Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i nedozvoljene

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Deo žalbe protiv pravnosnažne presude odbačen je kao neblagovremen. Deo protiv rešenja o odbacivanju zahteva za ponavljanje postupka odbačen je jer taj akt ne odlučuje o pravima i obavezama podnosioca.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radislava Halasova iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Radislava Halasova izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Pančevu K. 372/2009 od 16. septembra 2009. godine, presude Okružnog suda u Pančevu Kž. 887/09 od 9. novembra 2009. godine, rešenja Osnovnog suda u Pančevu Kv. 65/10 od 21. maja 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 1342/10 od 6. oktobra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radislav Halasov iz Pančeva, preko punomoćnika Stevana Vasića, advokata iz Pančeva, podneo je Ustavnom sudu 26. novembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, dok je odredbom člana 84. stav 1. propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da su pretpostavke za izjavljivanje ustavne žalbe, pored ostalog, da se njome osporava pojedinačni akt kojim je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav akt podoban da povredi ili uskrati neko od njegovih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, kao i da je ustavna žalba podneta u Zakonom propisanom roku.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio: da je pred Opštinskim sudom u Pančevu protiv podnosioca ustavne žalbe vođen krivični postupak u kome je doneta osporena presuda K. 372/2009 od 16. septembra 2009. godine; da je krivični postupak pravosnažno okončan donošenjem osporene presude Okružnog suda u Pančevu Kž. 887/09 od 9. novembra 2009. godine; da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Pančevu Kv. 65/10 od 21. maja 2010. godine odbačen zahtev okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, za ponavljanje krivičnog postupka, jer je sud našao da činjenice i dokazi na kojima se zahtev zasniva očigledno nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje krivičnog postupka; da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 1342/10 od 6. oktobra 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, izjavljena protiv prvostepenog rešenja o odbacivanju zahteva za ponavljanje krivičnog postupka.

4. Ustavni sud najpre ukazuje na svoj stav da postupak koji se vodi po zahtevu stranke za ponavljanje bilo kog pravosnažno okončanog sudskog postupka ne predstavlja sastavni deo, niti jedinstvenu celinu sa postupkom koji je prethodio i koji je pravosnažno završen. Stoga se i blagovremenost ustavne žalbe posebno ceni u odnosu na osporene pojedinačne akte donete u postupku čije je ponavljanje traženo i u odnosu na osporene akte donete povodom zahteva za ponavljnje postupka.

U skladu sa prethodno iznetim stavom, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe osporenu presudu Okružnog suda u Pančevu Kž. 887/09 od 9. novembra 2009. godine, kojom su iscrpljena pravna sredstva u krivičnom postupku koji je protiv njega vođen, nesporno primio pre 21. maja 2010. godine, kada je doneto prvostepeno rešenje Osnovnog suda u Pančevu Kv. 65/10 kojim je odlučeno o njegovom zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka. Kako je ustavna žalba izjavljena tek 26. novembra 2010. godine, to je Ustavni sud utvrdio da je neblagovremena ustavna žalba u delu kojim se osporavaju presuda Opštinskog suda u Pančevu K. 372/2009 od 16. septembra 2009. godine i presuda Okružnog suda u Pančevu Kž. 887/09 od 9. novembra 2009. godine, jer je podneta posle isteka roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

5. U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se osporavaju rešenje Osnovnog suda u Pančevu Kv. 65/10 od 21. maja 2010. godine i rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 1342/10 od 6. oktobra 2010. godine kojima je odbačen podnosiočev zahtev za ponavljanje krivičnog postupka, odnosno odbijena žalba izjavljena protiv prvostepenog rešenja o odbačaju ovog zahteva, Ustavni sud ukazuje da osporenim aktima nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, niti o optužbama koje su mu u prethodno sprovedenom krivičnom postupku bile stavljene na teret, već samo o tome da li su ispunjene Zakonikom o krivičnom postupku propisane procesne pretpostavke da se pravosnažno okončani krivični postupak ponovi.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je ocenio da su osporeni akti ratione materiae inkompatibilni sa povredom prava na pravično suđenje koje je u ustavnoj žalbi označeno. Stoga je Sud i u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i nedozvoljene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti