Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i neiscrpljenosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka u radnom sporu. Deo žalbe koji se odnosi na prvobitni postupak je neblagovremen, dok je deo koji se odnosi na postupak ponavljanja nedopušten jer podnositeljka nije izjavila reviziju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4908/2010
05.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepečević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mirjane Kostić iz sela Gorčinci, opština Babušnica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. maja 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

       
1. Odbacuje se ustavna žalba Mirjane Kostić izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Pirotu P1. 1222/03 od 7. juna 2007. godine, presude Okružnog suda u Pirotu Gž. 629/07 od 13. avgusta 2007. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Rev.II 1563/07 od 8. maja 2008. godine, rešenja Osnovnog suda u Pirotu P1. 1222/03 od 9. septembra 2010. godine i rešenja Višeg suda u Pirotu Gž. 372/10 od 28. oktobra 2010. godine.
       
2. Odbacuje se ustavna žalba Mirjane Kostić izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Pirotu P1. 1222/03.

O b r a z l o ž e nj e

       

1. Mirjana Kostić iz sela Gorčinci, opština Babušnica, preko punomoćnika Dragutina Vidosavljevića, advokata iz Leskovca, podnela je Ustavnom sudu 24. novembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na rad iz člana 60. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Pirotu P1. 1222/03.
       
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, dok je u stavu 2. navedenog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Prema odredbi člana 84. stav 1. istog Zakona, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je po tužbi podnositeljke ustavne žalbe pred Opštinskim sudom u Pirotu, u predmetu P1. 1222/03, vođen parnični postupak protiv tuženog „Tigar MH“ d.o.o. Program unutrašnjih guma Pirot, koji je pravnosnažno okončan osporenom presudom Okružnog suda u Pirotu Gž. 629/07 od 13. avgusta 2007. godine. Revizija tužene izjavljena protiv navedene drugostepene presude delimično je odbijena, a delimično odbačena osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev.II 1563/07 od 8. maja 2008. godine.
Podnositeljka ustavne žalbe je podnela predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka koji je Osnovni sud u Pirotu odbio osporenim rešenjem P1. 1222/03 od 9. septembra 2010. godine. Viši sud u Pirotu je osporenim rešenjem Gž. 372/10 od 28. oktobra 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnositeljke predloga i potvrdio prvostepeno rešenje.

4. Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da podnositeljka smatra da postupak u kome je odlučivano o njenom tužbenom zahtevu i postupak u kome je odlučivano o predlogu za ponavljanje parničnog postupka predstavljaju jedinstvenu celinu, te da je ustavna žalba dopuštena i u odnosu na ranije donete odluke.
       
U tom smislu, Ustavni sud najpre ukazuje da se pod jedinstvenim parničnim postupkom podrazumeva postupak koji se vodi pred prvostepenim sudom i drugostepenim sudom, kao i postupak po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti, pod uslovom da su ova vanredna pravna sredstva u konkretnom slučaju bila dozvoljena Zakonom o parničnom postupku i da ih je podnosilac ustavne žalbe izjavio na način i pod uslovima propisanim tim zakonom. Nasuprot tome, u postupku koji se vodi po predlogu za ponavljanje parničnog postupka odlučuje se samo o tome da li su ispunjene procesne pretpostavke za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka, te iz tih razloga ovaj postupak po svojoj prirodi ne predstavlja sastavni deo, niti nastavak parničnog postupka koji je već prethodno pravosnažno završen, te stoga sa njim ne čini jedinstvenu celinu.
       
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je parnični postupak koji je vođen u predmetu Opštinskog suda u Pirotu P1. 1222/03 i postupak za ponavljenje pravnosnažno okončanog postupka koji se vodio u predmetu Osnovnog suda u Pirotu P1. 1222/03, posmatrao kao odvojene postupke.
   
5. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kom se osporava presuda Opštinskog suda u Pirotu P1. 1222/03 od 7. juna 2007. godine, presuda Okružnog suda u Pirotu Gž. 629/07 od 13. avgusta 2007. godine i presuda Vrhovnog suda Srbije Rev.II 1563/07 od 8. maja 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da je punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe osporenu revizijsku presudu, kao sudsku odluku po poslednjem izjavljenom pravnom sredstvu, svakako primio pre 9. septembra 2010. godine, kada je doneto prvostepeno rešenje po predlogu za ponavljanje postupka. Kako je ustavna žalba izjavljena 24. novembra 2011. godine, dakle nakon isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog zakona.
       
Ustavni sud ističe da na drugačije rešenje u ovom predmetu ne utiče ni činjenica da se ustavnom žalbom ukazuje i na povredu prava na suđenje u razumnom roku u navedenom parničnom postupku. Naime, Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede označenog ustavnog prava izjavi i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle, dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan, ali kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva, tada se blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan prijema osporenog pojedinačnog akta kojim se iscrpljuju pravna sredstva za zaštitu povređenih prava, odnosno na isti način kao kada se u ustavnoj žalbi ističe povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava. Stoga je ustavna žalba odbačena u skladu sa odredbom člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu i u delu kojim je traženo da se utvrdi da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Pirotu, Okružnim sudom u Pirotu i Vrhovnim sudom Srbije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
       
6. Povodom navoda ustavne žalbe da je osporenim rešenjima Osnovnog suda u Pirotu P1. 1222/03 od 9. septembra 2010. godine i Višeg suda u Pirotu Gž. 372/10 od 28. oktobra 2010. godine, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, jer su odluke donete „na osnovu stavova nenadležnih sudova“, Ustavni sud, kao prvo, načelno ukazuje da se u postupku po predlogu za ponavljanje parničnog postupka ne odlučuje o pravima i obavezama podnosioca predloga, već samo o tome da li su ispunjene procesne pretpostavke za ponavljanje postupka, te stoga, prema stavu Ustavnog suda, sudske odluke donete u ovom postupku ne predstavljaju pojedinačne akte protiv kojih se, u smislu člana 170. Ustava, odnosno člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba. Sa druge strane, odredbom člana 412. stav 4. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) propisano je da je protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravosnažno odlučeno o predlogu za ponavljanje postupka uvek dozvoljena revizija, te kako iz ustavne žalbe proizlazi da podnositeljka nije podnela reviziju protiv osporenog drugostepenog rešenja Višeg suda u Pirotu, to sledi da u konkretnom slučaju ustavna žalba ne bi bila dopuštena i iz razloga što pre njenog izjavljivanja protiv osporenih akata nisu iskorišćena sva Zakonom propisana pravna sredstva. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
   
7. Na osnovu svega iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 1452/2008: Utvrđena povreda prava na pravično suđenje zbog arbitrerne primene stambenog prava
• Už 3759/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti
• Už 1968/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedopuštenosti i neblagovremenosti
• Už 5343/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv odluka o ponavljanju postupka