Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog dužine postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iako je krivični postupak trajao skoro sedam godina, njegova izuzetna činjenična i pravna složenost opravdava dužinu trajanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4907/2010
13.06.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Milovanovića iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Slobodana Milovanovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požegi u predmetu K. 149/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodan Milovanović iz Užica je 24. novembra 2010. godine , preko punomoćnika Miodraga Maksimovića, advokata iz Užica, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požegi u predmetu K. 149/10.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da je pred Opštinskim sudom u Požegi u predmetu Ki. 91/05 protiv njega podnet zahtev za sprovođenje istrage zbog krivičnog dela iz člana 194. stav 1. u vezi sa članom 187. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije; da je Opštinsko javno tužilaštvo u Požegi 30. maja 2008. godine protiv njega i drugih lica podiglo optužnicu zbog krivičnog dela iz člana 288. stav 1. u vezi sa članom 278. Krivičnog zakonika i krivičnog dela iz člana 263. istog zakonika; da iz navedenog sledi da je „prošlo više od šest godina od kada je započet krivični progon“ i da glavni pretres još nije započet; da je „od samog početka insistirao kod suda da se postupak sprovodi bez odugovlačenja“ i da se „u tom pravcu“ obraćao predsednicima Okružnog suda u Užicu i Opštinskog suda u Požegi; da ga je „ovoliko odugovlačenje i nesuđenje u razumnom roku dovelo u poziciju takozvanog sudijskog raspeća ili optuženičkog raspeća“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označen og prava i naredi otklanjanje štetnih posledica.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu odgovora na ustavnu žalbu i izvršenog uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Požegi K. 149/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Postupajući po zahtevu za sprovođenje istrage Kt. 350/05 Opštinskog javnog tužilaštva u Požegi od 16. avgusta 200 5. godine, istražni sudija Opštinskog suda u Požegi je 28. decembra 2005. godine, nakon saslušnja osumnjičenih, doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 91/05 protiv Slobodana Milovanovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, i protiv B.M. i Lj.D, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili po jedno krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 194. stav 1. u vezi sa članom 187. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije.

Protiv rešenja o sprovođenju istrage sva tri osumnjičena lica su 2. februara 2006. godine izjavila zajedničku žalbu , koja je odbijena rešenjem Opštinskog suda u Požegi Kv. 11/06 od 1. marta 2006. godine.

Istraga je potom proširena (nakon saslušanja četvoro osumnjičenih) po zahtevima za proširenje istrage Opštinskog javnog tužilaštva u Požegi Kt. 350/05 od 11. novembra 2005. godine i od 9. marta 2006. godine, rešenjima istražnog sudije Opštinskog suda u Požegi Ki. 91/05 od 28. aprila 2006. i od 26. juna 2006. godine, i to: 1) prema podnosiocu ustavne žalbe i prema B.M. i Lj.D, zbog postojanja osnovane sumnje da su kao saizvršioci izvršili krivično delo teško delo protiv opšte sig urnosti iz člana 288. stav 1. u vezi sa članom 280. stav 2. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika; 2) prema M.G, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sig urnosti iz člana 288. stav 1. u vezi sa članom 280. stav 2. Krivičnog zakonika; 3) prema Lj.D, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršila krivično delo zagađivanje životne sredine iz člana 133 . stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije.

Protiv oba rešenja o proširenju istrage osumnjičeni su izjavljivali žalbe, koje su kao neosnovane odbijene rešenjima Opštinskog suda u Požegi Kv. 34/06 od 26. maja 2006. godine i Kv. 45/06 od 24. avgusta 2006. godine.

Tokom trajanja istražnog postupka saslušano je 24 svedoka (u periodu od 9. oktobra do 15. novembra 2006. godine) i sprovedeno je medicinsko veštačenje na okolnost trovanja oštećenih lica (32) olovnim oksidom . Nalaz sa mišljenje m veštaka je dostavlje n sudu 23. januara 2007. godine, n akon čega su spisi predmeta predati Opštinskom javnom tužilaštvu u Požegi na dalju nadležnost. Po zahtevu za dopunu istrage Opštinskog javnog tužilaštva u Požegi Kt. 350/05 od 28. marta 200 8. godine, veštak medicinske struke je dao dopunu veštačenja 2. aprila 2008. godine i spisi predmeta su ponovo dostavljeni tužilaštvu.

Opštinsko javno tužilaštvo u Požegi je 30. maja 2008. godine podiglo optužnicu protiv podnosioca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sig urnosti iz člana 288. stav 1. u vezi sa članom 278. stav 2. Krivičnog zakonika i krivičnog dela zagađenje životne sredine iz člana 263. stav 1. Krivičnog zakonika. Optužnica je podignuta i protiv još pet lica.

Protiv navedene optužnice su okrivljeni i njihovi branioci sukcesivno izjavljivali prigovore.

Rešenjima Opštinskog suda u Požegi Kv. 17/08, 18/08, 19/08, 20/08 i 23/08 od 16. decembra 2008. godine su svi izjavljeni prigovori protiv optužnice odbijeni kao neosnovani, nakon čega su se stekli procesni uslovi za zakazivanje glavnog pretresa.

Tokom trajanja postupka, rešenjima Osnovnog suda u Požegi K. 149/10 od 5. februara 2010. godine i K. 149/10 od 7. decembra 2011. godine spojeni su krivični postupci u predmetima Osnovnog suda u Požegi K. 149/10, K. 520/10 i K. 832/10, radi sprovođenja jedinstvenog postupak i donošenja jedne presude.

Do donošenja prvostepene presude 7. decembra 2012. godine , sud je ročište za glavni pretres zakazao 19 puta , od kojih je održano pet. Tako je, pored ostalog, 23. juna 200 9. godine pretres odložen na zahtev podnosioca ustavne žalbe, 25. oktobra 2011. godine nije održan zbog nedolaska branioca podnosioca, dok 28. septembra 2012. godine nije pristupio uredno pozvani podnosilac ustavne žalbe. Takođe, glavni pretres je više puta odlagan zbog nedolaska ili neprivođenja jedne od okrivljenih, kao i zbog toga što su ista okrivljena i jedan od oštećenih, tražili izuzeće postupajućeg sudije, kao i izuzeće Osnovnog javnog tužioca u Požegi i svih njegovih zamenika. Pretres od 18. jula 2012. godine nije održan zbog sprečenosti OJT u Požegi usled smrtnog slučaja, i to uz saglasnosti svih okrivljenih i njihovih branilaca.

Na održanim ročištima za glavni pretres su saslušani okrivljeni i ispitan je veliki broj svedoka.

Presudom Opštinskog suda u Požegi K. 149/10 od 7. decembra 20 12. godine, pored ostalog, okrivljeni Slobodan Milovanović je : 1) oglašen krivim za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. u vezi sa članom 278. stav. 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda; 2) oslobođen od optužbe za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika i 3) odbijena je optužba za krivično delo zagađenje životne sredine iz člana 263. stav 1. Krivičnog zakonika usled nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja .

4. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog krivičnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni postupak u odnosu na podnosioca započeo 28. decembra 2005. godine, donošenjem rešenja o sprovođenju istrage Opštinskog suda u Požegi Ki. 91/05, a da je nepravnosnažno okončan 7. decembra 20 12. godine, donošenjem prvostepene presude Osnovnog suda u Požegi K. 149/10, te da je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe postupak ukupno traje skoro sedam godina . Navedeno, samo po sebi, može ukazati da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je navedeni krivični postupak vođen protiv podnosioca ustavne žalbe zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti, produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja i krivičnog dela zagađenje životne sredine, kao i protiv još pet lica zbog više krivičnih dela. Ustavni sud je dalje utvrdio da je u toku istražnog postupka postupano po zahtevu za sprovođenje i dva zahteva za proširenje istrage, te da je sud u ovom periodu saslušao 24 svedoka i sproveo medicinsko veštačenje na okolnost trovanja oštećenih lica (32) olovnim oksidom, koje je dopunjavano. Ustavni sud je utvrdio i da je sud do donošenja prvostepene presude spojio tri krivična postupka u jedan, radi vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne presude, upravo iz razloga celishodnosti i ekonomičnosti. Po oceni Ustavnog suda, sve napred navedeno nesporno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka i pored činjenice da je u jednom trenutku bilo zastoja u vođenju postupka .

Ustavni sud je ocenio da je, s obzirom na to da je bio okrivljeni u osporenom krivičnom postupku, na strani podnosioca postojao opravdani interes za efikasno odvijanje navedenog postupka i njegovo okončanje u što kraćem roku. Međutim, Ustavni sud je utvrdio i da nekoliko puta pretres nije održan upravo zbog podnosioca ustavne žalbe.

Imajući u vidu nesumnjivu složenost činjeničnih i pravnih pitanja, okolnost da je sud odlučivao o optužbama protiv šest okrivljen ih lica zbog više krivičnih dela, kao i da je tri postupka spojeno u jedan, po oceni Ustavnog suda, Osnovni sud u Požegi nije ni bio u situaciji da postupa bitno delotvornije i efikasnije.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Požegi u predmetu K. 149/10 nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ).

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog dužine postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti