Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku i sporu koji traju preko tri i po godine i dodeljuje naknadu nematerijalne štete. Nalaže se nadležnim organima da postupak okončaju najhitnije.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. J . iz Š , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. J . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120-29/12 (ranije broj 120-10/12) povređeno prav o podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se ustavna žalba u preostalom delu odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se upravni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. J . iz Š . podne o je 17. oktobra 2011. godine ustavnu žalbu, preko punomoćnika J.M, advokata iz V, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u upravnom postupku koji "se vodi" pred Ministarstvom unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 125/05.

U ustavnoj žalbi je detaljno opisan tok osporenog postupka počev od 6. oktobra 2006. godine kada je više policijskih službenika, među kojima i podnosilac ustavne žalbe, podnelo zahtev prvostepenom organu za isplatu dodataka na platu, odnosno za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika. Navodi se da se postupak nalazi u fazi odlučivanja o tužbi pred Upravnim sudom u predmetu Upravnog suda U. 28908/10. Imajući u vidu da u konkretnom postupku nije bilo složenih pravnih, već samo činjeničnih pitanja, da podnosilac nije doprineo dužem trajanju postupka, ističe se da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i zahteva se naknada nematerijalne štete.

Ustavni sud je imao u vidu da se u delu ustavne žalbe navodi da je u osporenom postupku podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, ali je povredu tog ustavnog prava u ovom predmetu cenio samo u odnosu V. J, budući da je isključivo to lice u ustavnoj žalbi označeno kao podnosilac i da je priloženo specijalno punomoćje za izjavljivanje ustavne žalbe koje je samo on potpisao.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi ce, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, dok je odredbom člana 84. stav 1. Zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Šapcu broj broj 120-29/12 (ranije predmet broj 120-10/12) i Upravnog suda U. 28908/10 i U. 8775/12, kao i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Podnosilac ustavne žalbe i drugi policijski službenici su 6. oktobra 2006. godine podneli zahtev prvostepenom organu uprave, za isplatu dodataka na platu, odnosno za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika, u periodu od 6. oktobra 2003. godine do 6. oktobra 2006. godine.

Prvostepeni organ je 22. januara 2008. godine doneo rešenje broj 120-5, kojim je odbijen kao neosnovan zahtev, između ostalih, i podnosioca ustavne žalbe. Podnosilac ustavne žalbe i dr. su protiv ovog rešenja izjavili žalbu, koja je rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-31/2008-01 od 26. februara 2008. godine odbijena kao neosnovana. Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosilac i dr. su podneli tužbu Vrhovnom sudu Srbije, koja je, presudom tog suda U. 2458/08 od 13. maja 2009. godine, odbijena kao neosnovana.

V. J . je protiv označene presude izjavio ustavnu žalbu. Odlukom Ustavnog suda Už-2608/2009 od 30. septembra 2010. godine usvojena je ustavna žalba V . J . i utvrđeno da je presudom Vrhovnog suda Srbije U. 2458/08 od 13. maja 2009. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, te je navedena presuda poništena i određeno da Upravni sud donese novu odluku po tužbi podnosioca izjevljenoj protiv rešenja Žalbene komisije Vlade broj 120-01-31/2008-01 od 26. februara 2008. godine, kao i da predmetna Odluka Ustavnog suda ima dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji. Odluka Ustavnog suda dostavljena je 5. novembra 2010. godine Upravnom sudu.

3.2. Postupajući u izvršenju Odluke Ustavnog suda, Upravni sud - Odeljenje u Kragujevcu je, na sednici održanoj 1. decembra 2011. godine, doneo presudu U. 28908/10, kojom je uvažio tužbu i poništio rešenje Žalbene komisije Vlade broj 120-01-31/2008-01 od 26. februara 2008. godine, koja je, potom, postupajući u izvršenju presude Upravnog suda, donela rešenje broj 120-01-1594/2011-01 od 13. januara 2012. godine, kojim je usvojena žalba podnosioca i dr. i poništeno prvostepeno rešenje, a predmet vraćen istom organu na ponovni postupak.

Prvostepeni organ je u ponovnom postupku doneo rešenje broj 120-10/12 od 10. februara 2012. godine, kojim je odbio kao neosnovan zahtev podnosioca i dr. U postupku po žalbi izjavljenoj protiv navedenog prvostepenog rešenja, Žalbena komisija Vlade je 30. marta 2012. godine donela rešenje broj 120-01-365/2012-01, kojim je poništila rešenje prvostepenog organa i predmet vratila na ponovni postupak, u kojem je, rešenjem broj 120-29/12 od 11. aprila 2012. godine, ponovo odbijen predmetni zahtev. Žalbena komisija Vlade je rešenjem broj 120-01-506/2012-01 od 20. maja 2012. godine odbila kao neosnovanu žalbu podnosioca i drugih lica.

Protiv označenog drugostepenog rešenja podnosilac i dr. podneli su tužbu Upravnom sudu 4. jula 2012. godine. Povodom ove tužbe formiran je predmet U. 8775/12. Upravni sud je rešenjem od 6. jula 2012. godine naložio punomoćniku tužilaca da, u roku od 15 dana od prijema rešenja, u smislu odredbe člana 22. stav 4. Zakona o upravnim sporovima, uredi podnetu tužbu, tako što će dostaviti originale punomoćja za zastupanje tužilaca u ovom upravnom sporu, uz upozorenje da će u slučaju nepostupanja po rešenju u ostavljenom roku tužba biti odbačena. Punomoćnik tužilaca je 12. jula 2012. godine postupio po nalogu Upravnog suda, dok je podneskom od 11. februara 2013. godine zatražio ubrzanje postupka. Do dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu 8. aprila 2014. godine, odluka po tužbi nije doneta.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud, najpre, ukazuje da upravni postupak koji je bio pravnosnažno okončan pre izjavljivanja ustavne žalbe od 21. decembra 2009. godine povodom koje je doneta Odluka Ustavnog suda Už-2608/2009 od 30. septembra 2010. godine, nije deo postupka koji je pred Upravnim sudom i upravnim organima usledio nakon donošenja navedene odluke Ustavnog suda, već se radi o posebnom postupku u kome se ta odluka Suda izvršava. Stoga je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, cenio samo period od dostavljanja Odluke Ustavnog suda Už-2608/2009 od 30. septembra 2010. godine Upravnom sudu, odnosno od 5. novembra 2010. godine, pa do odlučivanja Ustavnog suda o izjavljenoj ustavnoj žalbi. Saglasno svojoj dosadašnjoj praksi, Ustavni sud je u okviru navedenog perioda upravni postupak i upravni spor koji je u toku, posmatrao kao jedinstvenu celinu.

S tim u vezi, Ustavni sud je konstatovao da predmetni postupak traje skoro tri godine i šest meseci.

Pri ocenjivanju da li je vremenski rok za odlučivanje upravnih organa i sudova o pravu ili obavezi stranke razuman, pored samog trajanja postupka, treba ceniti i sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje upravnih organa i sudova u povezanom ustavnom sporu, kao i to o kom pravu podnosioca je odlučivano.

Primenjujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku na konkretan slučaj, Ustavni sud je ocenio da u osporenom postupku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev bio od značaja za podnosioca, te da je on imao materijalni interes da se o tom zahtevu efikasno odluči, a imajući u vidu da postavljenim zahtevom potražuje određene novčane naknade po osnovu rada. Ustavni sud je ocenio i da podnosilac svojim ponašanjem nije doprineo dugom trajanju osporenog postupka.

Međutim, ispitujući postupanje nadležnih organa uprave i suda u upravnom sporu, Ustavni sud je konstatovao da su u postupku izvršenja Odluke Ustavnog suda doneta dva prvostepena i tri drugostepena rešenja, kao i jedna presuda u upravnom sporu, a u toku je drugi po redu upravni spor u kome ni posle godinu dana i pet meseci nije doneta odluka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je nedolotvorno postupanje upravnih organa i sporo postupanje nadležnog suda u ovoj pravnoj stvari isključivo dovelo do toga da posmatrani postupak u kome nema složenih činjeničnih i pravnih pitanja, a koji je od materijalnog značaja za podnosioca, do sada traje gotovo tri godine i šest meseci.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj upravnoj stvari, zasnovana je na praksi Ustavnog suda, kao i praksi i kriterijumima Evropskog suda za ljudska prava. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava, prema kome, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (na primer, videti presudu ''Pavlyulynets protiv Ukrajine'' od 6. septembra 2005. godine, broj predstavke 70763/01, i presudu ''Cvetković protiv Srbije'' od 10. juna 2008. godine, broj predstavke 17271/04).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120-29/12, a trenutno se nalazi u fazi odlučivanja o tužbi pred Upravnim sudom u predmetu U. 8775/12, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu postojeću praksu ovog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku .

8. U pogledu dela ustavne žalbe kojim je osporena trajanje postupka pokrenutog povodom zahteva podnosioca od 6. oktobra 2006. godine, koji je pravnosnažno okončan još 2009. godine, Ustavni sud je konstatovao da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te ju je u tom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, odbacio kao neblagovremenu.

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti