Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Sud se poziva na svoju raniju odluku u istom predmetu, gde je utvrđeno da pravo nije povređeno. Ostali navodi žalbe su odbačeni.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. J. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. jula 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. J. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Beogradu u predmetu K. 410/09, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. J. iz B. je 18. oktobra 2011. godine podne o Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv „radnji državnog organa - Ministarstva pravde“ i „radnji državnog organa – Apelacionog suda u Beogradu“, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, posebnih prava okrivljenog i prava na pretpostavku nevinosti, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 33. st. 5. i 6 . i člana 34. stav 3. Ustava. U ustavnoj žalbi je istaknuta i povreda člana 6. stav 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se označena odredba Evropske konvencije sadržinski ne razlikuje od prava zajemčenog Ustavom, to Ustavni sud postojanje njegove povrede ceni u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi:

- da su mu povređena prava iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava, jer je „tek nakon pet godina doneta pravnosnažna presuda“;

- da su mu povređen a prav a iz člana 32. stav 1. i člana 34. stav 3. Ustava, jer je prvostepena presuda Okružnog suda u Beogradu K. 410/09 od 24. novembra 2009. godine zasnovana na dokazu koji je „u suprotnosti sa Ustavom“, budući da je u naredbi za veštačenje i nalazu i mišljenju veštaka o njegovom duševnom zdravlju i uračunljivosti oglašen krivim pre pravnosnažne presude, kao i jer Apelacioni sud u Beogradu „nije imao zakonskog osnova“ da potvrdi prvostepenu presudu „koja u sebi sadrži povredu pretpostavke nevinosti“;

- da mu je povređeno pravo iz člana 33. stav 5. Ustava, jer su odbijeni svi njegovi predlozi za dopunu dokaznog postupka, a koji „jasno ukazuju da on nije izvršilac krivičnog dela“;

- da mu je povređeno načelo zabrane diskriminacije, jer je, po njegovom mišljenju, trebalo da mu se sudi za krivično delo teške telesne povrede sa smrtnim ishodom, a ne za krivično delo ubistvo.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete i da „donese odluku da se obnovi sudski postupak u kojem će mu biti omogućeno da iznosi dokaze u svoju korist i da mu se sudi za krivično delo teške telesne povrede sa smtrnom posledicom a sve u skladu sa Ustavom“ .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi su jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta i da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane i da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. st. 5. i 6); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.).

4. Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe utvrdio da podnosilac ustavne žalbe osporava presudu Okružnog suda u Beogradu K. 410/09 od 24. novembra 2009. godine i presud u Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 6261/10 od 24. februara 2011. godine .

Ustavni sud je, na sednici održanoj 28. novembra 2013. godine , doneo Odluku Už – 4669/2011 kojom je, pored ostalog, odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu A . F. izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Beogradu u predmetu K. 410/09.

Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe u osporenom krivičnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, bio okrivljeni u istom krivičnom predmetu i da se nalazio u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i podnositeljka ustavne žalbe u predmetu Už - 4669/2011, Ustavni sud je ocenio da mu u postupku koji se vodio u predmetu Okružnog suda u Beogradu K. 419/09 nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, koje garantuj e odredb a člana 32. stav 1. Ustava. Ovakva odluka je utemeljena na razlozima datim u obrazloženju Odluke Ustavnog suda Už-4669/2011 od 28. novembra 2011. godine, koja je objavljena na internet stranici Ustavnog suda (www.ustavni.sud.rs.). Ustavni sud se nije posebno upuštao u ispitivanje istaknute povrede posebnog prava okrivljenog da mu se sudi bez odugovlačenja iz člana 33. stav 6. Ustava, jer je suština označenog prava istovetna opštoj ustavnoj garanciji suđenja u razumnom roku.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) i odlučio kao u prvom delu izreke.

5. Ispitujući postojanje pretpostavki za odlučivanje o delu ustavne žalbe kojim se u odnosu na osporene presude ističu povred e načela i prava iz člana 21, člana 32. stav 1. i člana 33. stav 5. Ustava, Ustavni sud nalazi da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označen ih načela i prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud preispita zakonitost osporenih ak ata. S tim u vezi, Ustavni sud i ovog puta ukazuje da formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih načela, kao i prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 34. stav 3. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se povreda prava na pretpostavku nevinosti ne može dovesti u ustavnopravnu vezu sa osporenim presudama kojima je pravnosnažno odlučeno o krivičnom delu podnosioca.

Sledom iznetog, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje i rešio kao u drugom delu izreke.

6. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b. stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.