Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnim izvršnim postupcima

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u dva izvršna postupka koja traju 13 i 5.5 godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 1.000 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4905/2011
13.03.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije, dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija D raškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. P. iz Č, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. P. i utvrđuje da su u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 33367/10 i I. 8694/10 (ranije predmeti Opštinskog suda u Čačku I. 4082/05 i I. 944/08), povređena prava podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se postupci iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. P. iz Č. podneo je 14. februara 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetima I. 4082/05, I. 177/07 i I. 944/08.

U ustavnoj žalbi je između ostalog, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe podneo predloge za izvršenje Opštinskom sudu u Čačku na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda; da izvršni sud nije preduzimao sve neophodne mere da se sudski postupak efikasno okonča ; da je podnosilac podnosio urgencije nadležnom sudu, te da svojim postupanjem nije doprineo dužem trajanju postupka. Istakao je zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe , i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku I. 4402/10, I. 8694/10 i I. 33367/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

1) D. P, ovde podnosilac ustavne žalbe, i još troje lica podneli su 13. aprila 2001. godine Opštinskom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP F. „C.“ iz Č. na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P1. 55/00 od 16. marta 2000. godine. Predloženo je da se izvršenje sprovede zaplenom novčanih sredstava sa žiro računa izvršnog dužnika i njihovim prenosom izvršnim poveriocima. Opštinski sud je rešenjem I. 945/01 od 3. maja 2001. godine usvojio predlog za izvršenje.

Podneskom od 18. decembra 2003. godine izvršni poverioci su predložili da se izvršenje sprovede i utvrđivanjem vrednosti i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika. Opštinski sud je usvojio predlog rešenjem I. 945/01 od 20. januara 2004. godine.

Postupajući po prigovoru izvršnog dužnika, Opštinski sud je rešenjem Ipv. 100/05 od 17. marta 2005. godine ukinuo rešenje tog suda I. 945/01 od 20. januara 2004. godine i predmet vratio na ponovni postupak.

Izvršni poverioci su 15. avgusta 2005. godine podneli uređeni predlog za izvršenje, koji je Opštinski sud usvojio rešenjem I. 4082/05 od 8. septembra 2005. godine.

Postupak u ovom predmetu spojen je sa postupcima koji su se vodili po predlozima za izvršenje drugih izvršnih poverilaca protiv istog izvršnog dužnika.

Rešenjem Opštinskog suda I. 1236/07 od 3. juna 2009. godine delimično je obustavljen postupak izvršenja po predlogu podnosioca ustavne žalbe i drugih izvršnih poverilaca. U obrazloženju rešenja je navedeno da je punomoćnik izvršnih poverilaca povukao predlog za izvršenje naplatom sa računa izvršnog dužnika.

U postupku nakon toga nisu preduzimane druge radnje.

Nakon 1. januara 2010. godine i uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji, predmet je zaveden u Osnovnom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Osnovni sud) pod brojem I. 33367/10 i arhiviran.

2) Podnosilac ustavne žalbe, sa još 16 drugih lica, podneo je 2. jula 2008. godine Opštinskom sudu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP F. „C.“ iz Č. na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P1. 1348/01 od 17. aprila 2008. godine. Predloženo je da se izvršenje sprovede na nepokretnostima izvršnog dužnika.

Zaključkom Opštinskog suda I. 944/08 od 6. avgusta 2008. godine naloženo je izvršnim poveriocima da urede predlog za izvršenje. Uređeni predlog za izvršenje dostavljen je sudu 25. avgusta iste godine.

Opštinski sud je rešenjem I. 944/08 od 2. septembra 2008. godine usvojio predlog za izvršenje. Protiv navedenog rešenja izvršni dužnik je izjavio žalbu.

Okružni sud u Čačku je rešenjem Gž. 1731/08 od 29. oktobra 2008. godine potvrdio rešenje Opštinskog suda I. 944/08 od 2. septembra 2008. godine.

Nakon 1. januara 2010. godine, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u predmetu I. 8694/10.

Osnovni sud je rešenjem I. 8694/10 od 22. januara 2013. godine delimično obustavio postupak izvršenja i ukinuo sprovedene izvršne radnje u odnosu na 10 izvršnih poverilaca, ne i ovde podnosioca ustavne žalbe, koji su sa izvršnim dužnikom zaključili vansudsko poravnanje. Nakon toga, u postupku nisu preduzimane druge radnje.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenih sudskih postupka, Ustavni sud je utvrdio da izvršni postupci koje je pokrenuo podnosilac ustavne žalbe podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu, 13. aprila 2001. godine i 2. jula 2008. godine, traje već 13, odnosno pet godina i šest meseci.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u ovim predmet ima nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Sud je trebalo da odluči o podnet im predlo zima za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje kako bi izvršni poverilac namir io svoj a potraživanj a.

Po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi nisu postupali efikasno kako bi se predmetni izvršni postupci okončali u najkraćem roku i izvršni poverilac namirio. Naime, u postupku I. 33367/10, nakon donošenja rešenja o izvršenju Opštinskog suda I. 4082/05 od 8. septembra 2005. godine, i rešenja I. 1236/07 od 3. juna 2009. godine kojim je postupak delimično obustavljen, izvršni sudovi nisu preduzimali druge radnje u cilju namirenja izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, a predmet je arhiviran. Isto tako, u predmetu I. 8694/10, nakon što je Okružni sud u Čačku odbio žalbu izvršnog dužnika i potvrdio rešenje o izvršenju Opštinskog suda I. 944/08 od 2. septembra 2008. godine, nadležni sudovi nisu preduzeli nijednu radnju u cilju okončanja postupka.

Ustavni sud je ocenio da su postavljeni zahtevi bili od nesumnjivog značaja za podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da je predlozima za izvršenje traži o namirenje novčanog potraživanja koje su mu dosuđen a u parničnom postupku . Međutim, ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe u predmetnim izvršnim postupcima, Ustavni sud je utvrdio da on, nakon donošenja rešenja o delimičnoj obustavi postupka, odnosno navedenog rešenja Okružnog suda kojim je potvrđeno rešenje o izvršenju, do odlučivanja po ustavnoj žalbi nisu ispoljio nikakvu zainteresovanost niti za tok, niti za okončanje izvršnih postupka.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vode pred Osnovnim sudom Čačku u predmetima I. 33367/10 i I. 8694/10.

Ustavni sud je utvrdio da je nesprovođenjem izvršnih postup aka povređeno i pravo podnosioca ustavne žalbe na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Naime, svako novčano i nenovčano potraživanje koje neko ima na osnovu izvršne isprave, bilo da je u pitanju pravnosnažna sudska odluka ili sudsko poravnanje ili sa njima Zakonom o izvršnom postupku izjednačena isprava u pogledu izvršnosti, ulazi u imovinu poverioca. Stoga, nesprovođenje izvršenja na osnovu izvršnih isprav a predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava

Na osnovu navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u prvom delu tačke 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 2. izreke odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupci okončali u najkraćem roku.

5. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda I. 4402/10, a u vezi sa navodima podnosioca ustavne žalbe kojima je istakao povredu ustavnih prava u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u predmetu I. 177/07, utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nije bio stranka u tom postupku. Naime, u izvršnom postupku I. 177/07 koji se vodio pred Opštinskim sudom, a sada pred Osnovnim sudom u predmetu I. 4402/10, stranke su J. k. p. „Č.“ u svojstvu izvršnog poverioca i M. N. u svojstvu izvršnog dužnika. Stoga je Ustavni sud utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nije aktivno legitimisan za podnošenje ustavne žalbe u odnosu na postupak Opštinskog suda I. 177/07 , pa je ustavnu žalbu u tom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje , kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede ustavnog prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje, a posebno dužinu trajanja izvršnog postupka i ponašanje podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću sopstvenu praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije opredelio zahtev za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je rešio kao u tački 4. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnim izvršnim postupcima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti