Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o naknadi troškova krivičnog postupka. Podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge za povredu prava, već je tražio da Ustavni sud postupa kao instancioni sud i preispita pravilnost primene zakona.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Filipovića iz Ljubljane, Republika Slovenija, sa boravištem u Loznici, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. maja 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dušana Filipovića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Loznici K. 317/02 od 25. juna 2007. godine i rešenja Opštinskog suda u Loznici Kv. 159/07 od 17. jula 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušan Filipović iz Ljubljane, Republika Slovenija, sa boravištem u Loznici, je 8. januara 2008. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Opštinskog suda u Loznici K. 317/02 od 25. juna 2007. godine i rešenja Opštinskog suda u Loznici Kv. 159/07 od 17. jula 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Predložio je da se osporena rešenja ponište.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbama člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ('' Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se osporenim rešenjem Opštinskog suda u Loznici K 317/02 od 25. juna 2007. godine nalaže oštećenom privatnom tužiocu (podnosiocu ustavne žalbe) da okrivljenom M. Đ. iz Loznice naknadi nužne troškove postupka u iznosu od 37.385,00 dinara. Osporenim rešenjem Opštinskog suda u Loznici Kv. 159/07 od 17. jula 2007. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv navedenog rešenja K 317/02 od 25. juna 2007. godine.
Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede navedenih Ustavom zajemčenih prava podnosioca. Naime, podnosilac ustavne žalbe ponavlja razloge iznete u žalbi protiv osporenog prvostepenog rešenja ističući da je zahtev branioca okrivljenog neblagovremen i da je kao takav morao biti odbačen. Ovo iz razloga što je ''okrivljeni M.Đ. u vreme donošenja rešenja uživao bezrezervnu podršku tadašnjeg predsednika suda''.
Imajući u vidu da ustavna žalba ne sadrži razloge koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava i sloboda zbog kojih se ustavna žalba može podneti, već se od Ustavnog suda traži da postupa kao instancioni sud, Ustavni sud je ocenio da, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, žalbu treba odbaciti, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
4. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić