Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe i zbog nepostojanja povrede

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Deo žalbe koji se odnosi na osporena rešenja odbačen je kao neblagovremen. Deo koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku odbačen je jer dosadašnje trajanje postupka ne ukazuje na povredu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4899/2010
28.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragomira Obradovića, Ilinke Obradović, Dobrile Obradović, Branka Obradovića, Žarka Obradovića, Stoje Trifunović i Milovana Obradovića, svi iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragomira Obradovića, Ilinke Obradović, Dobrile Obradović, Branka Obradovića, Žarka Obradovića, Stoje Trifunović i Milovana Obradovića izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Užicu P. 302/10 od 30. juna 2010. godine i rešenja Višeg suda u Užicu Gž. 1112/10 od 25. avgusta 2010. godine, i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu P. 302/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Podnosioci ustavne žalbe, navedeni u uvodu ovog rešenja, izjavili su 23. novembra 2011. godine, preko punomoćnika Miroslava Tešića, advokata iz Užica, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Užicu P. 302/10 od 30. juna 2010. godine i rešenja Višeg suda u Užicu Gž. 1112/10 od 25. avgusta 2010. godine, zbog povrede „prava na suđenje“ i prava na jednaku zaštitu prava zajemčenog odredbom člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenom odredbom člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu P. 302/10

U ustavnoj žalbi navedeno je: da su 24. marta 2009. godine Dragomir Obradović, Ilinka Obradović, Stoja Trifunović i Milovan Obradović, zajedno sa sada preminulim Miloradom Obradovićem, Opštinskom sudu u Užicu podneli tužbu radi naknade štete protiv Lj.S. i D.S; da se osporeni parnični postupak vodi po toj tužbi; da je u toku osporenog parničnog postupka jedan od tužilaca – Milorad Obradović preminuo zbog čega je sud utvrdio nastupanje prekida postupka, ali da je taj postupak nastavljen nakon što su nasledinici preminulog tužioca dali izjavu da stupaju u parnicu; da je nakon nastavka postupka preminuo i prvotuženi Lj.S, zbog čega je ponovo nastupio prekid postupka; da su tužioci podneskom od 5. maja 2010. godine tražili nastavak postupka, ali da je njihov predlog, zato što nije sproveden postupak raspravljanja zaostavštine ostale iza preminulog tuženog, odbijen osporenim rešenjem Osnovnog suda u Užicu; da je osporenim rešenjem Višeg suda u Užicu odbijena žalba tužilaca izjavljena protiv osporenog rešenja prvostepenog suda; da su tužioci 7. oktobra 2010. godine „ustali sa molbom Republičkom javnom tužilaštvu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti“ protiv osporenih rešenja, ali da taj organ nije našao osnov za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka o čemu je obavestio tužioce.

Podnosioci su u ustavnoj žalbi takođe naveli: da se povreda prava na suđenje u razumnom roku ogleda u činjenici da je ... tužba podneta ... još davnog 24. marta 2009. godine, a predmetni parnični postupak P. 302/10 ne samo što nije završen, već je prekinut i ko zna kada i da li će biti nastavljen, jer od volje tuženih zavisi pokretanje ostavinskog postupka, pa samim tim od njihove volje zavisi i nastavak osporenog parničnog postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Odredbom člana 89. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95 i 18/05) propisano je da sud pokreće postupak za raspravljanje zaostavštine čim sazna da je neko lice umrlo ili da je proglašeno za umrlo.

3. Ustavni sud je na osnovu okolnosti da su podnosioci 7. oktobra 2010. godine Republičkom javnom tužilaštvu podneli inicijativu za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenog rešenja Višeg suda u Užicu utvrdio da je podnosiocima to rešenje dostavljeno najkasnije navedenog dana.

Prema stavu Ustavnog suda ako parnična stranka izjavi ustavnu žalbu posle prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti, a sama ne izjavi ovo vanredno pravno sredstvo, blagovremenost ustavne žalbe se ceni u odnosu na dan dostavljanja odluke suda po žalbi.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u delu u kome se osporava rešenje Osnovnog suda u Užicu P. 302/10 od 30. juna 2010. godine i rešenje Višeg suda u Užicu Gž. 1112/10 od 25. avgusta 2010. godine odbacio kao neblagovremenu, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

4. U odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ocenjuje da, polazeći od objektivnih okolnosti koje je u ustavnoj žalbi podnosioci ustavne žalbe sami iznose, dosadašnje trajanje postupka ne ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Osim toga, podnosioci ustavne žalbe su imali mogućnost da nadležni ostavinski sud obaveste o smrti tuženog Lj.S, te da na taj način, u skladu sa odredbom člana 89. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku, iniciraju pokretanje postupka raspravljanja zaostavštine, čime bi u sopstvenom interesu ubrzali nastavak parničnog postupka.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavnu žalbu i u delu u kome se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe i zbog nepostojanja povrede

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti