Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko šest godina, i dosuđuje podnosiocu naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra. Zahtev za troškove postupka se odbija.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ž. G . iz Inđije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. aprila 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ž. G . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 864/16 (ranije predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 5118/11, a zatim Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1. 141/14) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. G . iz Inđije je , 24. aprila 2018. godine, preko punomoćnika N. J , advokata iz Inđije, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 864/16.

Podnosilac ustavne žalbe je detaljno obrazložio hronološki tok parničnog postupka, kao i sadržinu sudskih odluka donetih u parnici u kojoj je imao svojstvo tužioca, navodeći da je 17. novembra 2011. godine podneo tužbu protiv tuženog poslodavca radi naknade štete zbog neisplaćene zarade i uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i da je postupak pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 479/18 od 2. marta 2018. godine, te mu je zbog dužine trajanja parničnog postupka od šest godina i četiri meseca, a koji nije bio složen, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Zahtevao je naknadu nematerijalne štete kao i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, priloženu dokumentaciju i spise predmeta Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1. 864/16, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 18. novembra 2011. godine podneo Prvom osnovnom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženog poslodavca AD „I.“ Beograd, radi isplate neisplaćene zarade i uplate doprinosa.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 5118/11 od 4. juna 2012. godine odbačena je tužba kao neuredna i sud se oglasio apsolutno nenadležnim u pogledu odlučivanja o delu tužbenog zahteva za uplatu doprinosa po osnovu obaveznog socijalnog osiguranja .

Podnosilac je 17. jula 2012. godine podneo žalbu protiv navedenog rešenja i rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1. 602/12 od 17. decembra 2013. godine ukinuto je rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 5118/11 od 4. juna 2012. godine i predmet je vraćen prvostepenom, tada nadležnom Trećem osnovnom sudu u Beogradu, na ponovni postupak.

Pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu predmet je dobio broj P1. 141/14 i održano je četiri ročišta, na kojima su saslušane parnične stranke, izvršen je uvid u određenu dokumentaciju, između ostalog, visinu zarada podnosioca u spornom periodu i saslušani su svedoci, dok dva ročišta nije održano zbog obustave rada advokata.

Podneskom od 16. oktobra 2015. godine podnosilac je tražio preinačenje tužbe i rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1. 141/14 od 3. novembra 2015. godine dozvoljeno je preinačenje tužbe , tako da je pored prvobitnog tužbenog zahteva traženo i utvrđenje ništavosti s porazuma o regulisanju međusobnih prava i obaveza, zaključenog između parničnih stranaka 23. decembra 2009. godine.

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1. 141/14 od 7. aprila 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđena je ništavost dela sporazuma o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada broj 2219/1 od 23. decembra 2009. godine zaključenog između stranaka; u stavu drugom izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu na ime neisplaćene zarade za period jul-decembar 2009. godine isplati ukupan iznos od 110.350,09 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaku mesečnu zaradu , i to za periodično opredeljene mesečne novčane iznose bliže određen e ovim stavom izreke ; u stavu treć em izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu preko dosuđenih mesečnih iznosa zarada, pa do traženih iznosa zarada za period jul, oktobar i novembar 2009. godine; u stavu četvrtom izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 146.200,00 dinara .

Protiv navedene presude tuženi je 31. maja 2016. godine izjavio žalbu , a podnosilac 2. juna 2016. godine.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2762/16 od 2. septembra 2016. godine, u stavu prvom izreke, potvrđ ena je prvostepena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1. 141/14 od 7. aprila 2016. godine u stavu prvom njene izreke, a žalba tuženog u tom delu je odbijena kao neosnovana; u stavu drugom izreke ukinuta je prvostepena presuda u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke i predmet je u ukinutom del u vrać en prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P1. 864/16 i održana su dva ročišta na kojima je izvršen uvid u celokupne spise predmeta i saslušani su tužilac i svedoci.

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1. 864/16 od 11. maja 2017. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu na ime neisplaćene zarade za period od jula do decembra 2009. godine, isplati ukupan iznos od 110.350,09 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene iznose, počev od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa, pa do isplate, u visini i od datuma bliže označenih izreci; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu preko dosuđenih mesečnih iznosa zarada do traženih iznosa za jul, oktobar i novembar 2009. godine, sa pripadajućom zateznom kamatom; u stavu trećem izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 191.200,00 dinara.

Protiv navedene presude podnosilac je izjavio žalbu 5. jula 2017. godine, a tuženi 17. jula 2017. godine.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 479/18 od 2. marta 2018. godine, u stavu prvom izreke, odbij ene s u kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrđ ena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1. 864/16 od 11. maja 2017. godine u stavu prvom i drugom izreke; u stavu drugom izreke potvrđeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, u delu kojim je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 96.700,00 dinara, a u preostalom delu je preinačen i odbij en kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka preko dosuđenog, pa do traženog iznosa; u stavu trećem izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20) je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku , da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova, da je nepostupanje sudije u vremenskom okviru osnov za pokretanje disciplinskog postupka u skladu sa odredbama Zakona o sudijama (član 10.) .

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ustavni sud konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, ukupno trajanje parničnog postupka od šest godina i četiri mesec a ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka kako po praksi ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Ustavni sud nalazi da je p retežan doprinos trajanju postupka koji je prekoračio standard suđenja u razumnom roku dao prvostepeni sud koji je meritorno odlučio nakon četiri godine i pet meseci od podnete tužbe.

Međutim, po oceni Suda, drugostepeni sud je efikasno postupao jer je prvi žalbeni postupak trajao tri mesec a, ponovni prvostepeni postupak je trajao osam meseci, a drugi po redu žalbeni postupak, kojim je parnica pravnosnažno okončana, trajao je takođe osam meseci.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora bio od materijalnog značaja za podnosioca i podnosi lac je ima o legitiman interes da se postupak okonča u razumnom roku. Ispitujući ponašanje podnosi oca, Sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka .

Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio složen jer tokom njegovog trajanja nije bilo posebno kompleksnih činjeničnih i pravnih pitanja koje je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 864/16 (ranije pred met Prv og osnovn og sud a u Beogradu P1. 5118/11, a zatim Treć eg osnovn og sud a u Beogradu P1. 141/14), te je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja parničnog postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br . 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

8. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti