Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude u izvršnom postupku. Podnositeljki se dosuđuje naknada materijalne štete u visini potraživanja, dok se deo žalbe o visini naknade za nerazumno trajanje postupka odbacuje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4935/2015
08.06.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. K . iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. juna 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S . K . i utvrđuje da je izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1177/11 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1177/11 od 30. juna 2011. godine, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba S. K . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R 4. I. 242/14 od 30. januara 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 177/15 od 5. marta 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. K . iz Čačka je, 29. jula 2015. godine, preko punomoćnika R . G, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 242/14 od 30. januara 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 177/15 od 5. marta 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje , prava na imovinu i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da su osporenim sudskim odlukama podnositeljki povređena označena ustavna prava jer je odbijen kao neosnovan njen zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku preko dosuđenog iznosa od 100 evra d o traženog iznosa od 1.000 evra; da sud nije imao u vidu nerazumno dugo trajanje parničnog postupka u radnom sporu te da ni je dosudio naknadu za trajanje postupka duže od 15 godina; da se izvršni pos tupak ne može posmatrati izolovano, jer je podnositeljka sve vreme trajanja parničnog i izvršnog postupka lišena uživanja svoje imovine; da naknada od 100 evra ne predstavlja pravičnu naknadu za neažurno i nedelotvorno postupanje suda i da se tom naknadom ne garantuje jednaka zaštita prava u odnosu na mnoge podnosioce ustavnih žalbi kojima je u istovetnim slučajevima povodom postup aka prinudnog izvršenja potraživanja iz radnog odnosa utvrđena novčana naknada u višem iznosu. U suštini, podnositeljka se obraća Ustavnom sudu jer još uvek nije ni delimično naplatila svoje potraživanje u izvršnom postupku koji je i dalje u toku zbog čega smatra da su joj povređena označena ustavna prava.

Predložila je: da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su u parničnom postupku Opštinskog suda u Čačku P1. 521/03 i u izvršnom postupku Osnovnog suda u Čačku I. 1177/11 podnositeljki potvrđena prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava i na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, da utvrdi pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete u visini od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1177/11 od 30. juna 2011. godine, kao i troškove sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvid om u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 1177/11 od 30. juna 2011. godine usvojen je predlog za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe i drugih lica, kao izvršnih poverilaca, na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 180/09 od 27. avgusta 2009. godine, kojom je obavezana Kompanija "S." a.d. - "S.-a." a.d, u restrukturiranju, iz Čačka, da tužiocima, kao izvršnim poveriocima, među njima i podnositeljki ustavne žalbe, isplati na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude, sa zakonskom zateznom kamatom, troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja, i to prenosom sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnih poverilaca .

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 242/14 od 30. januara 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku , podnet redovnom sudu 30. jula 2014. godine, i utvrđeno je da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1177/11, podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije; u stavu drugom izreke naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme odgovarajuće mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke je određena primerena naknada podnositeljki zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, koja će se isplatiti na teret budžeta Republike Srbije u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete preko dosuđenog iznosa od 100 evra do traženog iznosa od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti; u stavu petom izreke predlagaču su dosuđeni troškovi postupka u iznosu od 6.780,00 dinara.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog sud a Rž g. 177/15 od 5. marta 2015. godine odbijena je žalba predlagača kao neosnovana i potvrđeno je rešenje Višeg suda u Čačku R4. I. 242/14 od 30. januara 2015. godine.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je izvršni postupak u konkretnom slučaju započeo 29. juna 2011. godine, podnošenjem predloga za izvršenje; da je predlog usvojen rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1177/11 od 30. juna 20 11. godine, i da izvršni postupak još uvek nije okončan, a poverioci nisu naplatili svoja potraživanja; da je Viši sud u Čačku pravilno odlučio o pravu na naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i da Vrhovni kasacioni sud smatra da je dosuđena naknada pravilno odmerena uz izrečenu meru za ubrzanje postupka, a da dosuđivanje ove naknade u većem iznosu, kako je to traženo zahtevom , nije osnovan o.

3. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13 ), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da a ko neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i o drediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.).

4. Po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnositeljke ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Ustavnog suda Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1177/11 od 30. juna 20 11. godine, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Odlučujući o ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 24 2/14 od 30. januara 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 177/15 od 5. marta 2015. godine, kojima je podnositeljki određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 100 evra, Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka ustavne žalbe u suštini nezadovoljna visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre , ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca.

Podnositeljki ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnositeljka može tvrditi da je dosuđena naknada beznačajna ukoliko je iznos koji je dodeljen znatno manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije , broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnositeljki dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i argumentovali razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje je u sličnim predmetima utvrđivao ovaj Sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 100 evra nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i pravo podnositeljke na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove . Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 242/14 od 30. januara 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 177/15 od 5. marta 2015. godine, odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

Isti stav Sud je zauzeo i u Odluci Už-8698/2015 od 9. novembra 2016. godine.

6. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka po ustavnoj žalbi, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova pred Ustavnim sudom (videti npr. Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti