Odluka Ustavnog suda o pravičnosti postupka za odavanje vojne tajne M. S

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu M. S. u vezi sa povredom prava na javnu raspravu. Sud je utvrdio da je isključenje javnosti sa glavnog pretresa bilo neophodno i opravdano radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti i poverljivih vojnih podataka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4917/2022
28.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća, i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić i dr Mihajlo Rabrenović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. S. izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu K. 219/15 od 5. februara 2021. godine, presude Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 465/21 od 22. novembra 2021. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 593/22 od 5. jula 2022. godine, u odnosu na istaknutu povredu prava na javnu raspravu kao element prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S. iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 28. aprila 2022. godine, preko punomoćnika M. Đ, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 20. oktobra 2022. godine, protiv presude Višeg suda u Beogradu K. 219/15 od 5. februara 2021. godine, presude Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 465/21 od 22. novembra 2021. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 593/22 od 5. jula 2022. godine, zbog povrede prava iz čl. 32, 33, 34, 36. i 41. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je u toku postupka pred Apelacionim sudom u Beogradu učestvovala sudija koja je učestvovala i u ranijem toku postupka kroz kontrolu zakonitosti donošenja odluka prvostepenog suda, te da činjenica da su se okrivljeni i branioci na javnoj sednici održanoj dana 28. juna 2021. godine saglasili sa time da ista bude predsednik veća i odlučuje u drugostepenom postupku ne znači da je takvo postupanje u skladu sa zakonom, budući da su postojali razlozi za izuzeće i da je sudija sama morala da se izuzme i ne odlučuje u postupku donošenja drugostepene odluke; da je optužnica prekoračena; da se osporene presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati; da u konkretnom slučaju nisu postojali uslovi za isključenje javnosti sa glavnog pretresa; da u prvostepenom postupku nisu ponovo saslušani predloženi svedoci od strane podnosioca ustavne žalbe i da nisu izvedeni svi predloženi dokazi.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava, da poništi osporene presude, sa nalogom da se u roku od tri meseca od donošenja Odluke Ustavnog suda uklone štetne posledice, te da se podnosiocu nadoknadi šteta u iznosu od 1.000.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Višeg suda u Beogradu K. 219/15, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

- da je protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, vođen krivični postupak u predmetu Višeg suda u Beogradu K. 219/15;

- da je na glavnom pretresu od 2. novembra 2016. godine Viši sud u Beogradu doneo rešenje kojim je odlučio da se sa glavnog pretresa isključi javnost, a radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti;

- da je osporenom presudom Višeg suda u Beogradu K. 219/15 od 5. februara 2021. godine, između ostalog, stavom prvim izreke, okrivljeni M. S. oglašen krivim za krivično delo odavanje vojne tajne iz člana 415. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci.

U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno: da je odlukom veća, donetom na osnovu člana 363. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, sa glavnog pretresa isključena javnost radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, s obzirom na to da su predmet postupka, između ostalog, zapisnici sa sastanka Kolegijuma načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije iz 1999, 2000. i 2001. godine, kojima je odlukom Kabineta načelnika Generalštaba Vojske Srbije St. Pov. br. 2926-9 od 19. maja 2016. godine produžena oznaka tajnosti kojom su označeni u momentu donošenja, te su označeni stepenom tajnosti „poverljivo“ i „strogo poverljivo“, koji se, shodno članu 14. Zakona o tajnosti podataka, određuju radi sprečavanja nastanka štete odnosno teške štete po interese Republike Srbije, zbog čega je veće našlo da je isključenje javnosti sa glavnog pretresa neophodno radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, jer bi u protivnom podaci sadržani u označenim zapisnicima, o kojim se raspravljalo na glavnom pretresu bili učinjeni dostupnim javnosti, što je u suprotnosti sa oznakama tajnosti kojima su označeni u skladu sa zakonom; da je, pri tome, sud imao u vidu navode odbrane optuženog M.P, iznete tokom postupka, da su određeni zapisnici sa kolegijuma NGŠ VJ koji su predmet ovog postupka već učinjeni dostupnim javnosti, jer su dostavljeni Međunarodnom tribunalu u Hagu, te da im se može pristupiti preko sajta Haškog tribunala, ali su isti bez značaja za drugačiju odluku suda o isključenju javnosti sa glavnog pretresa, s obzirom na to da je, kako je sud utvrdio neposrednim uvidom u podatke na sajtu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju icty.org, o čemu je sačinjena službena beleška dana 29. juna 2020. godine, na ovaj način javnosti učinjen dostupnim samo deo zapisnika koji su predmet postupka i to oni održani 1999. godine, dok preostali nisu, zbog čega je sud našao da je isključenje javnosti bilo neophodno radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti;

- da su osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 465/21 od 22. novembra 2021. godine delimično usvojene žalbe Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, te je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu K. 219/15 od 5. februara 2021. godine u stavu prvom izreke samo u pogledu odluke o kazni u odnosu na okrivljenog M.P, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog M.P. osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, dok su u preostalom delu žalbe odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno da je Apelacioni sud u Beogradu održao sednicu veća, na kojoj je u skladu sa odredbama člana 447. stav 6. u vezi sa članom 363. stav 1. ZKP, delimično isključio javnost radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, s obzirom na to da predmet postupka predstavljaju zapisnici i dokumenta kojima je, saglasno dopisu načelnika Generalštaba SP. 23-8 od 24. januara 2020. godine, a u vezi sa odlukom SP. St. Pov. 2926-9 od 19. maja 2016. godine produžena oznaka tajnosti označena stepenom tajnosti „strogo poverljivo“ i to u delu sednice na kojoj će se izlagati sadržina ovih dokumenata i svi dokazi koji se odnose na analizu sadržine tih dokumenata, uključujući nalaz i mišljenje veštaka, stručnog savetnika i sva usmena izjašnjenja u vezi sa tim dokumentima, u delu sednice gde će se izlagati zaključivanje prvostepenog suda vezano za te izvedene dokaze i u delu izlaganja žalbi koje se odnose na navedene dokumente i dokaze u vezi sa istima; da je, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, pravilno prvostepeni sud zaključio da su u skladu sa odredbama člana 363. stav 1. ZKP bili ispunjeni uslovi da se isključi javnost radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, da su predmet postupka, između ostalog, zapisnici sa sastanka Kolegijuma načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije iz 1999, 2000. i 2001. godine, kojima je odlukom Kabineta načelnika Generalštaba Vojske Srbije St. Pov. 2926-9 od 19. maja 2016. godine produžena oznaka tajnosti kojom su označeni u momentu donošenja „poverljivo“ i „strogo poverljivo“; da je, budući da se u skladu sa odredbama člana 14. Zakona o tajnosti podataka, označeni stepeni tajnosti određuju radi sprečavanja nastanka štete odnosno teške štete po interese Republike Srbije i po nalaženju ovog suda, isključenje javnosti sa glavnog pretresa bilo neophodno radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti kako podaci sadržani u zapisnicima koji su predmet ovog postupka ne bi bili učinjeni dostupnim javnosti;

- da su osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 593/22 od 5. jula 2022. godine odbijeni kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti okrivljenih M.P, V.V. i M. S. podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K. 219/15 od 5. februara 2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 465/21 od 22. novembra 2021. godine u odnosu na istaknute povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok su u preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti okrivljenih odbačeni.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, između ostalog, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane (član 33. stav 5.); da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena (član 34. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da je tajnost pisama i drugih sredstava komunikacije nepovrediva (član 41. stav 1.); da su odstupanja dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom (član 41. stav 2.).

Članom 363. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19) propisano je da od otvaranja zasedanja, pa do završetka glavnog pretresa, veće može, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke ili branioca, ali uvek nakon njihovog izjašnjenja, isključiti javnost za ceo glavni pretres ili za jedan njegov deo, ako je to potrebno radi zaštite: 1) interesa nacionalne bezbednosti; 2) javnog reda i morala; 3) interesa maloletnika; 4) privatnosti učesnika u postupku; 5) drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu.

Članom 415. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 - ispravka, 107/05 - ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19), između ostalog, propisano je da će se ko neovlašćeno drugom saopšti, preda ili na drugi način učini dostupnim podatke koji predstavljaju vojnu tajnu ili pribavlja takve podatke u nameri da ih preda nepozvanom licu, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina (stav 1.), kao i da ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz koristoljublja ili u pogledu naročito poverljivih podataka ili radi objavljivanja ili korišćenja podataka u inostranstvu, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina (stav 2.).

5. Podnosilac smatra da mu je osporenim presudama Višeg suda u Beogradu K. 219/15 od 5. februara 2021. godine, Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 465/21 od 22. novembra 2021. godine i Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 593/22 od 5. jula 2022. godine povređeno pravo iz člana 32. Ustava. Pri tome, podnosilac navodi da je javnost nezakonito isključena sa glavnog pretresa, a čime mu je povređeno pravo na javnu raspravu, kao element prava na pravično suđenje. Ustavni sud je ocenio ove navode kao neosnovane.

Naime, Ustavni sud je, uvidom u osporene presude, utvrdio da one sadrže detaljno i jasno, ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje primene merodavnog prava, procenom da je sa dela glavnog pretresa na kome se izvode određeni osetljivi dokazi, potrebno isključenje javnosti radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti u skladu sa odredbom člana 363. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je stoga, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da su navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravno osnovani razlozi za tvrdnje o povredi prava na javnu raspravu, kao elementa prava na pravično suđenje.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da osporenim presudama Višeg suda u Beogradu K. 219/15 od 5. februara 2021. godine, Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 465/21 od 22. novembra 2021. godine i Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 593/22 od 5. jula 2022. godine, podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo iz člana 32. Ustava. Stoga je Sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud je, polazeći od činjenice da su ostala ukazivanja podnosioca o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i prava na odbranu iz člana 33. Ustava već jasno, precizno i razumljivo obrazložena i ocenjena kao neosnovana od strane prvostepenog i žalbenog suda, kao i Vrhovnog kasacionog suda, našao da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao relevantni i utemeljeni ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenih presuda.

Ustavni sud naglašava da saglasno praksi i stavovima kako ovog suda, tako i Evropskog suda za ljudska prava, pravo na pravično suđenje i pravo na odbranu u krivičnom postupku, iz čl. 32. i 33. Ustava, ne znači garanciju da će tokom sudskog postupka biti prihvaćeni svi dokazni predlozi okrivljenog, niti da će sud pokloniti veru svim dokazima odbrane. Naime, sud u svakom konkretnom slučaju ceni da li je i koje dokaze potrebno izvesti radi potpunog i pravilnog utvrđenja relevantnog činjeničnog stanja, kao i kojim dokazima će pokloniti veru odnosno kojim neće, a u presudi je dužan da izvedene dokaze oceni i obrazloži svoj stav u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, što je ovde detaljno učinjeno u prvostepenoj presudi.

Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje na to da nije ovlašćen da umesto i nakon nadležnih sudova ocenjuje izvedene dokaze u krivičnom postupku i da time preuzima sudsku nadležnost, niti da utvrđuje činjenično stanje, da se izjašnjava o postojanju krivičnog dela i krivice okrivljenog, kao i o celishodnosti vrste i visine izrečene kazne, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je dokazni postupak sproveden, odnosno da su dokazi cenjeni na očiglednu štetu neke od stranaka u postupku, što u konkretnom predmetu nije slučaj. Ustavni sud nije nadležan ni da ocenjuje zakonitost sudskih odluka koje su osporene ustavnom žalbom, već samo da ispita da li je postupak u kome su te odluke donete bio u celini pravičan.

Podnosilac navodi da je u toku postupka pred Apelacionim sudom u Beogradu učestvovala sudija koja je učestvovala i u ranijem toku postupka kroz kontrolu zakonitosti donošenja odluka prvostepenog suda, te da činjenica da su se okrivljeni i branioci na javnoj sednici održanoj 28. juna 2021. godine saglasili sa time da ista bude predsednik veća i odlučuje u drugostepenom postupku ne znači da je takvo postupanje u skladu sa zakonom, budući da su postojali razlozi za izuzeće i da je sudija sama morala da se izuzme i ne odlučuje u postupku donošenja drugostepene odluke. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da nije bilo uslova da se upusti u ocenu ovih navoda ustavne žalbe, budući da podnosilac nije precizirao na koje odluke prvostepenog suda se isti odnose. Pri tome, Sud je imao u vidu činjenicu da je ustavna žalba izjavljena preko punomoćnika iz reda advokata.

U odnosu na istaknutu povredu prava iz čl. 34, 36. i 41. Ustava, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Polazeći od svega navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, čiji navodi ne ukazuju prima facie da su osporene presude rezultat proizvoljnosti i arbitrernosti u postupanju, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka Ustavnog suda o pravičnosti postupka za odavanje vojne tajne M. S

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti