Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažne prekršajne presude kao neblagovremenu. Rok od 30 dana za podnošenje žalbe računa se od dana dostavljanja drugostepene odluke, a ne od dana odlučivanja o inicijativi za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja vrši funkciju predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Miloševića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. januara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zorana Miloševića izjavljena protiv presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenja u Novom Sadu Prž. 5491/10 od 4. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Milošević iz Novog Sada je 24. novembra 2010. godine, preko punomoćnika Nikole Stevanića, advokata iz Novog Sada, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenja u Novom Sadu Prž. 5491/10 od 4. maja 2010. godine, zbog povrede "prava na ustavnost i zakonitost odnosno nije ispoštovana hijerarhija domaćih i opštih pravnih akata a shodno članu 195 Ustava", zatim člana 145. Ustava i prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, dok je odredbom člana 84. stav 1. ovog zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u osporeni akt i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio da je osporenom presudom Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenja u Novom Sadu Prž. 5491/10 od 4. maja 2010. godine odbijena žalba okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđeno prvostepeno rešenje Opštinskog organa za prekršaje Novi Sad Up. 23-2-7723/08 od 16. novembra 2009. godine. Protiv navedene drugostepene presude podnosilac ustavne žalbe je Osnovnom tužilaštvu u Novom Sadu 8. juna 2010. godine podneo "molbu za pokretanje postupka za zaštitu zakonitosti". Dopisom Republičkog javnog tužilaštva PTZ. 173/10 od 27. septembra 2010. godine podnosilac ustavne žalbe je obavešten da nema uslova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.

4. Kako saglasno odredbi člana 264. stav 2. Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik RS", br. 101/05, 116/08 i 111/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo Republički javni tužilac, a ne stranka u postupku, stav Ustavnog suda je da se ovo vanredno pravno sredstvo u prekršajnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem okrivljeni stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ovo iz razloga što okrivljeni ne može da utiče na odluku javnog tužioca da li će podići zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na lično podnetu inicijativu, niti ima zakonsku mogućnost da samostalno podnese navedeno vanredno pravno sredstvo, ako to ne učini javni tužilac. Zbog toga se, prema stavu Ustavnog suda, u prekršajnom postupku pravna sredstva iscrpljuju donošenjem odluke o žalbi protiv prvostepene odluke, odnosno donošenjem odluke o zahtevu za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju, ukoliko je dozvoljen.

5. Polazeći od navedenog, te činjenice da u konkretnom slučaju nije bilo dozvoljeno izjavljivanje zahteva za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju, Ustavni sud ukazuje da se zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa od dana dostavljanja osporene presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenja u Novom Sadu Prž. 5491/10 od 4. maja 2010. godine podnosiocu ustavne žalbe. Kako je osporenu presudu podnosilac ustavne žalbe primio najkasnije 8. juna 2010. godine, kada je podneo predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba izjavljena 24. novembra 2010. godine neblagovremena, jer je podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

VRŠI FUNKCIJU PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

Sudija

dr Agneš Kartag Odri

Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti