Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao šest i po godina. Sud je ocenio da je postupanje nadležnih sudova bilo nedelotvorno, dosudivši podnosiocu naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4928/2016
10.05.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi T. J . iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. maja 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba T. J . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji j e vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P1. 2788/13 (ranije predmet Opštinskog suda u Kragujevcu P. 773/09) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. T. J . iz Kragujevca je , 22. juna 2016. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P1. 2788/13.

U ustavnoj žalbi se iznosi tok osporenog parničnog postupka, ukazuje na to da su radni sporovi po zakonu hitne prirode, a od pokretanja spora do donošenja odluke o tužbenom zahtevu je proteklo više od pet godina, kao i da podnosiocu još uvek nije dostavljena odluka o izjavljenoj reviziji. Podnosilac predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, da postupak bude ubrzan i da mu dosudi primerenu naknadu u iznosu od 80.000 dinara i troškove ovog postupka.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Kragujevcu P1. 2788/13, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 13. novembra 2009. godine podneo Opštinskom sudu u Kragujevcu tužbu protiv Crkvene opštine S, naselje A, K, radi poništaja odluke o prestanku radnog odnosa broj 230 od 3. septembra 2009. godine i vraćanja na rad.

Odgovor tužene na tužbu je primljen u prvostepenom sudu 11. februara 2010. godine.

Do donošenja prve prvostepene presude u ovom sporu 22. februara 2013. godine, Osnovni sud u Kragujevcu je zakazao 14 ročišta (15. aprila, 4. juna, 20. septembra i 8. decembra 2010 , 28. februara, 12. maja, 22. jula i 26. oktobra 2011 , 30. januara, 22. juna, 4. septembra i 18. decembra 2012. godine, te 11. januara i 22. februara 2013. godine), od kojih nije održano pet.

Prvo ročište zakazano za 15. april 2010. godine nije održano na saglasan predlog punomoćnika stranaka zbog toga što je postojala mogućnost mirnog rešavanja spora.

Pripremno ročište pred prvostepenim sudom je održano 4. juna 2010. godine, a naredna tri zakazana ročišta (za 20. septembar 2010, 8. decembar 2010. i 28. februar 2011. godine) nisu održana iz razloga na strani tužioca.

Ročište zakazano za 4. septembar 2012. godine nije održano iz razloga na strani suda, nakon čega je postupak nastavljen pred drugim postupajućim sudijom.

U sprovedenom postupku, prvostepeni sud je izveo dokaze saslušanjem tužioca u svojstvu parnične stranke, saslušanjem šest svedoka i upoznavanjem sa pismenim dokazima.

Osnovni sud u Kraguejvcu je presudom P1. 2642/10 od 22. februara 2013. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Protiv navedene prvostepene presude tužena je izjavila žalbu 8. aprila 2013. godine.

Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem Gž1. 1421/13 od 5. decembra 2013. godine ukinuo ožalbenu presudu Osnovnog suda u Kragujevcu P1. 2642/10 od 22. februara 2013. godine i predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje, jer je našao da je prvostepeni sud učinio povredu odredbe parničnog postupka i nepotpuno utvrdio činjenično stanje.

Ponovni prvostepeni postupak pred Osnovnim sudom u Kragujevcu je započet na ročištu 10. februara 2014. godine, kada je utvrđen vremenski okvir za okončanje parnice sa novembrom 2014. godine.

Nakon toga je zakazano pet ročišta (10. marta, 28. aprila, 28. maja, 10. juna i 16. juna 2014. godine), od kojih jedno nije održano iz razloga na strani suda (28. aprila 2014. godine).

Prvostepeni sud je ponovo saslušao tužioca, tri svedoka i upoznao se sa pismenim dokazima. Glavna rasprava je zaključena na ročištu 10. juna 2014. godine, a presuda objavljena na ročištu 16. juna 2014. godine.

Osnovni sud u Kragujevcu je presudom P1. 2788/13 od 10. juna 2014. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Tužena je protiv navedene presude izjavila žalbu 14. jula 2014. godine.

Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem Gž1. 3695/14 od 23. aprila 2015. godine ukinuo ožalbenu presudu Osnovnog suda u Kragujevcu P1. 2788713 od 10. juna 2014. godine i odbacio tužbu tužioca protiv tužene radi poništaja odluke i obavezao tužioca da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 332.250 dinara.

Tužilac je protiv navedenog rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu izjavio reviziju 16. juna 2015. godine.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev2. 1451/15 od 11. maja 2016. godine odbio kao neosnovanu reviziju tužioca izjavljenu protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 3695/14 od 23. aprila 2015. godine. Revizijsko rešenje je dostavljeno punomoćniku tužioca 26. avgusta 2016. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije", br. 125/04 i 111/09), koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.). Odgovarajuće odredbe sadržane su i u članu 10. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - Odluka US, 74/13 - Odluka US, 55/14), koji se primenjivao u osporenom postupku nakon ukidanja prve prvostepene presude.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak pokrenut podnošenjem tužbe 13. novembra 2009. godine, a da je okončan rešenjem Vrhovnog kasacionog suda od 11. maja 2016. godine.

Parnični postupak, povodom čije dužine trajanja je podneta ustavna žalba je trajao šest godina i šest meseci. Navedeno trajanje parničnog postupka može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Međutim, Ustavni sud je i u ovom slučaju pošao od stava da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koje je potrebno proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, kao što su složenost spora, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnosioca.

Budući da je podnosilac tužbom tražio od suda poništaj odluke o prestanku radnog odnosa, to je predmet spora nesumnjivo bio od izuzetnog značaja za podnosioca. Sam podnosilac pak je doprineo dužem trajanju postupka, jer su tri ročišta odložena iz razloga koji padaju na njegov teret, dok se odlaganje prvog ročišta ne može staviti na teret suda, jer je odloženo na saglasan predlog parničnih stranaka zbog mogućnosti da spor bude rešen mirnim putem, usled čega sud praktično nije raspravljao skoro godinu dana.

Ustavni sud je takođe ocenio da se ovde nije radilo o činjenično i pravno posebno složenom sporu, koji je iziskivao sprovođenje složenog i obimnog dokaznog postupka. Nadležni sud je, pre svega, bio dužan da odgovori na pravna pitanja povodom prigovora nedostatka stranačke i parnične sposobnosti tužene i stvarne nenadležnosti suda da postupa po tužbi, koje je tužena istakla već u odgovoru na tužbu. Imajući u vidu navedeno, kao i okolnost da je postupak okončan odbacivanjem tužbe zbog toga što tužena nije imala stranačku sposobnost, Ustavni sud je ocenio da je postupanje nadležnih sudova u osporenom postupku bilo nedelotvorno, posebno imajući u vidu da se radilo o radnom sporu koji je po svojoj prirodi hitan, te da trajanje osporenog postupka od šest i po godina nije ustavnopravno prihvatljivo.

Polazeći od svega napred navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P1. 2788/13 (ranije predmet Opštinskog suda u Kragujevcu P. 773/09) povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka i doprinos podnosioca ustavne žalbe trajanju postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu novčanu kompenzaciju za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti