Ustavna žalba odbačena jer se odnosi na akte donete pre Ustava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu jer je izjavljena protiv sudskih rešenja donetih pre stupanja na snagu Ustava iz 2006. godine. Sud je utvrdio da ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Borislava Paunovića iz Četereža, opština Žabari, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. maja 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Borislava Paunovića izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi I. 2884/10 od 13. marta 2013. godine i rešenja istog suda Ipv. 166/13 od 19. aprila 2013. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi u predmetu I. 2884/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Borislav Paunović iz Četereža, opština Žabari, podneo je, 20. juna 2013. godine, preko punomoćnika Ružice Dugošija, advokata iz Žabara, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi I. 2884/10 od 13. marta 2013. godine i rešenja istog suda Ipv. 166/13 od 19. aprila 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi u predmetu I. 2884/10.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo: da je u svojstvu izvršnog poverioca podneo, 6. jula 2009. godine, Opštinskom sudu u Petrovcu na Mlavi predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika D. T, a na osnovu pravnosnažne i izvršne presude toga suda P. 676/02 od 12. februara 2007. godine; da je postupak trajao skoro četiri godine, ali da nije uspeo da namiri svoje potraživanje; da je u osporenim rešenjima nadležni sud pogrešno primenio materijalno pravo, jer je izvršni postupak obustavljen paralelnom primenom odredaba i Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) i Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11), iako je Zakon o izvršnom postupku prestao da važi u septembru 2011. godine; da mu u rešenjima i zaključcima suda nije naloženo da postupi po nalogu suda, niti je upozoren da će postupak biti obustavljen ukoliko po istom ne postupi. Predložio je da Ustavni sud poništi osporeno rešenje Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi Ipv. 166/13 od 19. aprila 2013. godine, a istakao je zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i materijalne štete u iznosu od 10.000 evra.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi I. 2884/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe podneo je, u svojstvu izvršnog poverioca, 3. jula 2009. godine Opštinskom sudu u Petrovcu na Mlavi predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika D. T. iz Velikog Popovca, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude toga suda P. 676/02 od 12. februara 2007. godine, kojom je obavezan tuženi M. T, pravni prethodnik izvršnog dužnika, da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, na ime neosnovanog obogaćenja isplati iznos od 5.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, sa domicilnom kamatom, kao i iznos od 81.200,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Opštinski sud u Petrovcu na Mlavi je rešenjem I. 215/09 od 6. jula 2009. godine usvojio predlog za izvršenje.

Nakon 1. januara 2010. godine i formiranja nove mreže sudova u Republici Srbiji, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi (u daljem tekstu: Osnovni sud) u predmetu I. 2884/10.

Službeno lice suda je izašlo na lice mesta 29. marta 2010. godine i tom prilikom na zapisnik konstatovalo da kod izvršnog dužnika nisu pronađene stvari koje mogu biti predmet popisa.

Osnovni sud je 30. marta 2010. godine obavestio izvršnog dužnika o neuspelom pokušaju popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika, te da u roku od tri meseca od prijema tog obaveštenja može da predloži ponovni popis, kao i da će, u slučaju da ne predloži ponovni popis ili ako prilikom ponovnog popisa ne budu pronađene stvari koje mogu biti predmet izvršenja, sud obustaviti postupak, u skladu sa odredbom člana 79. Zakona o izvršnom postupku.

Podneskom od 29. juna 2010. godine izvršni poverilac je predložio ponovni popis dužnikovih stvari, kao i uzimanje izjave o imovini od izvršnog dužnika.

Popis pokretnih stvari izvršnog dužnika je ponovo pokušan 24. septembra 2010. godine, ali ni tom prilikom nisu pronađene stvari podobne za popis.

Osnovni sud je 27. septembra 2010. godine obavestio izvršnog poverioca o drugom neuspelom pokušaju popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika, te da u roku od tri meseca od prijema tog obaveštenja može da predloži ponovni popis, kao i da će, u slučaju da ne predloži ponovni popis ili ako prilikom ponovnog popisa ne budu pronađene stvari koje mogu biti predmet izvršenja, sud obustaviti postupak, u skladu sa odredbom člana 79. Zakona o izvršnom postupku. Rešenje je dostavljeno punomoćniku izvršnog poverioca 1. oktobra 2010. godine.

Rešenjem Osnovnog suda I. 2884/10 od 3. decembra 2010. godine naloženo je izvršnom dužniku da dostavi pismenu izjavu o pokretnoj i nepokretnoj imovini, a rešenjem od 11. februara 2011. godine pozvan je izvršni dužnik da na ročištu zakazanom za 18. mart iste godine dâ izjavu o imovini. Na navedenom ročištu je naloženo izvršnom dužniku da sudu dostavi ugovore o kupoprodaji ½ kuće u Beogradu i lokala u Petrovcu na Mlavi, kao i dokaze o nasleđenoj imovini u Velikom Popovcu.

U podnesku od 4. aprila 2011. godine izvršni dužnik je naveo da ne poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu i u prilog tome dostavio sudu dokaze.

Po predlogu izvršnog poverioca od 16. maja 2011. godine i urgencije od 19. septembra iste godine, Osnovni sud je rešenjem I. 2884/10 od 28. oktobra 2011. godine naložio izvršnom dužniku da dostavi novu izjavu o imovini. S obzirom na to da izvršni dužnik nije postupio po nalogu suda, Osnovni sud je rešenjima I. 2884/11 od 14. novembra 2011. godine izvršnom dužniku izrekao novčanu kaznu i upisao ga u knjigu izvršnih dužnika.

Izvršni dužnik je 28. novembra 2011. godine dostavio sudu ponovnu izjavu o imovini.

Osnovni sud je rešenjem I. 2884/10 od 29. novembra 2011. godine naložio izvršnom dužniku da dostavi uređenu izjavu o imovini. Protiv navedenog rešenja izvršni dužnik je izjavio žalbu, koja je odbijena rešenjem Osnovnog suda Ipv. 223/11 od 1. februara 2012. godine. Izvršni dužnik je 21. marta 2012. godine dostavio uređenu izjavu o imovini.

Po predlogu izvršnog poverioca, Osnovni sud je rešenjem I. 2884/10 od 18. maja 2012. godine naložio izvršnom dužniku da dostavi dopunu izjave o imovini. Izvršni dužnik je dopunu izjave dostavio 29. maja 2012. godine. Dopuna izjave je 2. jula 2012. godine dostavljena izvršnom poveriocu.

Podneskom od 9. jula 2012. godine izvršni poverilac je predložio da sud novčano kazni izvršnog dužnika, zbog nepostupanja po nalogu suda da dopuni izjavu o imovini. Taj predlog je odbijen kao neosnovan rešenjem Osnovnog suda I. 2884/10 od 18. septembra 2012. godine, a rešenjem Osnovnog suda Ipv. 521/12 od 12. decembra 2012. godine odbijen je prigovor izvršnog poverioca i potvrđeno je navedeno rešenje izvršnog sudije.

Izvršni dužnik je 9. januara 2013. godine podneo „predlog za zastoj ili prekid postupka“, zbog toga što je izvrši poverilac podneo Prvom osnovnom sudu u Beogradu tužbu, radi raskida ugovora o kupoprodaji ½ dela kuće u Beogradu, zaključenog između izvršnog dužnika i trećeg lica.

Rešenjem Osnovnog suda I. 2884/10 od 10. januara 2013. godine odbijeni su predlozi izvršnog dužnika za zastoj i prekid postupka. Rešenjem Osnovnog suda Ipv. 29/13 od 6. februara 2013. godine odbijen je kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca i potvrđeno je rešenje tog suda Ipv. 29/13 od 6. februara 2013. godine.

Izvršni poverilac je 5. marta 2013. godine podneo „predlog za dostavljanje kopije spisa po službenoj dužnosti nadležnom javnom tužiocu, pokušaj zaključenja sporazuma oko naplate duga i prekid ili zastoj postupka do okončanja postupka za pobijanje dužnikovih pravnih radnji“.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda I. 2884/10 od 13. marta 2013. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je predlog izvršnog poverioca za zastoj ili prekid postupka, dok je u stavu drugom izreke obustavljen izvršni postupak i ukinute sve sprovedene izvršne radnje. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je sud, po predlogu izvršnog poverioca, pribavio od izvršnog dužnika izjavu o imovini, kao i njenu dopunu, koje su 2. jula 2012. godine dostavljene punomoćniku izvršnog poverioca, u skladu sa članom 57. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da izvršni poverilac nije u roku od pet dana od prijema izjave predložio drugo sredstvo i predmet izvršenja, već je u podnesku od 5. marta 2013. godine naveo da ostaje kod predloženog sredstva izvršenja; da je sud 27. septembra 2010. godine obavestio izvršnog poverioca o drugom neuspelom pokušaju popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika, ali da on nije u roku od tri meseca, kako je to bilo predviđeno članom 79. ranije važećeg Zakona o izvršnom postupku, odnosno u roku od 45 dana, saglasno članu 91. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, predložio ponovni popis stvari; da s obzirom na to da izvršni poverilac nije podneo predlog za promenu sredstva izvršenja, nakon dostavljanja izjave o imovini izvršnog dužnika, niti je predložio ponovni popis pokretnih stvari izvršnog dužnika, sud je, saglasno članu 91. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, obustavio postupak.

Osnovni sud je osporenim rešenjem Ipv. 166/13 od 19. aprila 2013. godine odbio kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca i potvrdio rešenje toga suda I. 2884/10 od 13. marta 2013. godine. U osporenom drugostepenom rešenju je, pored ostalog, navedeno da je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 91. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kada je obustavio postupak izvršenja, imajući u vidu da nakon dostavljanja izjave o imovini izvršnog dužnika izvršni poverilac nije u zakonom predviđenom roku podneo predlog za promenu sredstva i predmeta izvršenja. Navedeno rešenje je 22. maja dostavljeno punomoćniku izvršnog poverioca.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, propisano je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama člana 57. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 i 109/13 – Odluka US), koji se u konkretnom slučaju primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je: da izvršni poverilac može, u roku od pet radnih dana od dana prijema izjave o imovini, odnosno zapisnika sa izjavom, zahtevati dopunu izjave, odnosno novu izjavu ako izjava ne sadrži dovoljno podataka iz kojih se imovina navedena u njoj može identifikovati ili ako javnom, odnosno u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je dužnik u izjavi saopštio nepotpune ili netačne podatke i uz to učini verovatnim da se iz imovine izvršnog dužnika koja je do tada poznata ne može u potpunosti namiriti njegovo potraživanje (stav 2.); da je i zvršni poverilac koji nije zahtevao dopunu izjave o imovini, odnosno novu izjavu u smislu stava 2. ovog člana, a izvršenje sprovodi sud, dužan da u roku od pet radnih dana od dana dobijanja izjave o imovini predloži sredstva i predmete izvršenja (stav 4.); da u slučaju iz stava 4. ovog člana, ako izvršni poverilac ne predloži sredstva i predmete izvršenja u propisanom roku, izvršenje se ob ustavlja (stav 5.). Odredbama člana 91. st. 4. i 5. istog zakona propisano je da i zvršni poverilac može, u roku od 45 dana od dana prijema obaveštenja o bezuspešnom popisu, odnosno od dana bezuspešnog popisa kome je prisustvovao, predložiti da se ponovo sprovede popis, te da izvršitelj može da ponavlja popis i bez predloga izvršnog poverioca, kao i da će, ako izvršni poverilac u tom roku ne predloži da se popis ponovo sprovede ili ako se ni prilikom ponovnog popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja, sud obustaviti izvršenje. Članom 358. navedenog zakona predviđeno je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona, da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona izjavljena žalba na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, ustupiti sudu nadležnom za odlučivanje po prigovoru na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, u skladu sa ovim zakonom.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe, Ustavni sud je najpre ocenio da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog i procesnog prava od nadležnog suda, zbog toga što je sud osporenim rešenjima obustavio izvršni postupak saglasno odredbama Zakona o izvršnom postupku, koji je prestao da se primenjuje 17. septembra 2011. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izvršenju i obezbeđenju. U vezi s tim, Ustavni sud, pre svega, ukazuje da pravo na pravično suđenje podrazumeva da je o pravima i obavezama stranaka odlučeno u zakonito sprovedenom postupku, primenom odredaba merodavnog prava. Stoga je zadatak Ustavnog suda da u postupku po ustavnoj žalbi ispita da li je došlo do povrede ili uskraćivanja ustavnih prava usled proizvoljne ili arbitrarne primene materijalnog i/ili procesnog prava od strane redovnih sudova.

Polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud najpre konstatuje da podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac u predmetnom izvršnom postupku, nije u ostavljenom roku postupio po nalogu Osnovnog suda od 27. septembra 2010. godine i predložio novi popis pokretnih stvari izvršnog dužnika, već je 16. maja i 19. septembra 2011. godine zahtevao da izvršni dužnik dostavi novu izjavu o imovini, a potom i dopunu izjave o imovini. Sud je postupao po predlozima izvršnog poverioca, te je izvršni dužnik 29. maja 2012. godine dostavio sudu dopunjenu izjavu o imovini. Međutim, nakon toga, izvršni poverilac nije predlagao novi popis pokretnih stvari izvršnog dužnika, niti promenu sredstva ili predmeta izvršenja, već je podnescima od 9. jula 2012, 9. januara 2013. i 5. marta 2013. godine predlagao da sud novčano kazni izvršnog dužnika, te dva puta „prekid ili zastoj“ izvršnog postupka. Osnovni sud je rešenjem I. 2884/10 od 13. marta 2013. godine obustavio postupak izvršenja, imajući u vidu da izvršni poverilac nije , u zakonskom roku od pet radnih dana od prijema dopune izjave o imovini izvršnog dužnika, predložio drugo sredstvo i predmet izvršenja, niti je predložio ponovni popis pokretnih stvari izvršnog dužnika u roku od 45 dana, saglasno odredbi člana 91. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Postupajući po prigovoru podnosioca, Osnovni sud je osporenim rešenjem Ipv. 166/13 od 19. aprila 2013. godine potvrdio rešenje tog a suda I. 2884/10 od 13. marta 2013. godine, našavši da je prvostepeni sud pravilno primenio citiranu odredbu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, s obzirom na to da nakon dostavljanja izjave o imovini izvršnog dužnika izvršni poverilac nije u zakonom predviđenom roku podneo predlog za promenu sredstva i predmeta izvršenja.

Navedenim odredbama člana 57. Zakona o izvršenju i obezbeđenju normirana je obaveza izvršnog poverioca da u roku od pet radnih dana od dana dobijanja izjave o imovini predloži sredstva i predmete izvršenja, te da će, ukoliko izvršni poverilac ne predloži sredstva i predmete izvršenja u propisanom roku, izvršenje biti obustavljeno. Citiranim odredbama člana 91. istog zakona predviđena je mogućnost izvršnog poverioca da u roku od 45 dana predloži ponov ni popis stvari izvršnog dužnika , nakon prijema obaveštenja o bezuspešnom popisu, te da će sud obustaviti izvršenje ukoliko izvršni poverilac u tom roku ne predloži da se popis ponovo sprovede ili ako se ni prilikom ponovnog popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja.

U tom smislu, Ustavni sud ocenjuje da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju obustavio postupak izvršenja iz dva zakonska razloga - jer izvršni poverilac nije nakon prijema dopune izjave o imovini izvršnog dužnika, u zakonom propisanom roku, predložio promenu predmeta i sredstva izvršenja, s obzirom na to da je popis pokretnih stvari izvršnog dužnika prethodno bezuspešno pokušan dva puta, kao i zbog toga što nije tražio ponovni popis pokretnih stvari izvršnog dužnika nakon prijema obaveštenja o bezuspešnom popisu. Ustavni sud je utvrdio da prvostepeni sud razlog za obustavu izvršenja podvodi pod situaciju propisanu članom 57. stav 5. ZIO, iako formalno nije naveo konkretnu odredbu tog člana Zakona. Takođe, Ustavni sud nalazi da u osporenom prvostepenom rešenju sud nije primenjivao odredbe ranije važećeg Zakona o izvršnom postupku, kako to pogrešno smatra podnosilac ustavne žalbe, već je samo naveo da je po odredbama tog zakona bio predviđen rok od tri meseca u kom je izvršni poverilac mogao da zahteva ponovni popis stvari izvršnog dužnika, što ovaj nije učinio, niti je to naknadno uradio u roku koji je propisan važećim zakonom. Ustavni sud dalje ocenjuje da je veće prvostepenog suda u postupku po prigovoru potvrdilo prvostepeno rešenje, ne navodeći odgovarajuću odredbu člana 57. Zakona o izvršenju, kojom je kao posledica propisana obustava postupka ukoliko izvršni dužnik ne predloži sredstvo ili predmet izvršenja, već odredbu člana 91. stav 5, kojom je propisan drugi razlog za obustavu izvršenja - nepredlaganje novog popisa pokretnih stvari dužnika nakon prethodnog koji je okončan bezuspešno.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud nalazi da formalni propust suda da navede odgovarajuće odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju koje su bile osnov za obustavu izvršenja, s obzirom na to da su istovremeno postojala dva (konkurentska) osnova koji su, svaki za sebe, dovodili do obustave izvršenja po samom zakonu, u konkretnom slučaju nije doveo do povrede prava podnosioca na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava .

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjima Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi I. 2884/10 od 13. marta 2010. godine i Ipv. 166/13 od 19. aprila 2013. godine nije povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) , ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu.

6. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32 . stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe, kriterijumi su koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je taj postupak, pokrenut podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Petrovcu na Mlavi 3. jula 2009. godine, a okončan donošenjem rešenja Osnovnog suda Ipv. 166/13 od 19. aprila 2013. godine, trajao tri godine i devet meseci.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmet u, što je inače i pravilo kada se radi o izvršnom postupku, nije bilo naročito složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje kako bi izvršni poverilac namir io svoj e potraživanje.

Ustavni sud ocenjuje da je postavljeni zahtev bio od značaja za podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da je predlo gom za izvršenje traženo namirenje većeg novčanog potraživanja utvrđenog pravnosnažnom sudskom odlukom. Ispitujući postupanje podnosioca u osporenom izvršnom postupku, Ustavni sud je ocenio da je on svojim postupanjem doprineo dužem trajanju postupka. Naime, podnosilac je podneskom od 9. jula 2012. godine predložio ponovno novčano kažnjavanje izvršnog dužnika, da bi protiv prvostepenog rešenja izjavio prigovor o kome je odlučivalo veće Osnovnog suda. Podnosilac je takođe čak dva puta podnosio predlog za „prekid ili zastoj postupka“ (9. januara i 5. marta 2013. godine), a protiv rešenja Osnovnog suda I. 2884/10 od 10. januara 2013. godine, kojim je njegov prvi predlog odbijen, izjavio je prigovor, o kome je odlučio isti sud rešenjem Ipv. 29/13 od 6. februara 2013. godine.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud nala zi da Opštinski sud u Petrovcu na Mlavi, iako je o predlogu za izvršenje odlučio u roku od tri dana, nije preduzeo nijednu radnju u cilju namirenja izvršnog poverioca i okončanja postupka - od donošenja rešenja o izvršenju 6. jula 2009. do 31. decembra iste godine, kada je sprovedena reorganizacija u pravosuđu Republike Srbije, niti je podnosilac u tom periodu urgirao za postupanje Opštinskog suda. Međutim, Ustavni sud ocenjuje da je, s druge strane, Osnovni sud u osporenom postupku postupao efikasno. Taj sud je 29. marta 2010. godine prvi put pokušao popis pokretnih stvari izvršnog dužnika, a 24. septembra iste godine je to učinio još jedanput na predlog izvršnog poverioca, pri čemu ponovo nisu pronađene stvari koje mogu biti predmet izvršenja. Pored toga, na predlog poverioca, naloženo je izvršnom dužniku da dostavi izjavu o imovini, zbog čega je održano ročište 18. marta 2011. godine, a rešenjima od 28. oktobra i 29. novembra 2011. godine, kao i od 18. maja 2012. godine sud je, udovoljavajući traženjima izvršnog poverioca, nalagao izvršnom dužniku da dostavi novu izjavu, odnosno uređenu izjavu, kao i dopunu izjave o imovini. Takođe, sud je u relativno kratkom vremenskom periodu odlučio o predlogu izvršnog poverioca za novčano kažnjavanje izvršnog dužnika, prigovoru protiv prvostepenog rešenja kojim je taj predlog odbijen, kao i predlogu izvršnog dužnika kojim je predložen „prekid ili zastoj postupka“.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da je izvršni sud postupao dovoljno ažurno i efikasno u datim okolnostima, te da podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi u predmetu I. 2844/10 nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava .

Imajući u vidu da je Ustavni sud ocenio da podnosiocu nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te s obzirom na procesne razloge zbog kojih je predmetni izvršni postupak obustavljen, proizlazi da podnosiocu nije povređeno ni pravo na imovinu zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu i u ovom delu odbio kao neosnovanu , saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

7. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Ustavna žalba odbačena jer se odnosi na akte donete pre Ustava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti