Odluka o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog propusta izvršnog suda da sprovede pravnosnažnu presudu za naplatu zarade. Dosuđuje se naknada materijalne štete u visini neizvršenog potraživanja, dok se deo žalbe o visini naknade odbacuje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4937/2015
19.07.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M . iz s. G , Leskovac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. jula 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. M . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1952/11 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žal be na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 427/09 od 20. oktobra 2009. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tim osnovima. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba S. M . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu R4 i. 54/15 o d 3. marta 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 472/15 od 7. maja 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M . iz s. G, Leskovac, podneo je Ustavnom sudu, 29. jula 2015. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Leskovca , ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu R4 i. 54/15 od 3. marta 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 472/15 od 7. maja 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, kao i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1952/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 427/09). Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u izvršnom postupku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu I. 427/09 od 20. oktobra 2009 . godine, usvojen je predlog za izvršenje ovde podnosioca ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 1270/08 od 12. decembra 2008. godine, kojom je H . „N .“ AD, Leskovac , obavezana da podnosiocu isplati neisplaćenu zaradu u iznosu bliže određenom izrekom navedene presude.

Viši sud u Leskovcu je 3. marta 2015. g odine doneo osporeno rešenje R4 i . 54/15, kojim je, pored ostalog: u stavu prvom izreke utvrdio da je predlagač u, ovde podnosiocu ustavne žalbe , u postupku pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1952/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom ro ku; u stavu drugom izreke naložio Osnovnom sudu u Leskovcu da preduzme sve potrebne mere kako bi navedeni izvršni postupak bio okončan u najkraćem roku; u stavu trećem izreke predlagač u odredio primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 600 evr a; u stavu četvrtom izreke odbio zahtev predlagača za iznos preko dosuđenog i u stavu sedmom izreke obavezao Republiku Srbiju da predlagaču na ime troško va postupka plati iznos od 6.000,00 dinara.

Odlučujući o žalbi predlagača, Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž g. 472/15 od 7. maja 2015. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio navedeno rešenje Višeg suda u Leskovcu u stavovima četvrtom i sedmom izreke.

Tokom trajanja postupka po ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je nad stečajnim dužnikom H. „N .“ AD, Leskovac , otvoren postupak stečaja u predmetu St. 38/15.

4. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, predst avlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. sta v 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (sličan stav je izražen i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici : www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnosilac ustavne žalbe ima pra vo na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju O pštinskog suda u Leskovcu I. 427/09 od 20. oktobra 2009 . godine, koji mu nije isplaćen , pa je odlučio kao u tački 2. izreke, u smislu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se osporavaju rešenja Višeg suda u Leskovcu R4 i. 54/15 od 3. marta 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 472/15 od 7. maja 2015. godine, Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac u suštini nezadovoljan visinom naknade koja mu je u predmetnom vanparničnom postupku dosuđena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud, najpre , ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo, nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) , preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove ( ovakve stavove je Ustavni sud zauzeo i u Rešenju Už-4130/2015 od 6. oktobra 2016. godine).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi u ovom slučaju usvojili zahtev podnosioca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i dosu dili mu primerenu naknadu, te da su jasno obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećen ima pruža odgovarajuć e zadovoljenje , kao i životnog standarda i materijalnih prilik a u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 600 evra nije nerazumn a, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ni ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete. Stoga je Sud odbacio ustavnu žalbu u delu kojim se ističe povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

6. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti