Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda kao neblagovremenu. Žalba je podneta nakon isteka zakonom propisanog roka od 30 dana od dana dostavljanja osporenog pojedinačnog akta, što je čini nedozvoljenom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4931/2015
21.12.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, dr Milan Marković i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi O. S. iz Gornje Jajine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. decembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba O. S. i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 23/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba O. S. izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 596/14 od 18. marta 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 124/15 od 23. aprila 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. O. S. iz Gornje Jajine podnela je Ustavnom sudu, 28. februara 2014. godine, preko punomoćnika T. S, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Podnositeljka je istakla i zahteve za naknadu nematerijalne štete, kao i materijalne štete u visini iznosa dosuđenog pravnosnažnom presudom. Po ustavnoj žalbi bio je formiran predmet Už-1934/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Nakon donošenja rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 596/14 od 18. marta 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 124/15 od 23. aprila 2015. godine, kojima je odlučeno o povredi prava na suđenje u razumnom roku, Privredni apelacioni sud je dopisom R4 St. 596/14 od 29. jula 2015. godine Ustavnom sudu ustupio predmet radi odlučivanja o povredi prava na imovinu podnositeljke ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-4931/2015.

Podnositeljka ustavne žalbe podnela je, 29. jula 2015. godine, preko istog punomoćnika, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv navedenih rešenja, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ovoj ustavnoj žalbi podnositeljka navodi: da je potpuno pogrešan zaključak Privrednog apelacionog suda da podnositeljki ustavne žalbe ne pripada pravo na naknadu nematerijalne štete predviđeno članom 8b Zakona o uređenju sudova uz obrazloženje da je svrha postupka iz čl. 8a, 8b i 8v tog zakona pre svega ubrzanje postupka, odnosno njegovo okončanje u što kraćem roku, te da nije njegova prevashodna svrha utvrđivanje primerene naknade nematerijalne štete; da je podnositeljka ustavne žalbe trpela štetu zbog neefikasnog rada suda, te joj je, imajući u vidu kriterijume za ocenu povrede prava na suđenje u razumnom roku, potrebno obezbediti pravično zadovoljenje zbog te povrede koje se može ostvariti ne samo okončanjem postupka već i isplatom adekvatne naknade u vidu nematerijalne štete.

Ustavni sud je ustavnu žalbu od 28. februara 2014. godine u neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava spojio sa ustavnom žalbom od 29. jula 2015. godine radi zajedničkog razmatranja i odlučivanja, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), tako da se predmet dalje vodi pod brojem Už-4931/2015.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao i u osporena rešenja, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari.

Podnositeljka ustavne žalbe je, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv DP „I.“. Predlog je podnet na osnovu izvršne isprave kojom je obavezan izvršni dužnik da podnositeljki ustavne žalbe isplati zaradu i garantovanu zaradu, a taj sud je na osnovu tih predloga odredio izvršenje. Protiv izvršnog dužnika je zatim pokrenut osporeni stečajni postupak, u kome je podnositeljka ustavne žalbe prijavila svoje potraživanje, koje je prema pravnosnažnom rešenju o glavnoj deobi namireno u visini od 7,02%.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 124/15 od 23. aprila 2015. odbijena je žalba podnositeljke ustavne žalbe i potvrđeno prvostepeno, ustavnom žalbom takođe osporeno, rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 596/14 od 18. marta 2015. godine kojim je utvrđeno da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, naloženo tome sudu da preduzme odgovarajuće mere radi njegovog okončanja, odbijen zahtev podnositeljke ustavne žalbe za utvrđivanje primerene naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 3.000 evra, odbačen zahtev da se naloži hitno okončanje izvršnog postupka i namiri potraživanje podnositeljke ustavne žalbe i utvrđeni troškovi predlagača.

U obrazloženjima osporenih rešenja navedeno je: da primerena naknada u slučaju povrede prava na suđenje u razumnom roku predstavlja poseban vid satisfakcije zbog trpljenja neizvesnosti kojoj je predlagač bio izložen usled trajanja postupka; da je cilj zakonodavca u navedenim odredbama Zakona o uređenju sudova pre svega ubrzanje sudskih postupaka i njihovo okončanje u najkraćem mogućem roku, čime bi se otklonili svaka neizvesnost i trpljenje stranaka; da je dato ovlašćenje sudovima da u određenim slučajevima mogu odrediti primerenu naknadu; da imajući u vidu doprinos podnositeljke ustavne žalbe nečinjenjem neostvarenju svog prava u izvršnom postupku, postupanje suda u prvostepenom stečajnom postupku, koji je u jednoj fazi delotvorno sproveo postupak i delimično namirio poverioce, a da u preostalom delu tog postupka postoji problem sa unovčenjem jednog dela imovine, Privredni apelacioni sud nalazi da utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku i nalaganje sudu da postupak što pre okonča predstavlja dovoljnu satisfakciju za podnositeljku ustavne žalbe, čime se postiže svrha postupka.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnositeljke ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 23/10, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke ministarstvu.

6. Polazeći zatim od sadržine ustavne žalbe u delu izjavljenom protiv osporenih sudskih rešenja, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka svojim navodima i pozivanjem na povredu prava na pravično suđenje prevashodno ističe nezadovoljstvo nedosuđivanjem primerene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade su stvar sudske procene takvog zahteva i zavise od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o naknadi nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je osporenim rešenjima utvrđeno da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, naloženo sudu da preduzme sve mere da se osporeni stečajni postupak okonča u najkraćem mogućem roku i odbijen zahtev za određivanje primerene naknade za povredu navedenog prava, te da su sudovi koji su doneli ta rešenja jasno naveli razloge na kojima temelje svoje odluke. Ovo stoga što, uzimajući u obzir da je u konkretnom slučaju utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i naloženo okončanje osporenog postupka, kao i kriterijume kod ocene povrede prava na suđenje u razumnom roku primenjene na taj slučaj, Ustavni sud ocenjuje da nedosuđivanje primerene naknade u konkretnom slučaju ne predstavlja očigledno proizvoljno postupanje sudova koji su doneli osporena rešenja, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva - zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu podnetom protiv osporenih rešenja, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti