Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv produženja pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu kojim je podnosiocu produžen pritvor. Sud je ocenio da su nadležni sudovi naveli dovoljne i relevantne razloge za produženje pritvora zbog uznemirenja javnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić , Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan , Tatjana Babić, Sabahudin Tahirović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Negomira Uroševića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbi je, na sednici Veća održanoj 25. januara 2018 . godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnoavna ustavna žalba Negomira Uroševića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 1243/15 od 23. juna 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Negomir Urošević iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 29. jula 201 5. godine, preko punomoćnika Aleksandra Đurkovića, advokata iz Beograda , ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 1243/15 od 23. juna 2015. godine, zbog povrede prava iz čl. 31. i 32. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno:

- da je „očigledno da shodno izraženim stavovima Apelacionog suda u Beogradu i uopšte nadležnog Višeg suda u Beogradu, da bi podnosilac mogao biti u pritvoru u nedogled, jer izvršenjem krivičnog dela 'uznemirena šira domaća javnost' koja može ometati rad suda i tok krivičnog postupka, što je sasvim nelogična konstatacija koja pritom od strane Apelacionog suda kao drugostepenog, nije dovoljno argumentovana, niti zasnovana na stvarnim činjenicama, već isključivo na pretpostavkama“;

- da „Apelacioni sud ne uzima u obzir ni činjenicu da protekom vremena takozvano uznemirenje javnosti, odnosno njegov intenzitet opada i da se osnovanost razloga za produženje pritvora ne sme ceniti na osnovu činjenica u trenutku izvršenja krivičnog dela, već u trenutku donošenja konkretne odluke. I da je u momentu kad je izvršeno krivično delo, došlo do uznemirenja javnosti, ono svakako ne može trajati neograničeno, odnosno ne može se sud na ovu činjenicu pozivati u toku celog trajanja krivičnog postupka i svakako stepen takozvanog uznemirenja nikako ne može biti isti u momentu kritičnog događaja i godinu dana nakon toga“;

- da se „u konkretnom slučaju stiče utisak da odluka zavisi od veća koje o njoj odlučuje, što je suprotno načelu zakonitosti i uopšte suprotno činjenici da Apelacioni sud, kao sud više instance, mora imati neku vrstu ustaljene prakse odlučivanja u istim predmetima i o istim ili sličnim pitanjima, što ovde nije slučaj, jer se rešenja različitih veća Apelacionog suda u Beogradu potpuno razlikuju. Neopravdano je, na osnovu stanja u spisima predmeta, da se u roku od mesec dana donesu odluke sasvim suprotne po sadržaju i obrazloženju“.

Predloženo je poništenje osporenog rešenja, nalaganje prvostepenom sudu puštanje podnosioca na slobodu, kao i dosuđivanje naknade nematerijalne štete u iznosu od 500.000,00 dinara i naknada troškova ustavnosudskog postupka u iznosu od 90.000,00 dinara.

Kako podnosilac u ustavnoj žalbi nije precizirao koja prava iz čl. 31. i 32. Ustava smatra povređenim ili uskraćenim, Ustavni sud je, imajući u vidu navode ustavne žalbe, zaključio da podnosilac ističe povredu prava zajemčenih odredbama člana 31. st. 2. i 3. i člana 32. stav 1. Ustava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz dostavljene dokumentacije, između ostalog, utvrdio:

- da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Ki. 537/13 od 26. jula 2013. godine prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, određen pritvor, a koji se računa od 25. jula 2013. godine;

- da je optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kto. 10/14 od 21. januara 2014. godine okrivljenima D.P, D.D. i Negomiru Uroševiću, ovde podnosiocu ustavne žalbe, stavljeno na teret da su izv ršili krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 2. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, okrivljenima D.P, D.M. i D.D. krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivič nog zakonika u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, a okrivljenima D.P, D.M. i Negomiru Uroševiću krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezu stava 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. Krivičnog zakonika;

- da je rešenjem Višeg suda u Beogradu K. 39/14 – Kv. 1795/15 od 4. juna 2015. godine prema okrivljenima D.P, D.D. i Negomiru Uroševiću (podnosiocu ustavne žalbe) produžen pritvor koji im po ovom rešenju može trajati najduže 60 dana;

- da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 1243/15 od 23. juna 2015. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Negomira Uroševića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 39/14 – Kv. 1795/15 od 4. juna 2015. godine;

- da je proverom preko internet stranice „ Portal sudova Srbije“ (www.portal.sud.rs), utvrđeno je da je, do momenta rešavanja ustavne žalbe, u ovom krivičnom predmetu Vrhovni kasacioni sud 22. januara 2016. godine doneo rešenje R.4.K. 16/15, kojim je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i da je 13. aprila 2016. godine Viši sud u Beogradu doneo prvostepenu presudu kojom je podnosioca kao okrivljenog oglasio krivim, koju je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo i predmet vratio na ponovno odlučivanje.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom ( član 31. stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ( član 31. stav 3.) ; da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom ( član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen ( član 210. st. 1. do 3.) ; da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka (član 211. stav 1. tačka 4)); da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća ( stav 1.) , da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca ( stav 2.) , da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude ( stav 3.) , da ako nakon potvrđivanja optužnice pritvor bude ukinut zbog toga što nema osnova za sumnju o postojanju krivičnog dela, sud će ispitati optužnicu u skladu sa članom 337. ovog zakonika ( stav 4 .), da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju se odmah veću, da žalba ne zadržava izvršenje rešenja ( stav 5.) , te da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi ( stav 6.) (član 216.).

Odredbom člana 114. stav 1. tačka 2) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09 i 121/12) propisano je krivično delo teško ubistvo, pa je predviđeno da će se kazniti zatvorom od najmanje deset godina ili zatvorom od 30 do 40 godina ko drugog liši života pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, a odredbama člana 344. ovog zakonika propisano je krivično delo nasilničko ponašanje, pa je predviđeno da će se kazniti zatvorom do tri godine k o grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir (stav 1.), a ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina (stav 2.).

5. Ustavni sud konstatuje da se suština navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 31. st. 2. i 3. i člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporeno rešenje zasniva na tvrdnjama da nije bilo osnova da mu se pritvor produži na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, jer ne postoje razlozi koji bi opravdali ovu meru, s obzirom na to da uznemirenje javnosti, koje je možda i postojalo u vreme određivanja pritvora, više ne postoji, a u osporenom rešenju nisu navedeni razlozi koji dokazuju da takvo uznemirenje i dalje postoji, kao i da mera pritvora nije svedena na najkraće neophodno vreme.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom postupku ukazuje da je Ustavom utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega proizlazi da je neophodno kumulativno postojanje dva uslova da bi lišenje slobode bilo zakonito. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti samo odlukom suda ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka, propisani su u tač. 1) do 4) člana 211. stav 1. ZKP.

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, nedvosmisleno proizlazi da sud može odrediti (i produžiti) pritvor prema nekom licu samo ukoliko istovremeno oceni da postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo krivično delo i da je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da potom, u rešenju o određivanju (i produženju) pritvora, detaljno obrazloži koji su to razlozi koji pritvaranje čine neophodnim radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Upravo na taj način, navođenjem razloga za određivanje (i produženje) pritvora, nadležni sud obrazlaže zašto je pritvor neophodan radi vođenja krivičnog postupka.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Polazeći od navedenih opštih principa, a imajući u vidu navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na osporena rešenja, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca o povredi prava iz člana 32. stav 1. cenio u okviru prava iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo teško ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, za koje krivično delo je zaprećena kazna zatvora od najmanje deset godina, kao i krivično delo nasilničko ponašanje, za koje je zaprećena kazna zatvor od šest meseci do pet godina.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, odnosno zbog toga što su način izvršenja i težina posledice krivičnog dela doveli do uznemirenja javnosti koje može ugrozioti nesmetano vođenje krivičnog postupka.

U obrazloženju prvostepenog rešenja Višeg suda u Beogradu K. 39/14 – Kv. 1795/15 od 4. juna 2015. godine je, u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, navedeno da po oceni veća prvostepenog suda „ i dalje stoji zakonski razlog za zadržavanje okrivljenih D.P, D.D. i Negomira Uroševića u pritvoru na osnovu zakonskih razloga iz člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da su imenovani okrivljeni opravdano sumnjivi da su izvršili krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. tačka 2) Krivičnog zakonika u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika, za koje krivično delo je propisana kazna zatvora preko deset godina, pa imajući način izvršenja predmetnog krivičnog dela i to da su okrivljeni opravdano sumnjivi da su izvršili krivično delo na javnom mestu – šetalištu, ispred splava, u prisustvu većeg broja ljudi, ceneći okolnost da splavove – restorane u Beogradu posećuje veliki broj gostiju, a prema optužnom aktu, predmetni događaj dogodio se na poznatom mestu za noćne izlaske pri čemu su okrivljeni, prema navodima optužnog akta, prema pokojnom F.F. i oštećenom M.M. primenili nasilje visokog stepena, kao i da je pokojni F.F, od zadobijenih povreda, na licu mesta preminuo, iskazujući na taj način prema navodima optužnog akta posebnu upornost i bezobzirnost u izvršenju krivičnog dela za koje se terete, to su po nalaženju veća, opisan način izvršenja predmetnog krivičnog dela i težina posledica istog, doveli do uznemirenja šire domaće javnosti, koje je i dalje takvog obima i intenziteta, da može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, pri čemu je sud cenio da pored okolnosti da uznemirenje postoji trenutno, i to da ukoliko bi imenovani okrivljeni bili pušteni na slobodu, uznemirenje javnosti bilo povećano, a što proizilazi upravo iz činjenice da interesovanje javnosti postoji posebno u danima kada se suđenja zakazuju, te da ukoliko bi okrivljeni bili pušteni na slobodu uznemirenje javnosti bi bilo povećano, te da bi ukidanje pritvora prema okrivljenima zaista dovelo do uznemirenja javnosti, koje bi bilo takvog obima i intenziteta , da bi bilo ugroženo nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, zbog čega se dalje zadržavanje okrivljenih D.P, Negomira Uroševića i D.D. u pritvoru po navedenom zakonskom osnovu pokazuje kao nužno i neophodno“.

Takođe, Apelacioni sud u Beogradu je, u obrazloženju osporenog rešenja, pored ostalog, naveo i da „ imajući u vidu napred navedene jasne i uverljive razloge prvostepenog suda, to se suprotni žalbeni navodi branioca okrivljenog Negomira Uroševića ocenjuju kao neosnovani, te se u žalbi na navodi nijedna okolnost koja bi bila od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda. Žalbom se ističe da prvostepeni sud nije postupio po nalogu Apelacionog suda u Beogradu navedenom u rešenju Kž.2. 1087/ 15, te da za svoju odluku opet nije dao jasne i argumentovane razloge, niti bilo koje razloge, koji opravdavaju produženje pritvora po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku. Ovakvi žalbeni navodi ocenjeni su kao neosnovani, imajući u vidu da je prvostepeni sud utvrdio sve okolnos ti koje opravdavaju produženje pritvora prema okrivljenom po osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, koje su gore navedene, a koje u svemu kao pravilne prihvata i taj sud, a za svoju odluku je dao jasne i valjane razloge koji žalbenim navodima nisu dovedeni u sumnju, te je pravilno zaključio da su u konkretnom slučaju ispunjeni kumulativno zakonom propisani uslovi za produženje pritvora po ovom zakonskom osnovu u vezi sa okolnostima koje se tiču načina izvršenja krivičnog dela i težine posledice krivičnog dela, odnosno da je pokojni F.F. od zadobijenih povreda na licu mesta preminuo, te je došlo do uznemirenja šire domaće javnosti koje je i dalje takvog kvaliteta da može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, a da bi posebno uznemirenje javnosti bilo povećano i da bi bilo ugroženo nesme tano i pravično vođenje krivičnog postupka, ako bi se okrivljeni Negomir Urošević našao na slobodi“.

Ustavni sud je ocenio da je, kako rešenje Višeg suda u Beogradu K. 39/14 – Kv. 1795/15 od 4. juna 2015. godine, tako i osporeno rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 1243/15 od 23. juna 2015. godine zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označenom zakonskom osnovu. Naime, po oceni Ustavnog suda , nadležni sudovi su u napred navedenim rešenjima naveli i jasno obrazložili, pored visine zaprećene kazne, konkretne okolnosti koje su u ovom slučaju, zbog načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela (na javnom mestu - šetalištu, ispred splava, na poznatom mestu za noćne izlaske, u prisustvu većeg broja ljudi, pri čemu su okrivljeni prema pokojnom F.F. i oštećenom M.M. primenili nasilje visokog stepena, kao i da je pokojni F.F. od zadobijenih povreda na licu mesta preminuo, iskazujući na taj način, posebnu upornost i bezobzirnost u izvršenju krivičnog dela za koje se terete) dovele do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka, posebno imajući u vidu i protek vremena, pri čemu su postupajući sudovi, na osnovu objektivnih pokazatelja, pravilno procenili da u vreme donošenja ožalbenog rešenja i dalje postoji uznemirenje javnosti, te da bi uznemirenje bilo i mnogo značajnije i intenzivnije ukoliko bi okrivljeni bili pušteni na slobodu, kao i da bi to ugrozilo nesmetano vođenje krivičnog postupka. Ustavni sud je našao da su u rešenju Višeg suda u Beogradu K. 39/14 – Kv. 1795/15 od 4. juna 2015. godine i osporenom rešenj u Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 1243/15 od 23. juna 2015. godine utvrđene konkretne činjenice koje ukazuju da je usled načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela za koje se podnosilac sumnjiči, došlo do odgovarajućeg stepena uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Imajući u vidu sve do sada izloženo, Ustavni sud je ocenio kao neosnovane navode podnosioca da nije bilo osnova da mu se pritvor produži po navedenom zakonskom osnovu i da ne postoje razlozi koji bi opravdali ovu meru, odnosno da je osporen o rešenje neobrazloženo.

Takođe, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac do dana podnošenja ustavne žalbe (29. jula 2015. godine) nalazio u pritvoru dve godine (računajući od 25. jula 2013. godine kada je lišen slobode), za koje vreme je sprovedena istraga, podignuta optužnica i glavni pretres priveden kraju (prvostepena presuda doneta 13. aprila 2016. godine). Imajući u vidu da je krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe vođen zbog krivičnih dela teško ubistvo i nasilničko ponašanje, Ustavni sud je ocenio da se postupak vodi sa primerenom hitnošću. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je, nakon podnošenja ustavne žalbe, Vrhovni kasacioni sud 22. januara 2016. godine doneo rešenje R.4.K. 16/15, kojim je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u ovom krivičnom postupku.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da su rešenja o produženju pritvora doneta iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, kao i da su u njima navedeni relevantni i dovoljni razlozi zbog kojih su nadležni sudovi smatrali da je mera pritvora neophodna radi vođenja krivičnog postupka, koji se, do tada, vodio sa primerenom hitnošću.

Sledom svega navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjem nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca koja ističe, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić