno ukazuju da je radno mesto podnosioca ukinuto, te da isti nije mogao biti raspoređen na drugo radno mesto, niti mu je moglo biti obezbeđeno neko od prava iz člana 144. stav 1. tač. 1. i 2. Zakona o Vojsci Jugoslavije.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 17396/10 od 9. septembra 2010. godine odbijena je kao neosnovana tužba kojom je podnosilac ustavne žalbe pobijao zakonitost rešenja Vojne pošte 1097 Niš Up-2 broj 206-4/07 od 27. jula 2009. godine. Upravni sud je u obrazloženju osporene presude naveo da iz spisa predmeta i utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi: da ce po ukidanju radnog mesta podnosioca usled donošenja odluke Ministarstva odbrane od 17. januara 2007. godine o rasformiranju jedinice u kojoj je bio na službi, a pre donošenja rešenja od 3. jula 2007. godine, prvostepeni organ obratio Nacionalnoj službi za zapošljavanje – F ilijala Pirot; da je nadležna filijala Nacionalne službe za zapošljavanje obavestila prvostepeni organ da na tržištu rada ne postoji potreba za zanimanjem koje podnosi lac ima, niti se može predvideti da će u dogledno vrem e postojati; da je drugostepeni organ uvidom u potvrdu Ministarstva odbrane – S ektor za ljudske resurse – Uprava za kadrove broj 3446-2 od 12. maja 2009. godin e utvrdio da u vreme kada je podnosi ocu prestala služba, nije postojala mogućnost raspoređivanja istog na drugo odgovarajuće radno mesto ili prekvalifikaciju; da je pravilno postupio tuženi organ kada je pobijanim rešenjem odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca, nalazeći da su ispunjeni uslovi iz člana 143. stav 1. tačka 9) Zakona o Vojsci Jugoslavije o prestanku službe, bez saglasnosti , zbog ukidanja radnog mesta i da se u konkretnom slučaju nije moglo obezbediti jedno od prava predviđenih odredbom člana 144. stav 1. istog zakona. Taj s ud je, takođe, konstatovao da je cenio i ostale navode iznete u tužbi, pa je našao da nisu od uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti rešenja. U vezi sa navodima podnosioca da drugostepeni organ nije nadležan da sam utvrđuje činjenično stanje, već samo da ceni zakonitost rešenja, Upravni sud je ocenio da isti nisu osnovani, jer je odredbom člana 232. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku propisano da će drugostepeni organ, kad utvrdi da cy u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpune ili pogrešno utvrđene, da ce u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Kako se odredbom člana 3 6. stav 2. Ustava jemči prav o koje je po svojoj suštini is tovetno prav u iz člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to Ustavni sud postojanje povrede ovog prava u postupku ustavnosudske kontrole ceni u odnosu na Ustav Republike Srbije .

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije («Službeni list SRJ», br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i «Službeni list SCG», br. 7/05 i 44/05), koji je bio na snazi u vreme odlučivanja o prestanku službe podnositeljke ustavne žalbe, a kojima je bilo određeno: da civilnom licu u Vojsci prestaje služba bez njegove saglasnosti, pored ostalog, ako se ukida radno mesto na koje je raspoređeno ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu (član 143. tačka 9)); da civilnom licu u Vojsci čije se radno mesto ukida ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu prestaje služba ako mu se prethodno nije moglo obezbediti jedno od sledećih prava – zasnivanje radnog odnosa u drugom preduzeću, ustanovi ili državnom organu na radnom mestu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi ili sticanje stručne osposoljenosti, dokvalifikacije ili prekvalifikacije za rad u Vojsci ili zasnivanje radnog odnosa u preduzeću, ustanovi, odnosno državnom organu (član 144. stav 1. tač. 1) i 2)), a da civilno lice kome se nije moglo obezbediti jedno od navedenih prava, ima pravo na jednokratnu otpremninu u visini dvanaestostrukog iznosa bruto plate sa danom prestanka službe, koju je lice ostvarilo za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje služba, kao i novčanu naknadu i druga prava po propisima o zapošljavanju države članice na čijoj teritoriji je bilo u službi (stav 2. tač. 1) i 2)).

Odredbom člana 232. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ", br. 33/97, 31/01 i 30/10) propisano je da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, a ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar.

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno pravo na pravično suđenje time što je drugostepeni organ sam utvrđivao činjenice od značaja za odlučivanje i što je pogrešno zaključ io da nije postojala mogućnost raspoređivanja podnosioca na odgovarajuće radno mesto, jer je „ bilo slobodnih radnih mesta za koje on ispunjava sve propisane uslove“. Podnosilac, takođe, ističe da je Upravni sud u obrazloženju osporene presude samo konstatovao da je cenio tužbene navode, propuštajući da se izjasni o svim navodima tužbe.

Ispitujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje, Ustavni sud je najpre konstatovao da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene upravnih organa i sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su ti organi primenili pravo u postupku radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud, takođe, konstatuje da u prvostepen om upravn om postupku nije bila pouzdano utvrđena činjenica da je radno mesto podn osioca ustavne žalbe ukinuto i da mu se nije moglo obezbediti jedno od prava predviđenih odredbom člana 144. stav 1. Zakona o Vojsci Jugoslavije, ali da je navedena povreda otklonjena u postupku pred drugostepenim organom , koji je, saglasno odredbi člana 232. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, dopunio postupak i otklonio navedene nedostatke. Ustavni sud ocenjuje da u konkretnom slučaju nije bilo mesta poništav anju prvostepenog rešenja, jer je drugostepeni organ, na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku, našao da se upravna stvar mora rešiti na isti način kao što je rešena prvostepenim rešenjem.

Ustavni sud ukazuje da se u upravnom sporu proverava zakonitost konačnog upravnog akta na podlozi činjenica utvrđenih u upravnom postupku, te ne postoji obaveza suda da obrazlaže sve navode tužbe ukoliko su oni već isticani u upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu i u kom postupku su ti navodi već ocenjeni. Takav slučaj najčešće postoji kada su navodi tužbe u upravnom sporu identični žalbenim navodima, koje je drugostepeni organ već razmatrao i o istim odlučio. Navedeni stav izrazio je i Evropski sud za ljudska prava, istakavši da obaveza suda da obrazloži svoju odluku i da uzme u obzir argumente stranaka ne podrazumeva da sud mora da detaljno odgovori na sve navode stranaka iznete u pravnom sredstvu o kome se odlučuje, već samo na one koje oceni pravno relevantnim (presuda ''Van de Hurk protiv Holandije'' od 19. aprila 1994. godine).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je osporen a odluk e obrazložena, da se zasniva na ustavnopravno prihvatljivoj primeni materijalnog prava i da zadovoljava zahteve pravičnosti iz člana 32. stav 1. Ustava, te da podnosiocu ustavne žalbe u osporenom postupku nije povređeno pravo na pravično suđenje.

Ustavni sud konstatuje da se ostali navodi ustavne žalbe kojima se ukazuje na povredu prava na pravično suđenje, ne mogu dovesti u vezu sa postupkom odlučivanja o prestanku službe podnosiocu , te iste nije ni razmatrao.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda U. 8338/10 od 13. maja 2010. godine, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Podnosilac, takođe, smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i na delotvoran pravni lek, jer nije imao na raspolaganju delotvorno pravno sredstvo koje bi ubrzalo predmetni postupak, a koji je trajao „počev od 3. juna 2005. godine“ do 9. septembra 2010. godine.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta označenog prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, ovaj sud je najpre utvrdio da se u ustavnoj žalbi netačno navodi da je predmetni upravni postupak započeo 3. juna 2005. godine, s obzirom na to da je rešenje Vojne pošte 8297 Pirot interni broj 19-53, kojim je odlučeno da podnosiocu ustavne žalbe prestaje služba u Vojsci, doneto 3. jula 2007. godine. Ustavni sud je konstatovao da je prvobitno odbijanje žalbe podnosioca od strane drugostepenog upravnog organa imalo za posledicu vođenje upravnog spora pred Vrhovnim sudom Srbije , što je produžilo postupak odlučivanja o prestanku službe podnosiocu , ali je ocenio da se period od tri godine i dva meseca , koliko je ukupno trajal o odlučivanje upravnih organa i nadležnih sudova, o bjektivno ne može smatrati nerazumno dugim.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe u osporenom postupku nije povređeno ni pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud ocenjuje da nisu osnovani navodi podnosioca ustavne žalbe da mu je zbog dužine trajanja postupka povređeno i pravo na pravno sredstvo, utvrđeno odre dbom člana 36. stav 2 . Ustava. Ovaj sud ukazuje da je o dredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se, kada je u pitanju povreda prava na suđenje u razumnom roku, ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, dakle i u toku sudskog postupka. Na taj način, prema oceni Ustavnog suda, obezbeđeno je formalno i suštinski, delotvorno i efikasno pravno sredstvo kojim se preispituje „razumnost“ dužine trajanja postupka pred državnim organima i organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, a koji odlučuju o pravima i obavezama pojedinaca ili krivičnim optužbama (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1452/2008 od 3. februara 2011. godine). Ustavni sud ukazuje i da je prema stavu Evropskog suda za ljudska prava (videti presudu u predmetu ''Vinčić i drugi protiv Srbije'', broj 44698/06), ustavna žalba, u načelu, delotvorno i efikasno pravno sredstvo u Republici Srbiji za zaštitu Ustavom garantovanih prava, pa tako i prava na suđenje u razumnom roku.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredb om člana 32. stav 1. Ustava, u upravnom postupku koji se vodio pred Vojnom poštom 8297 Pirot u predmetu Interni broj 19-53 , odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u sporu o prestanku službe u vojsci

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti