Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog neizvršenja pravnosnažnih presuda protiv preduzeća sa pretežnim društvenim kapitalom. Utvrđena je povreda prava na imovinu i dosuđena je naknada materijalne štete u visini potraživanja iz izvršnih isprava, na teret budžeta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4904/2015
22.06.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. P. i M. Ć, obojice iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. juna 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. P. i M. Ć. i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 2386/14 i I. 637/15 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Čačku rešenjima I. 67/09 od 20. januara 2009. godine i I. 340/09 od 10. marta 2009. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. P. i M. Ć, obojica iz Čačka, podneli su Ustavnom sudu, 28. jula 2015. godine, preko punomoćnika D. J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 2386/14 i I. 637/15. Podnosioci su istakli zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i rešenje Višeg suda u Čačku R4I-223/15 od 30. septembra 2015. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe, u svojstvu izvršnnih poverilaca, podneli su 19. januara 2009. godine Opštinskom sudu u Čačku predloge za izvršenje protiv izvršnog dužnika AD „F.“ iz Čačka i drugih povezanih preduzeća. Predlozi su podneti na osnovu presude tog suda P1. 1200/02 od 10. marta 2008. godine i presude Okružnog suda u Čačku 1817/08 od 22. oktobra 2008. godine, a kojima je obavezan tuženi AD „F.“ iz Čačka da tužiocima, ovde podnosiocima ustavne žalbe, na ime razlike između pripadajuće i isplaćene zarade isplati određene novčane iznose

Ošštinski sud u Čačku je usvojio predložena izvršenja rešenjima I. 67/09 od 20. januara 2009. godine i I. 340/09 od 10. marta 2009. godine.

Podnosioci su 19. jula 2010. godine podneli ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetima P1. 1200/02, I. 9411/10 i I. 2182/12.

Ustavni sud je Odlukom Už-3423/2010 od 12. decembra 2012. godine, usvojio ustavnu žalbu podnosilaca, utvrdio da im je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 1200/02 i izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 9411/10 i I. 2182/12 (ranije predmeti Opštinskog suda u Čačku I. 67/09 i I. 340/09) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te im utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, odnosno 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Podnosioci su, nakon toga, podneli Višem sudu u Čačku zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 2386/14 i I. 637/15 (ranije predmeti I. 9411/10 i I. 2182/12).

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4I-223/15 od 30. septembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe, i utvrđeno je da im je u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 2386/14 i I. 637/15, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporene izvršne postupke okonča u najkraćem roku; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 250 evra, u dinarskoj protivvrednosti; u stavu četrvtom izreke zahtev predlagača da im se isplati iznos naknade preko dosuđenog do traženog iznosa od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti je odbijen, kao neosnovan; u stavu petom izreke zahtev predlagača za naknadu materijalne štete je odbačen; u stavu šestom izreke predlagačima su dosuđeni troškovi postupka.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanja podnosilaca ustavne žalbe utvrđena pravnosnažnim presudama, a protiv dužnika AD „F.“ iz Čačka i drugih povezanih preduzeća, koji imaju pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tim presudama (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke, prvi deo.

Razmatrajući zahtev podnosilaca za naknadu materijalne štete u, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih pravnosnažnim presudama (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenog rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Čačku rešenjima I. 67/09 od 20. januara 2009. godine i I. 340/09 od 10. marta 2009. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Ispitujući zahtev podnosilaca kojima je tražena nematerijalna šteta, Ustavni sud, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnositeljku. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je podnosiocima svojom Odlukom Už – 3423/2010 od 12. decembra 2012. godine već dosudio novčane iznose na ime nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te da je to učinio i Viši sud u Čačku rešenjem R4I-223/15 od 30. septembra 2015. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnosiocima dosudio materijalnu štetu, čime su oni suštinski dobili potpuno obeštećenje.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentova eventualna povreda ustavnog prava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti