Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravno sredstvo

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i poništio rešenje Vrhovnog kasacionog suda. Utvrđeno je da je revizija neosnovano odbačena zbog navodnog nedostatka punomoćja advokata, čime je podnositeljki povređeno pravo na pravno sredstvo zagarantovano Ustavom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Spomenke Miladin iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Spomenke Miladin i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 748/10 od 22. septembra 2010. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravno sredstvo , zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Vrhovnom kasacionom sudu da u roku od 60 dana od dana dostavljanja Odluke Ustavnog suda ponovi postupak po reviziji podnositeljke izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Šapcu Gž. 2271/08 od 26. januara 2009. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. Spomenka Miladin iz Beograda, preko punomoćnika Stanoja Pantelića, advokata iz Beograda, podnela je Ustavnom sudu 26. novembra 201 0. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 748/10 od 22. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravno sredstvo zajemčenog članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporenim revizijskim rešenjem odbačena kao nedozvoljena revizija podnosioca ustavne žalbe, jer „advokat Stanoje Pantelić nema punomoćje za izjavljivanje revizije, niti ga je u prethodnom toku postupka priložio“. Podnositeljka ustavne žalbe ističe da je navedeni advokat zastupao u postupku pred Opštinskim sudom u Šapcu u predmetu P. 3038/07, u kome se nalazi i uredno punomoćje priloženo 8. decembra 2005. godine, te da je na osnovu istog punomoćja izjavio žalbu u drugostepenom postupku, a potom i reviziju Vrhovnom kasacionom sudu. Podnositeljka ustavne žalbe predložila je da Ustavni sud poništi osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ) je iste sadržine kao odredba član a 170. Ustava .

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Opštinskog suda u Šapcu P. 3038/07 od 14. oktobra 2008. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, da se obavežu tuženi D. M, S. L. i M. M. da se sa svim licima i stvarima isele iz označene stambene zgrade. U stavu drugom izreke obavezana je tužilja da tuženima naknadi troškove spora u označenom iznosu. U uvodu presude, pored ostalog, navedeno je da punomoćnik tužilje u predmetnom sporu Stanoje Pantelić, advokat iz Šapca, kao i da je vrednost spora 550.000,00 dinara.

Presudom Okružnog suda u Šapcu Gž. 2271/08 od 26. januara 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, izjavljena od strane punomoćnika Stanoja Pantelića, advokata iz Šapca, i potvrđena je presuda Opštinskog suda u Šapcu P. 3038/07 od 14. oktobra 2008. godine.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog sud a Rev. 748/10 od 22. septembra 2010. godine odbačena je kao nedozvoljena revizi ja tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Okružnog suda u Šapcu Gž. 2271/08 od 26. januara 2009. godine . U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je protiv navedene drugostepene presude tužilja blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava; da je Vrhovni kasacioni sud, ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. stav 2. tačka 1) Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) , našao da revizija nije dozvoljena; da je reviziju protiv navedene presude potpisao i na podnesku otisnuo svoj pečat advokat Stanoje Pantelić, koji nema punomoćje za izjavljivanje revizije; da prema članu 84. stav 2. Zakona o parničnom postupku, stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti; da prema članu 401. stav 2. tačka 1) Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno za podnošenje revizije, a da će, prema članu 404. navedenog zakona, revizijski sud odbaciti reviziju, ako to u granicama svojih ovlašćenja nije učinio prvostepeni sud; da kako advokat Stanoje Pantelić nema punomoćje za izjavljivanje revizije, niti ga je u prethodnom toku postupka bio priložio, to je revizija nedozvoljena, te je Vrhovni kasacioni sud, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

4. Odredbom člana 36. stav 2. Ustava, na č iju povredu se poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 124/05 i 111/09) bilo je propisano : da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 84. stav 2.); da se zapisnik sastavlja o radnjama preduzetim na ročištu (član 117. stav 1.); da isprava koju je u propisanom obliku izdao nadležni državni organ u granicama svojih ovlašćenja, kao i isprava koje je u takvom obliku izdalo preduzeće ili druga organizacija u vršenju javnog ovlašćenja koje joj je povereno zakonom (javna isprava) dokazuje istintost onoga što se u njoj potvrđuje ili određuje (član 230. stav 1.); da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi 500.000 dinara (član 394. stav 2.); da r evizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500.000 dinara (član 394. stav 3.); da je revizija nedozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koji nije advokat (član 401. stav 2. tačka 2.).

Odredbama člana 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 111/09 ) bilo je propisano: da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, okončati po odredbama ovog zakona (stav 1.); da će i zuzetno od stava 1. ovog člana, o revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučivati Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od troje sudija, po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.).

5. Analizirajući osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda, Ustavni sud je utvrdio da i i z obrazloženja osporenog revizijskog rešenja proizlazi da je revizija koju je podnositeljka ustavne žalbe izjavila nedozvoljena iz razloga što advokat podnositeljke nema punomoćje za izjavljivanje revizije, niti ga je u prethodnom postupku priložio.

Ustavni sud ukazuje da se Vrhovni kasacioni sud u osporenom revizijskom rešenju, između ostalog, pozvao na odredbu člana 84. stav 2. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji. Iz navedene odredbe zakona proizlazi zahtev za stručnim zastupanjem stranke u postupku pred najvišim sudom u Republici, zbog složenosti postupka i ograničavanja raspravljanja isključivo na pravna pitanja. Međutim, iz navedene odredbe Zakona ne proizlazi obaveza revidenta da izda specijalno punomoćje advokatu za izjavljivanje revizije. Stoga je Ustavni sud ocenio da revizija koju je podnositeljka ustavne žalbe izjavi la preko advokat a, koji je podnositeljku zastupao u predmetnom parničnom postupku i pred prvostepenim i pred drugostepenim sudom, nije nedozvoljena u pogledu zakonskog osnova za njeno izjavljivanje, kako je to Vrhovni kasacioni sud utvrdio ospor enim revizijskim rešenjem. Izneti stav Ustavni sud je već zauzeo u Odluci Už-3024/2010 od 17. februara 2011. godine.

Ocenjujući navode i razloge u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 36. stav 2. Ustava, a imajući u vidu navede no, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 748/10 od 22. septembra 2010. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravno sredstvo. Naime, u situaciji kada je revizija odbačena iako je o njoj trebalo meritorno odlučiti, suštinski je došlo do povrede, odnosno do uskraćivanja prava podnositeljke da nadležan sud oceni sve navode podnete revizije i pravično raspravi i odluči o potencijalnim pravima podnositeljke ustavne ža lbe na koja je u reviziji ukazala.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 1. izreke ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim aktom povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravno sredstvo zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava, dok je u tački 2. izreke naložio Vrhovnom kasacionom sudu da ponovi postupak po reviziji koju je podnositeljka ustavne žalbe izjavi la protiv presude Okružnog suda u Šapcu Gž. 2271/08 od 26. januara 2009. godine, u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke.

7. Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević