Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku koji traje 22 godine. Zbog izuzetno neefikasnog postupanja suda, podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od po 200 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4917/2010
16.01.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Katarina Manojlović Andrić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milene Korać, Nenada Dimitrijevića, Milutina Garčeva, Slobodana Erdevika, Milene Vaščić i Miroslava Torbice, svih iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. januara 201 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavne žalba Milene Korać, Nenada Dimitrijevića, Milutina Garčeva, Slobodana Erdevika, Milene Vaščić i Miroslava Torbice i utvrđuje da je u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu R1. 7/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Novom Sadu R. 609/06) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milena Korać, Nenad Dimitrijević, Milutin Garčev, Slobodan Erdevik, Milena Vaščić i Miroslav Torbica, svi iz Novog Sada, preko punomoćnika Živote Vaščića, advokata iz Novog Sada, izjavili su 26. novembra 2010. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 16. maja 2012. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu R1. 7/10, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je predmetni vanparnični postupak pokrenut 31. oktobra 1990. godine, kao i da je prva odluka u tom postupku, koji još nije okončan, doneta posle 13 godina. Podnosioci su istakli zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova podnošenja ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu R1. 7/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Opštinskog sekretarijata za opštu upravu i zajedničke poslove opštine Liman u Novom Sadu od 3. aprila 1989. godine Stambenoj zadruzi „Podunavlje“ je ustanovljeno pravo na pretvaranje zajedničkih prostorija, sušionica u stan , u ulici Balzakova br. 52. i 54. u Novom Sadu u jednu stambenu jedinicu površine 46,56 m² . Istim rešenjem određeno je da nosiocima prava raspolaganja i etažnim vlasnicima prestaje pravo trajnog korišćenja navedenih sušionica, a da su svi nosioci stanarskog prava i etažni vlasnici u zgradi dužni da investitoru omoguće neometan pristup predmetnim prostorijama. U tom momentu podnosioci ustavne žalbe Milutin Garčev i Miroslav Torbica, kao i Milovan Korać, otac podnositeljke ustavne žalbe Milene Korać, su bili neki od etažnih vlasnika na stanovima u označenim zgradama, dok su podnosioci ustavne žalbe Slobodan Erdevik i Nenad Dimitrijević bili neki od više nosilaca stan arskih prava na stanovima u označenim zgradama.

S obzirom na to da u posebnom postupku nije postignuta saglasnost u pogledu naknade za oduzimanje trajnog prava korišćenja zajedničkih prostorija, Opštinski sekretarijat za urbanizam, stambene poslove i zaštitu životne sredine je 31. oktobra 1990. godine dostavio Opštinskom sudu u Novom Sadu spise predmeta, kako bi taj sud u vanparničnom postupku, u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji SAP Vojvodine, a u vezi sa Zakonom o nadziđivanju zgrada i pretvaranju zajedničkih prostorija u stanove SAP Vojvodine, utvrdio ovu naknadu.

Povodom ovog pitanja formiran je predmet R. 1096/90 sa 51 predlagačem, dok je kao protivni k predlagača označen a Stambena zadruga „Podunavlje“ iz Novog Sada, a kao umešač M.B. – kupac stana nastalog pretvaranjem predmetnih zajedničkih prostorija.

Do donošenja prvog prvostepenog rešenja zakazano je osam ročišta, od kojih je pet održano. U periodu od 11. februara 1993. godine do 28. novembra 2001. godine nije zakazano nijedno ročište. Takođe, u ovom periodu, na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Novom Sadu od 12. februara 1998. godine , podnositeljka ustavne žalbe Milena Vaščić je postala vlasnik ½ idelnih delova stana podnosioca Milutina Garčeva . U periodu neposredno po podnošenju predloga, svi nosioci stanarskog prava u označenim zgradama su, na osnovu ugovora o otkupu stanova, postali vlasnici tih stanova, te su se oni pojavili kao predlagači u ovom vanparničnom postupku.

Rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu R. 1096/90 od 21. maja 2003. godine, ispravljenim rešenjem od 24. novembra 2004. godine, utvrđena je naknada predlagačima zbog prestanka prava trajnog korišćenja predmetnih prostorija, pretvorenih u jedan jednosoban stan površine 46,65 m². Ovo rešenje je ukinuto rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 919/05 od 29. marta 2006. godine, a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku predmet je dobio broj R. 609/06. Do uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini održano je deset ročišta, dok sedam zakazanih ročišta nije održano. Tokom period a od 5. decembra 2007. godine do 11. decembra 2008. godine nije zakazano nijedno ročište. Takođe, u ovom periodu predlagač Milo van Korać je preminuo, a podnositeljka ustavne žalbe Milena Korać je rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu iz 2007. godine oglašena za naslednika. pok. Milovana Koraća.

Podneskom od 4. maja 2007. godine umešač u ovom vanparničnom postupku je ponudio da predlagačima isplati na ime naknade zbog oduzimanja trajnog prava korišćenja iznos od 10.000 evra. Na ročištu održanom 1 9. septembra 2007. godine punomoćnik predlagača, sin podnositeljke Milene Vaščić, u ime predlagača nije prihvatio ovu ponudu jer njom nisu obuhvaćeni troškovi za punomoćnike.

Tokom 2010. godine postupak je nastavio da se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, a predmet je dobio prvo broj R. 21/10, a potom, od 22. septembra 2010. godine - broj R1. 7/10. Do zaključenja rasprave zakazano je deset ročišta, od kojih dva nisu održana. U toku ovog dela postupka deo predlagača, vlasnici stanova u jednoj od označenih zgrada, su podneskom od 10. juna 2010. godine „precizirali“ predlog i tražili kao naknadu novčane iznose saglasno nalazu veštaka od 4. maja 2010. godine , u ukupnom iznosu od 9.610,20 evra i to, između ostalog, predlagačima Milutinu Garčevu i Mileni Vaščić ukupno 202,50 evra, predlagačima Slobodanu Erdeviku 202,50 evra, Miroslavu Torbici 199,80 evra, Nenadu Dimitrijeviću 143,10 evra i Mileni Korać 221,40 evra. Vlasnici stanova u drugo zgradi nisu prihvatili ovaj iznos, smatrajući da je on znatno ispod tržišne vrednosti dobijenog stana.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu R1. 7/10 od 2. novembra 2011. godine određen je prekid ovog vanparničnog postupka, jer je, prema izvodu iz registra Agencije za privredne registre, protivnik predlagača Stambena zadruga „Podunavlje“ iz Novog Sada 16. decembra 2010. godine brisana iz Registra . Prema označenom rešenju, prekinuti postupak će se nastaviti na predlog učesnika postupka, kada se za to steknu uslovi. Protiv ovog rešenja predlagači su izjavili žalbu , ne osporavajući utvrđene iznose za naknadu.

Viši sud u Novom Sadu, u postupku po žalbi, doneo je rešenje Gž. 3027/2012 od 5. oktobra 2012. godine, kojim je usvojio žalbu predlagača i ukinuo rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu R1. 7/10 od 2. novembra 2011. godine, a predmet vratio na ponovni postupak. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da je Opštinski sud u Novom Sadu rešenjem R. 609/06 od 5. jula 2007. godine odredio spajanje tog postupka i još dva vanparnična postupka u kojima su kao protivnici predlagača bili označeni M.B. i Grad Novi Sad, te da nije jasno zašto je M.B. označen u prvostepenom rešenju kao umešač, kao i da iz tog rešenja nije jasno da li je postupak morao da bude prekinut u odnosu na sve protivnike predlagača. Spisi predmeta su 25. oktobra 2012. godine vraćeni Osnovnom sudu u Novom Sadu.

4. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolonosti, Ustavni sud je konstatovao da predmetni vanparnični postupak traje 22 godine i da se postupak sada vodi pred prvostepenim organom.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, podnošenjem predloga za izvršenje, a završava sprovođenjem izvršenja, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja izvršnog postupka.

Navedeno trajanje vanparničnog postupka, u okolnostima konkretnog slučaja, samo po sebi ukazuje da taj postupak nije okončan u okviru granica razumnog roka. Pri ovoj oceni Ustavni sud je imao u vidu i da vanparnični sud u dva perioda od osam, odnosno godinu dana nije zakazao nijedno ročište, kao i da se posle 22 godine postupak još uvek vodi pred prvostepenim sudom. Takođe, Ustavni sud je imao u vidu i izvesnu složenost postupka, pre svega zbog većeg broja predlagača, ali je ocenio da to ne može biti opravdanje navedenoj dužini trajanja predmetnog vanparničnog postupka, tim pre što je na sudu bilo da na početku postupka odredi ko može biti učesnik u tom postupku.

Ustavni sud je ocenio i da predmetni postupak nije bio od posebnog značaja za podnosioce ustavne žalbe, s obzirom na vrednost naknade koja im eventualno pripada, o čemu će vanparnični sud da donese odluku. Takođe, prema oceni Ustavnog sud a, i podnosioci su time što su tek nakon tri godine od učinjene ponude za isplatu naknade odlučili da prihvate čak i nešto niži novčani iznos, uticali na dužinu trajanja postupka.

5. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je izuzetno neefikasnim i nedelotvornim postupanjem vanparničnog suda u označenom postupku podnosi ocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1 Zakon o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Kako predmetni postupak nije okončan, Ustavni sud je u tački 3. izreke, kao vid otklanjanja štetnih posledica učinjene povrede, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se taj postupak okončao u najkraćem roku.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 200 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave .

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, značaj koji odluka u tom postupku ima za podnosioce, kao i njihov doprinos dužini trajanja tog postupka . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava, učinjenu neefikasnim i nedelotvornim postupanjem vanparničnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu ovog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti